oznake-plasticna-ambalaza

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se ...
Perseid-meteors-2016-John-Ashley-Montana

Padajte, padajte s' neba meteori

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica ...
10thbirthday

Svet nauke - prvih 10 godina

Na današnji dan, pre tačno 10 godina počeo je da radi (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke"! Tog 1. juna 2007. godine Svet nauke počeo je kao lični blog, pod nazivom "O ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 47 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Mezzanine_190

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“ Henri Ford Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica Grujičić se slaže sa tim (uzevši o obzir da je Kurir valjano preneo intervju sa njom).

Zato sam rešio da napišem ovaj članak posle koga ću siguran sam biti prozvan izdajnikom i stranim plaćenikom (ovo drugo svakako i jesam).

Šta je radioaktivnost?

Celokupna materija oko nas sagrađena je od atoma. Atomi su dalje sagrađeni od elektronskog omotača i atomskog jezgra koje čine nukleoni, pozitivno naelektrisani protoni i neutralno naelektrisani neutroni. Dva i više nukleona drži na okupu (poput super lepka) sila koja se zove nuklearna sila (rezidualna jaka sila). Ona je kratkog dometa u suprotnosti sa silom koja se trudi da rasturi jezgro, Kulonovom silom. Kulonova sila je odbojna sila koja nastaje između dveju čestica istog naelektrisanja (u ovom slučaju pozitivno naelektrisanog nukleaona – protona).

Što su atomska jezgra veća to su i nestabilnija. Što su atomska jezgra veća imaju veći broj protona a veći broj protona znači i sve jaču, odbojnu Kulonovu silu. Elementi kod čijih jezgara je Kulonova sila između protona jača od slabe nuklearne sile između nukleaona zovu se radioaktivni elementi. Ti će elementi zračiti čestice kako bi dostigli konfiguraciju jezgara sa manjim brojem nukleona koja je stabilnija. Svi znamo da je zračenje ili radijacija opasna, ali da li je svako zračenje podjednako opasno?

Tipovi radiaktivnosti

Alfa raspad. Izvor Wikipedia

U biti postoje tri tipa radioaktivog zračenja.

Alfa raspad pri kome se emituju alfa čestice odnosno jezgra helijuma (dva protona i dva neutrona). Alfa čestice spadaju pod ne naročito opasnu radijaciju zato što su alfa čestice relativno teške. Zaustaviće ih list papira ili površinski sloj kože. One su toliko teške da u vazduhu mogu preleteti najviše par cm pre nego izgube svu energiju. Jedini zdravstveni problem sa alfa česticama nastaje ako dođu u kontakt sa unutrašnjim organima (bilo plućima kroz vazduh ili bubrezima i sluokožom kroz hranu ili piće).

Pod beta radioaktivnim zračenjem podrazumeva se emisija elektrona iz jezgara atoma. Beta zračenje je nešto opasnije od alfa zračenja i može da izazove štetne posledice. Niskoenergetski beta zrak putuje par metera kroz vazduh dok visokoenergetski beta zraci mogu putovati i do desetak metara. Tanja plastika ili zaštitno odelo u potpunosti će vas zaštititi od beta zračenja.

Gama zračenje predstavlja skup visokoenergetskih fotona (delića svetlosti). Gama zračenje može da putuje kroz vazduh puno više od alfa i beta zraka i uglavnom su adekvatna zaštita od gama zraka olovni zidovi. Što bi rekao moj profesor fizike iz srednje škole: “Gde oni udare tu trava ne niče”.

Vreme poluraspada

Međutim nije samo način na koji se određeni izotop raspada reper za to koliko je taj izotop opasan. I brzina kojom se izotopi raspadaju igra važnu ulogu. U nuklearnoj fizici ovo je opisano vremenom poluraspada, odnosno, to je vreme za koje polovina od svog ukupnog radioaktivnog izotopa prođe kroz radioaktivni raspad.

Primer: Radioaktivni materijal X ima vreme poluraspada od milijardu godina, radioaktivni materijal Y od 30 minuta. Oba dva materijala se raspadaju na isti način (alfa, beta ili gama). Izotop Y je znatno opasniji zato što je za 30 minuta od kilograma radioaktivnog izotopa ostalo pola kilograma dok radioaktivnom materijalu X treba milijardu godina za tako nešto (te i da emituje istu količinu zračenja).

Uran

Uran ima dva važna izotopa, benigniji U238 koji ima vreme poluraspada od oko 4.5 milijarde godina i opasniji U235 koji ima vreme poluraspada od oko 700 miliona godina. Uran kakav se nalazi u prirodi je 0.71% U235 i 99.18% U238. Obogaćeni uran ima 3-40% opasnijeg U235 i ostatak U238. Oba izotopa urana imaju raspade alfa tipa (iste one čestice koje mogu preći u vazduhu nekoliko cm pre nego izgube svu energiju). Zbog same strukture jezgra U235 je pogodan za pravljenje oružija i dobijanje energije u nukearnim elektranama dok se U238 ne može tako jednostavno koristiti u tu svrhu.

Osiromašeni uran

Nakon što je gotovo sav U235 potrošen u nukearnim reakcijama preostalih 99.7% U238 i 0.3% U235 naziva se osiromašeni uran. Osiromašeni uran spada u jako slabo radioaktivne materijale zbog malog procenta U235 i velike količine U238. Alfa čestice koje se emituju u tim reakcijama su slabog dometa i opasnost postoji samo ako se velike količine osiromašenog urana unesu kroz hranu, vodu ili vazduh. Zato se i osiromašeni uran koristi za proizvodnju municije, oklopa, kao kontra teg u putničkim avionima tipa boing, čak i kao zaštita od zračenja (što je potvrdio i radiolog Dr Aleksandar Ivković, gospodin čiji me je i članak inspirisao da pišem o ovoj temi sa aspekta fizike).

Čemu onda priča o epidemiji raka?

Ako ta epidemija i postoji njeni uzroci se vešto kriju. Najlakše je prstom upirati u one (NATO) za koje svi znamo da su zlikovci i verovati da su oni krivi i za ovaj naš problem. Mnogo je lakše to nego pitati:

Ili čekajte dok ne upecate ovako nešto iz zatrovane reke i krivite NATO pakt za vaše probleme.

Vaša delikatesna večera, sveže upecana na Nišavi. Izvor simpsons.wikia

  • Mislim da je “predsednički kandidat” ovde ključna reč…

  • Ovaj vaš tekst nije dokazao tvrdnju iz naslova.

  • bravo!

  • Egi Li

    Evo ga doktor nauka, copy/paste from Wikipedia. Nego naslov je ”Kako osiromaseni uran ne izaziva rak”. Posle drugog podnaslova gosn DR objasnio kako uran moze izazvati rak nakon kontakta sa plucima.. Ostalo sve generalno o uranu.. radioaktivnost, polu raspad i to.. covek sam sebi zada temu, pa promasi i jos doktor nauka. Predpostavljam da gosn DR zna vise o onim ovcama sto je na stranici Anonimusa pomenuo da ih je cuvao, pa bi bio red malo da testira onu ovcetinu sa srpskog trzista, pa da nam javi el kancerogena? Mozda cak kancerogenija od osiromasenog uranijuma 😀

  • Zoran Bogicevic

    Stres, kontantna borba za egzistenciju poslednjih 25 godina, razmisljanje sta dati detetu sutra da jede i odakle, robovasnistvo itd, i eto rakova, kolitisa, autoimunih bolesti, iskakanja kojekakvih zlezda… Gori uran, gora radioaktivnost i gore bombardovanje nam ni ne treba od toga. A bombardovanje i NATO je mnogo lako podmetnuti narodu.

  • A da ponovo pročitate?
    Ali ovaj put svaku reč i sa uključenim mozgom 🙂