Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Rođendan Griničkog meridijana

Rođendan Griničkog meridijana 1

Nulti meridijan – Grinič

Na današnji dan, 13. oktobra, 1884. godine počela je internacionalna konferencija na kojoj je određen početni meridijan za računanje vremena. Konferencija je održana u Vašingtonu, trajala je skoro deset dana, i odlučeno je da početni, nulti, meridijan bude onaj koji prolazi kroz Griničku opservatoriju, blizu Londona. Ovaj, Grinički, meridijan izabran je kao početna tačka za određivanje časovnih zona i usaglašavanje vremena na celoj planeti.

Povod za održavanje ove konferencije bio je sve veći problem određivanja vremena u svetu i potreba za standarizacijom merenja vremena. Samo na teritoriji SAD u upotrebi je do 1883. godine bilo 300 različitih lokalnih vremena (tada je tačno vreme počelo da se prenosi telefrafom). Sve veća povezanost različitih delova sveta primorala je velike države da se dogovoreve oko standarda. Na konferenciji je učestvovalo 25 država i svaka od njih vreme je računala na različite načine.

Griničko vreme (GMT) tada je već bilo u upotrebi u Velikoj Britaniji. Franzuzi su se zalagali za ideju da početni meridijan prolazi kroz Kraljevsku observatoriju u Parizu. Bilo je i mnogo drugih predloga. Do kraja konferencije dogovoreno je da se za početni meridijan izabere onaj koji prolazi kroz Grinič. Ubrzo posle 25 država učesnica konferencije ovaj standard prihvatile su i ostale države širom sveta.

Rođendan Griničkog meridijana 2

Karta časovnih zona (uključujući i letnje računanje vremena)

Danas se vreme u celom svetu određuje prema časovnim zonama koje počinju od Griniča. Svet je podeljen na 24 časovne zone, širine 15o. Vreme u zonama koje se nalaze istočno od Griniča obeležava se kao pozitivno a one koje su zapadno kao negativno. Tako je na primer Srbija u zoni GMT+1, Bugarska u GMT+2 itd, dok je Rio de Janeiro (Brazil) GMT-3, Aljaska GMT-9 itd.

Image credits: Traveloscopy travelblog, Wikipedia

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: