proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Nuklearna elektrana Černobil – 25 godina kasnije

Reaktor br. 4 u Černobilju posle eksplozije. REUTERS/Vladimir Repik

Pre  25 godina, 26. aprila 1986. godine, u ranim jutranjim satima dogodila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Tada je u nukelarnoj elektrani Černobilj reaktor broj 4 izmakao kontroli i eksplodirao. Radioaktivni oblak proširio se nebom iznad većeg dela Evrope. Da ova ogromna katastrofa bude još veća i smrtonosnija pobrinulo se tadašnje rukovodstvo SSSR-a – informacija o havarii nuklearne elektrane i evakucaija ugroženog stanovništva kasnila je par dana!

Dvadeset pet godina posle eksplozije reaktora najbliži grad, Prijpat, ostao je zamrznut u vremenu. Danas taj grad izgleda onako kako je ostavljen tog aprilskog dana, kada su ga svi stanovnici napustili. Niko se nije vratio, niti će moći na se vrati… još nekoliko vekova. Ovaj “grad duhova” ostao je da nas podseća moguće opasnosti koje prete od sila prirode, ali i od “mračnih” sila politike. Prema zvaničnim podacima SSSR-a u ovoj nuklearnoj katastrofi poginulo je četvoro ljudi, prema međunarodnim procenama skoro 100.000 ljudi je ozračeno i umrlo ili živi sa trajnim posledicama izlaganja zračenju.

Svake godine sećali smo se ovog dana, u nadi da se ništa slično nikada neće ponoviti, ali prethodnih mesec, i malo više dana, ponovo smo svedoci jedne druge nukearne havarije u Japanu. Iako ove dve nukearne katastrofe deluju slično, neki čak i upoređuju i izjednačavaju razmere, havarije NE Fukukušima i NE Černobilj su neuporedive. Mnogo toga je naučeno i promenjeno posle eksplozije reaktora u Černobilu, nuklearne elektrane su sada bezbednije, opasnost za okolinu je neuporedivo manja a, najvažnije, politička situacija je drugačija.

Svaki upotrebljiv izvor energije je opasan i štetan, svaki izvor je potencijalna bomba koja može da eksplodira. U vreme kad je energija sve potrebnija iracionalni strah od jednih i favorizovanje drugih izvora ne vodi nigde. Jedini način da iskoristimo energiju koju nam ova planeta daje je racionalno razmišljanje, razumevanje i korišćenje izvora koje je u datom trenutku i na datom mestu najbezbedniji i najefikasniji.  Negde je to hidroenergija, negde termoenergija, negde nuklearna energija, a sve to je moguće dopuniti energijom vetra, sunca ili drugim alternativnim izvorima.

Priroda, njena snaga i njeni zakoni, nisu opasni i zlonamerni, ali naše namere i naši postupci su često brzopleti i nepromišljeni.

Više o tome kako je došlo do havarije u Černobilu pročitajte u tekstu napisanom povodom 20 godina od havarije reaktora. Od tada se nije mnogo toga promenilo. Pogledajte i galeriju fotografija Černobilj – nekad i sad.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: