Home > Vesti > Felix Baumgartner – uspešan (do)skok sa ivice svemira

Felix Baumgartner – uspešan (do)skok sa ivice svemira

October 14th, 2012

Nedelja, 14. oktobar 2012. godine: Potvrđeno je, jedan (van)zemaljac sleteo je u Rozvel! Tokom nekoliko prethodnih sati Feliks Baumgartner (Felix Baumgartner) ispisao je nove stranice ekstremnog sporta, nauke i čovečanstva. Uspešnim skokom iz kaspule sa oko 39000 metara visine ovaj čovek pomerio je granice ljudskih mogućnosti.

Današnji skok označio je kraj višegodišnjeg Red Bull Stratos projekta. Godine priprema omogućile su da tokom par sati Felix Baumgartner obori tri, od planirana četiri rekorda. Sve rekorde ove rekorde držao je Joseph Kittinger, njegov današnji metor, još od 1960. godine. Današnjim skokom Felix Baumgartner postao je čovek koji se popeo u kapsuli do najveće visine, čovek koji je skočio sa najveće visine i čovek koji se kretao najbrže u slobodnom padu.

Preliminarni rezultati:

  • visina skoka: 39045 metara
  • rastojanje pređeno slobodnim padom: 36529 metara
  • vreme slobodnog pada: 4 minuta 20 sekundi (važeći rekord: 4 min 36s, J. Kittinger)
  • najveća brzina leta: 1342 km/h (1,24 maha)

Posle nekoliko dana odlaganja zbog nepovoljnih vremenskih uslova, balon je danas poneo kapsulu u kojoj je sedo Felix Baumgartner. Nakon 2,5 sati penjanja, višestrukih provera i priprema sve je bilo spremno za ovaj neverovatni skok. Vrata kaspule otvorila su se na oko 2,5 kilometara većoj visini od planirane. Feliks Baumgartner izašao je iz kaspule, prekinuo dovod kiseonika i bio je spreman. Lagan skok, kao da se ispod njega nije nalazio ambis “dubok” 38 kilometara.

Uslovi na ovoj visini nisu ni nalik onome što znamo na Zemlji. Temperatura je daleko ispod nule, vazdušni pritisak je oko 2% pritiska na površini pa boravak bez dodatnog  kiseonika nije moguć Da bi preživeo u ovim uslovima Felsik je morao da nosi specijalno odelo, nalik onom koje nose astronauti, i boce kiseonika.

Slobodan pad i ogromno ubrzanje, posle oko 45 sekundi padanja dostigao je brzinu zvuka, probio je zvučnu barijeru. Padao je brzinom većom od 1200km/h. Iznenada, počeo je nekontrolisano da se vrti u vazduhu, padajući ka Zemlji. Bile su to najopasnije sekunde ovog leta i skoka, ali sve je prošlo u najboljem redu. Feliksov glas sa druge strane linije potvrdio je da je sve kako treba, a kontrola misije mogla je da odahne.

Nakon 4 minuta i 20 sekunde slobodnog pada otvoren je padobran. Ipak, ovaj rekord nije oboren – “vlasnik” najdužeg slobodnog pada ostao je Joseph Kittinger, Feliksov mentor i čovek koji mu je pomogao da sve ovo uradi. Nakon nekoliko minuta leta padobranom Felks Baumgartner spustio se na zemlju, lagano, kao da je reč o rutinskom skoku, kao da to radi svaki dan.

Izuzetno hrabar čovek definisao je nove granice ljudskih mogućnosti. Pomerio je granicu staru 50 godina. Red Bull mu nije dao krila, ali godine istraživanja, pripreme, razvoja nauke i tehnike omogućile su mu da postane prvi čovek koji je skočio sa “ivice svemira”. Iako nije prešao granicu svemira (oko 80-120 km visine, u zavisnosti od definicije) postavio je nove rekorde i nove izazove za čoveka i za nauku.

(Fotografije: Red Bull Stratos)

avatar

Autor: Milan Milošević

Urednik i vlasnik sajta. Diplomirao fiziku, a sada je student doktorskih studija i istraživač-pripravnik na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu. Najviše ga interesuje astrofizika, kosmologija i inflacija, a najveći deo svog slobodnog vremena posvećuje popularizaciji i približavanju nauke mladima. Dugogodišnji borac za razotkrivanje astrolagarija i ostalih kvazinauka na Internetu, i šire. (Kontakt, O meni / CV ( PDF))

Categories: Vesti

Najčitaniji tekstovi

Uskrs – kako se odredjuje datum

Milan Milošević 27.04.2008
uskrs-02 Svake godine me bar neko pita kako se odredjuje datum Uskrsa, zasto je datum pravoslavnog i katolickog uskrsa nekada isti a nekada ne itd itd. Mnogo p

Kontakt

Milan Milošević 24.01.2011
Pišite nam ako imate pitanje, komentar ili želite saradnju:

Cetiri predavanja u Nisu – Strune i gravitacija

Svet nauke 28.10.2007
U okviru aktivnosti Mreže institucija jugoistočne Evrope iz oblasti teorijske i matematičke fizike: SOUTHEASTERN EUROPEAN NETWORK IN MATHEMATICAL A

Najnoviji tekstovi

Dan planete Zemlje [22.04.2014]

Milan Milošević 22.04.2014
Slika dana: Dan planete [22.04.2014] 22. april - Međunarodni dan planete Zemlje Credit: NASA Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše plan

Završena Petnička zima

Svet nauke 17.04.2014
20 (1 of 1) Ove nedelje u Istraživačkoj stanici Petnica okončan je zimski ciklus seminara, tokom kojeg je kroz petničke programe prošlo oko 1000 srednjoškol

Javni poziv: "Album secanja na nase pretke iz Prvog svetskog rata"

Svet nauke 17.04.2014
albumsecanja U okviru aktivnosti za obeležavanje sto godina od Prvog svetskog rata, Savez potomaka ratnika Srbije od 1912.-1920, sa blagoslovom Njegove Svetosti P
  1. avatar
    Ivana
    October 14th, 2012 at 22:51 | #1

    Poštovani Milane,

    potrebno mi je stručno objašnjenje nekih stvari o svemiru. Na snimku uživo o ovom događaju mi smo mogli da vidimo kapsulu na nebu, ali je Feliksu imao pogled na Zemlju kao da je bio u svemiru. Ako je granica sa svemirom otprilike na 100km (Karmanova linija), a predzadnji dio Zemljine atmosfere (termosfera) je na visini od 640km (otprilike), znači li to da atmosfera Zemlje izlazi u svemir? Da li svemir ima atmosferu i od čega je sastavljen? Do koje visine je Zemljina orbita? Najviše me interesuje zašto je izgledalo kao da je Feliks negdje u orbiti i da skače “u Zemlju”? Nadam se da Vas nisam zbunila pitanjima…

  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.