noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

Nuklearna elektrana Černobil – 25 godina kasnije

Nuklearna elektrana Černobil - 25 godina kasnije 1

Reaktor br. 4 u Černobilju posle eksplozije. REUTERS/Vladimir Repik

Pre  25 godina, 26. aprila 1986. godine, u ranim jutranjim satima dogodila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Tada je u nukelarnoj elektrani Černobilj reaktor broj 4 izmakao kontroli i eksplodirao. Radioaktivni oblak proširio se nebom iznad većeg dela Evrope. Da ova ogromna katastrofa bude još veća i smrtonosnija pobrinulo se tadašnje rukovodstvo SSSR-a – informacija o havarii nuklearne elektrane i evakucaija ugroženog stanovništva kasnila je par dana!

Dvadeset pet godina posle eksplozije reaktora najbliži grad, Prijpat, ostao je zamrznut u vremenu. Danas taj grad izgleda onako kako je ostavljen tog aprilskog dana, kada su ga svi stanovnici napustili. Niko se nije vratio, niti će moći na se vrati… još nekoliko vekova. Ovaj “grad duhova” ostao je da nas podseća moguće opasnosti koje prete od sila prirode, ali i od “mračnih” sila politike. Prema zvaničnim podacima SSSR-a u ovoj nuklearnoj katastrofi poginulo je četvoro ljudi, prema međunarodnim procenama skoro 100.000 ljudi je ozračeno i umrlo ili živi sa trajnim posledicama izlaganja zračenju.

Svake godine sećali smo se ovog dana, u nadi da se ništa slično nikada neće ponoviti, ali prethodnih mesec, i malo više dana, ponovo smo svedoci jedne druge nukearne havarije u Japanu. Iako ove dve nukearne katastrofe deluju slično, neki čak i upoređuju i izjednačavaju razmere, havarije NE Fukukušima i NE Černobilj su neuporedive. Mnogo toga je naučeno i promenjeno posle eksplozije reaktora u Černobilu, nuklearne elektrane su sada bezbednije, opasnost za okolinu je neuporedivo manja a, najvažnije, politička situacija je drugačija.

Svaki upotrebljiv izvor energije je opasan i štetan, svaki izvor je potencijalna bomba koja može da eksplodira. U vreme kad je energija sve potrebnija iracionalni strah od jednih i favorizovanje drugih izvora ne vodi nigde. Jedini način da iskoristimo energiju koju nam ova planeta daje je racionalno razmišljanje, razumevanje i korišćenje izvora koje je u datom trenutku i na datom mestu najbezbedniji i najefikasniji.  Negde je to hidroenergija, negde termoenergija, negde nuklearna energija, a sve to je moguće dopuniti energijom vetra, sunca ili drugim alternativnim izvorima.

Priroda, njena snaga i njeni zakoni, nisu opasni i zlonamerni, ali naše namere i naši postupci su često brzopleti i nepromišljeni.

Više o tome kako je došlo do havarije u Černobilu pročitajte u tekstu napisanom povodom 20 godina od havarije reaktora. Od tada se nije mnogo toga promenilo. Pogledajte i galeriju fotografija Černobilj – nekad i sad.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: