Na današnji dan, 13. oktobra, 1884. godine počela je internacionalna konferencija na kojoj je određen početni meridijan za računanje vremena. Konferencija je održana u Vašingtonu, trajala je skoro deset dana, i odlučeno je da početni, nulti, meridijan bude onaj koji prolazi kroz Griničku opservatoriju, blizu Londona. Ovaj, Grinički, meridijan izabran je kao početna tačka za određivanje časovnih zona i usaglašavanje vremena na celoj planeti.
Povod za održavanje ove konferencije bio je sve veći problem određivanja vremena u svetu i potreba za standarizacijom merenja vremena. Samo na teritoriji SAD u upotrebi je do 1883. godine bilo 300 različitih lokalnih vremena (tada je tačno vreme počelo da se prenosi telefrafom). Sve veća povezanost različitih delova sveta primorala je velike države da se dogovoreve oko standarda. Na konferenciji je učestvovalo 25 država i svaka od njih vreme je računala na različite načine.
Griničko vreme (GMT) tada je već bilo u upotrebi u Velikoj Britaniji. Franzuzi su se zalagali za ideju da početni meridijan prolazi kroz Kraljevsku observatoriju u Parizu. Bilo je i mnogo drugih predloga. Do kraja konferencije dogovoreno je da se za početni meridijan izabere onaj koji prolazi kroz Grinič. Ubrzo posle 25 država učesnica konferencije ovaj standard prihvatile su i ostale države širom sveta.
Danas se vreme u celom svetu određuje prema časovnim zonama koje počinju od Griniča. Svet je podeljen na 24 časovne zone, širine 15o. Vreme u zonama koje se nalaze istočno od Griniča obeležava se kao pozitivno a one koje su zapadno kao negativno. Tako je na primer Srbija u zoni GMT+1, Bugarska u GMT+2 itd, dok je Rio de Janeiro (Brazil) GMT-3, Aljaska GMT-9 itd.
Image credits: Traveloscopy travelblog, Wikipedia