NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

LHC vs Tevatron: Ko će prvi do Higsa?

LHC vs Tevatron: Ko će prvi do Higsa? 1

Jedan od kanala raspada Higsovog bozona

Na konferenciji Rencontres de Moriond EW2012, istraživači kolaboracija CDF i DZero, koji rade na akceleratoru Tevatron (Fermilab), juče su objavili najnovije rezultate potrage ta Higsovom česticom. Nakon nezavisne analize, celokupnih podataka koji su prikupljenih tokom rada Tevatrona, dva tima su prikazala rezultate prema kojima se masa Higsovog bozona nalazi u intervalu od 115 do 135 GeV. Verovatnoća da je ovaj rezultat nastao kao posledica statističke fluktuacije iznosi 2.2 sigma (verovatnoća 1:36). Ova vrednost nedovoljna je za potvrdu otkrića čestice pošto se dokazima mogu smatrati rezultati tek od 3 sigma (verovatnoća da je rezultat posledica statističke fluktuacije 1:740), a otkriće se potvrđuje tek na 5 sigma (statistička fluktuacija sa verovatnoćom 1:3,5 miliona).

Istovremeno, rezultati su pokazali da se Higsov bozon sigurno nema masu između 147 i 149 GeV.

Rezultati koje su juče objavili timovi koji su radili na Tevatronu saglasni su sa rezultatima koje su objavili eksperimenti koji rade na LHC-u (CMS i ATLAS) decembra prošle godine (ATLAS je objavio 126 GeV sa pouzdanošću od2,3 sigma; CMS – 124 GeV sa 1,9 sigma). LHC i Tevatron su akceleratori koji rade na različite načine, LHC sudara protone a u Tevatronu su se sudarali protoni i antiprotoni. Razlika u funkcionisanju akceleratora ima za posledicu potpuno različite mehanizme (kanale raspada) na osnovu kojih se detektuje Higsov bozon. Detektori na LHC-u Higsovu česticu traže na osnovu raspada na dva fotona, dok su detektori na Tevatronu tragali za raspadom ovog bozona na par teških “bottom” kvarkova. Ova razlika u detektovanim kanalima raspada omogućava proveru standardnog modela čestica i poudaniju potvrdu postojanja Higsovog bozona.

Bez obzira na odlično slaganje rezultata LHC i Tevatron eksperimenata Higsovov bozon se još krije i njegovo postojanje nije potvrđeno. Za potvrdu i eliminisanje mogućnosti statističkih grešaka potrebno je još sudara u akceleratorima i podataka, a tih podataka trenutno nema. Na žalost Tevatron više ne radi (od septembra prošle godine) ali će LHC u ovoj godini raditi na još većoj energiji (8 TeV, umesto dosadašnjih 7 TeV) i obezbediće tri puta više podataka nego u 2011. godini.

Ostalo je još malo “prostora” gde Higsova čestica može da se krije, a ovi novi podaci trebalo bi da, narednih meseci (i godina), omoguće prvu potvrdu postojanja Higsovog bozona, tj. “božije” čestice (kao je popularno u medijima nazivaju), ili potpuno isključe njegovo postojanje.

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: