proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Да ли су људи само визуелна бића?

slika2Значај човековог чула мириса је у прошлости дуго био потцењиван. Људи су, као и други примати, сматрани првенствено „оптичким бићима“, са високо развијеном визуелном моћи и релативно неразвијеним чулом мириса. Ова претпоставка последњих година подлеже бројним критикама и ревизијама. Неколико студија показује да феромони, супстанце које излучује један организам, а које чак и у врло малим количинама утичу на физиолошку реакцију и промену понашања код друге јединке исте врсте, играју значајну улогу у социјалном понашању сисара, укључујући и човека. Реч феромон потиче од грчких речи  φέρω (феро) – носити и  ὁρμή (хормон) – стимулисати.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Утврђено је неколико специфичних функција феромона: привлачење припадника супротног пола, повезаност између мајки и новорођенчади, синхронизација мeнструалног циклуса и др. Људи детектују феромоне кроз орган у корену носа, вомероназални орган, тзв. Јакобсонов орган који је повезан са хипоталамусом. Ови сигнализирајући молекули се налазе у телесним течностима, као што су зној, урин, специјализоване егзокрине и апокрине жлезде. Функција апокриних знојних жлезди, које су смештене у пазуху, гениталијама и дојкама, почиње у пубертету. Зној из ових жлезди се сматра секундарном полном одликом, а између осталог садржи стероиде, деривате 16-андростена (најчешће андростенон и андростенол), који примарно настају из холестерола.

Биосинтеза 16-андростена из холестерола се одвија у надбубрежним жлездама, тестисима и оваријумима. Раскидањем бочног ланца холестерола посредством ензима цитохрома P450scc (scc-side chain cleavage) настаје прегненолон, који даљим скраћивањем ланца у присуству ензима исте групе прелази у андроста-5,16-диен-3β-ол. Овај алкохол се посредством ензима 3β-хидрокси стероид дехидрогеназе (3βHSD–3β-hydroxysteroid dehydrogenase) трансформише у андроста-4,16-диен-3-он. Након тога дејством ензима 5α-редуктазе долази до формирања андростенона који се такође ензимски трансформише у α/β-андростенол. Познати научници Прелог и Ружичка су 1944. први пут изоловали ова два стероида из тестиста свиња. Касније је њихово присуство уочено код других животиња и код човека.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Свеже излучен људски зној је без мириса, али се брзо трансформише у мирисни андростенол и андростенон посредством аеробних бактерија из рода Corynebacterium. Разматрајући андростенол/андростенон сигнализациони систем, уочено је да андростенол изазива знатно пријатнија осећања код жена. С тога се за свеж зној који примарно садржи веће количине андростенола може рећи да је пријатног мириса, али се он брзо оксидује у андростенон, те добија врло непријатан мирис одбојан женама. Истраживања спроведена на андростенол/андростенон сигнализационом систему су показала да су жене које су биле изложене андростенолу показивале знатно већи број контакта са мушкарцима у односу на оне изложене андростенону. У другој врсти истраживања уочено је да је доживљај мириса андростенона зависан од фазе менструалног циклуса. Тако су жене у току овулације описивале мирис андростенона као пријатан (привлачан), за разлику од свих осталих дана циклуса. Резултати тог истраживања указују да постоји одређена емотивна процена мушкараца активирана на основу реакције на андростенон која је зависна од фазе менструалног циклуса.

Поред ова два поменута стероида, доминантан андростански стероид који луче мушкарци је и андроста-4,16-диен-3-он (андростадиенон). Показано је да чак врло мале количине овог стероида могу утицати на психолошке, физиолошке и хормоналне промене код појединаца, зависно од његових индивидуалних карактеристика и контекста околине. Уочено је да у социјалним интеракцијама андростадиенон утиче на различите начине на емотивно стање мушкараца и жена, при чему жене показују позитивну емотивну реакцију након излагања андростадиенону, док хетеросексуални мушкарци показују негативну емотивну реакцију или она изостаје. Недавна истраживања су показала да андростадиенон има утицај на хипоталамус код жена, што значи да овај стероид активира одређене хемосензоре у носној шупљини, који се даље преносе до хипоталамуса. Такође, неколико студија је показало да овај стероид утиче на расположење, узбуђење, рад срца и ниво кортизола код жена.

Осим утицаја на интеракцију између мушкараца и жена, показано је да мириси који потичу од андростенола и андростенона (који се луче из региона пазуха) могу да утичу на синхронизацију менструалног циклуса, иако сами активни принципи нису до сада потврђени. Истраживање показује да је код жена код којих је дошло до синхронизације циклуса (усклађивање циклуса најкасније у року од 3 месеца код жена које су биле цимерке) била појачана олфакторна активност на андростенол, док за андростенон оваква веза није уочена. Осим тога, примећено је да код жена ниво андростенола који се ослобађа преко пазуха показује варијације у току менструалног циклуса, а највећи је у касној фоликуларној фази (пред саму овулацију).

Иако је све више радова и истраживања на ову тему, не сме се заборавити да је људско понашање комплексно и веома зависно од наученог и  понашања заснованог у контексту друштвеног и физичког окружења, па се не може очекивати да људи показују стереотипно понашање индуковано само на основу утицаја феромона.

Референце

  • Grosser B. I., Monti-Bloch L., Jennings-White C., Berliner D. L. Behavioral and electrophysiological effects of androstadienone, a human pheromone. Psychoneuroendocrinology, 2000, 25, 289–299.
  • Hummer T. A., McClintock M. K. Putative human pheromone androstadienone attunes the mind specifically to emotional information. Hormones and Behavior, 2009, 55, 548–559.
  • Robic A., Larzul C., Bonneau M. Genetic and metabolic aspects of androstenone and skatole deposition in pig adipose tissue: A review. Genetics Selection Evolution, 2008, 40, 129–143.
  • Grammera K., Finka B., Neave N. Human pheromones and sexual attraction. Review. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology, 2005, 118, 135–142.
  • Savic I., Berglund H., Gulyas B., Roland P. Smelling of Odorous Sex Hormone-like Compounds Causes Sex-Differentiated Hypothalamic Activations in Humans. Neuron, 2001, 31, 661–668.
  • Gower D. B., Ruparelia B. A. Olfaction in humans with special reference to odorous 16-androstenes: their occurrence, perception and possible social, psychological and sexual impact. Journal of Endocrinology, 1993, 137, 167-187.
  • Morofushi M., Shinohara K., Funabashi T., Kimura F. Positive relationship between menstrual synchrony and ability to smell 5α-androst-16-en-3α-ol. Chemical Senses, 2000, 25, 407-411.
One Response
  1. avatar 16. 08. 2015.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: