proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

LHC vs Tevatron: Ko će prvi do Higsa?

Jedan od kanala raspada Higsovog bozona

Na konferenciji Rencontres de Moriond EW2012, istraživači kolaboracija CDF i DZero, koji rade na akceleratoru Tevatron (Fermilab), juče su objavili najnovije rezultate potrage ta Higsovom česticom. Nakon nezavisne analize, celokupnih podataka koji su prikupljenih tokom rada Tevatrona, dva tima su prikazala rezultate prema kojima se masa Higsovog bozona nalazi u intervalu od 115 do 135 GeV. Verovatnoća da je ovaj rezultat nastao kao posledica statističke fluktuacije iznosi 2.2 sigma (verovatnoća 1:36). Ova vrednost nedovoljna je za potvrdu otkrića čestice pošto se dokazima mogu smatrati rezultati tek od 3 sigma (verovatnoća da je rezultat posledica statističke fluktuacije 1:740), a otkriće se potvrđuje tek na 5 sigma (statistička fluktuacija sa verovatnoćom 1:3,5 miliona).

Istovremeno, rezultati su pokazali da se Higsov bozon sigurno nema masu između 147 i 149 GeV.

Rezultati koje su juče objavili timovi koji su radili na Tevatronu saglasni su sa rezultatima koje su objavili eksperimenti koji rade na LHC-u (CMS i ATLAS) decembra prošle godine (ATLAS je objavio 126 GeV sa pouzdanošću od2,3 sigma; CMS – 124 GeV sa 1,9 sigma). LHC i Tevatron su akceleratori koji rade na različite načine, LHC sudara protone a u Tevatronu su se sudarali protoni i antiprotoni. Razlika u funkcionisanju akceleratora ima za posledicu potpuno različite mehanizme (kanale raspada) na osnovu kojih se detektuje Higsov bozon. Detektori na LHC-u Higsovu česticu traže na osnovu raspada na dva fotona, dok su detektori na Tevatronu tragali za raspadom ovog bozona na par teških “bottom” kvarkova. Ova razlika u detektovanim kanalima raspada omogućava proveru standardnog modela čestica i poudaniju potvrdu postojanja Higsovog bozona.

Bez obzira na odlično slaganje rezultata LHC i Tevatron eksperimenata Higsovov bozon se još krije i njegovo postojanje nije potvrđeno. Za potvrdu i eliminisanje mogućnosti statističkih grešaka potrebno je još sudara u akceleratorima i podataka, a tih podataka trenutno nema. Na žalost Tevatron više ne radi (od septembra prošle godine) ali će LHC u ovoj godini raditi na još većoj energiji (8 TeV, umesto dosadašnjih 7 TeV) i obezbediće tri puta više podataka nego u 2011. godini.

Ostalo je još malo “prostora” gde Higsova čestica može da se krije, a ovi novi podaci trebalo bi da, narednih meseci (i godina), omoguće prvu potvrdu postojanja Higsovog bozona, tj. “božije” čestice (kao je popularno u medijima nazivaju), ili potpuno isključe njegovo postojanje.

Tags:

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: