apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Soko vetruška – najlepša ptica NIS-a

Kada sam svojim pančevcima pričao da se u Rafineriji nafte Pančevo na visokim kolonama, slobodno gnezdi jedna vrsta sokolova svi su su me bez izuzetka zapanjeno gledali. Kod nas vlada uverenje da u Južnoj zoni Pančeva, zbog velike zagađenosti vazduha i zemljišta, ni trava ne raste. Ovaj deo grada koji važi za jednu od najcrnjih tačaka Evrope je stanište nekih retkih i lepih vrsta ptica. Ko bude ubedio lokalne političare, rukovodioce fabrika i tzv. stručnjake za ekologiju da je neophodno ptice zaštititi, može slobodno da dobije orden narodnog heroja. Jedino evropski zakoni mogu naterati čuvene ekologe iz Pančeva da poštuju prirodu i postanu odgovorniji.

Nemoguća misija, dobiti dozvolu za slikanje i proći provere bezbednjaka je prošla začuđujuće. Novine NIS-a nisu objavile ništa o vetruškama koje naseljavaju visoke kolone na hemijskim postrojenjima. Imam utisak da nije u politici naftne kompanije da vodi brigu o ekologiji. Nedeljno sam se 2-3 puta penjao na kolonu da bi slikao i pratio rast pilića Interesovali su me samo mladi, iz 6 jaja, izleglo se 5 malih sokolića. Jedan moj tekst sam predao novinarima fabričkog lista, Rafinerac (pre nego sam ova gnezda slikao) članak je štampan ali je potpisana neka osoba sa inicijalima ŽM.

Najlepša ptica “Naftne industrije Srbije” jeste sokovetruška ili na latinskom Falco tinnunculus. Ovaj pravi predstavnik roda sokolova, kao retko koja grabljivica uspešno se prilagodio urbanim gradskim sredinama. Vetruške se mogu videti u centru Beograda, Zagreba, Pančeva ili bilo kog većeg grada, takođe i na nekoj od rafinerijskih kolona, gde obično otima gnezdo koje su napravile vrane ili svrake.

Ove lepotice naseljavaju oblasti Azije, Afrike i Evrope. Gnezde se uz obale mora, kanjona pa sve do vrhova do 2.500 metara. Zbog neznanja često su na meti golubara, lovaca i drugih koji ne shvataju njihovu korisnu ulogu u prirodi. Njen obilati meni sastoji se većinom od mišolikih glodara (80 posto), a ostalih 20 odsto otpada na ptice pevačice, guštere i insekte. Utvrđeno je da oči ove ptice primaju svetlost iz dela ultraljubičastog spektra koji je nama nevidljiv, tako da mogu da vide sitne kapljice urina koje glodari ostavljaju za sobom a koji izgledaju flourescentno. Vetruška lebdi nad mestom gde je primetila tragove urina, tako da hvata male glodare brzo, čim izađu iz rupa.

Njihovo prisustvo u velikim gradovima i industrijskim postrojenjima je bitno, jer čiste velike zelene površine od glodara koji su prenosioci mnogih opasnih bolesti. Ženka snese 4-6, retko osam jaja, braon boje, koje inkubira 28-32 dana. Mužjak lovi plen za ženku i mladunce, ali nije sposoban kao ženka da hrani ptiće. U slučaju da ženka iz nekog razloga ugine, stradaju i mladi, jer mužjak ne zna da otkine potrebnu veličinu zalogaja da nahrani mladunce. Po ličnom opažanju brojno stanje ove ptice u Rafineriji nafte Pančevo je u blagom opadanju. Dešava se da neodgovorni pojedinci namerno uzimaju jaja ili ruše gnezda u vreme kada traju remonti na postrojenjima.

Ovo gnezdo je slikano sa 35 metara visine i jedno je od šest sličnih koje se po slobodnoj proceni nalaze u “Rafineriji”. O broju istih u “Petrohemiji”, “Azotari” ili u centru Pančeva ne bih iznosio brojke. Znam da ornitolozi tvrde da ih u Beču ima 10.000. Može im se, tamo je ova vrsta zaštićena zakonom, doduše kao i kod nas. Izgleda da su u Austriji zakoni strogi i da se poštuju a političari imaju svest o potrebi očuvanja životne sredine.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: