Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Dobitnik prve Nobelove nagrade za hemiju

Dobitnik prve Nobelove nagrade za hemiju 1Autori: Vuk Filipović, Igor Matijašević

Jacobus Henricus van’t Hoff (Vant Hof) rođen je 1852. godine u Roterdamu, u Holandiji, kao sin doktora medicine. Protivno očevim željama, studirao je hemiju, prvo na Politehničkom institutu u Delftu, a kasnije na Univerzitetu u Lajdenu gde je i završio studije 1871. godine. Školovanje je nastavio u Bonu kod profesora Kekulé-a (Kekule) i u Parizu kod profesora Wurtz-a. (Vurc). Doktorirao je na Univerzitetu u Utrehtu 1874. godine. Predmet istraživanja u doktorskoj disertaciji bile su cijanosirćetna i malonska kiselina. Iste godine objavio je brošuru od 12 stranica na holandskom jeziku pod naslovom „Predlog za proširenje u prostor strukturnih formula koje se sada koriste u hemiji s beleškom o odnosu između optičke aktivnosti i hemijske konstitucije organskih jedinjenja”. U ovom radu van’t Hoff je objasnio optičku aktivnost organskih jedinjenja uvodeći pretpostavku o tetraedarskom prostornom razmeštaju atoma. Na početku brošure istaknuto je: “Ako su četiri afiniteta atoma ugljenika zasićena sa četiri različite jednovalentne atomske grupe, dobijaju se dva i samo dva različita tetraedra, od kojih je jedan ogledalska slika drugog; oni se ne poklapaju, to jest imamo dve strukturne formule izomerne u prostoru”. Naredne godine objavio je „Hemiju u prostoru” (La chimie dans l’éspace) koja je hemičarima otkrila i „treću stranu” strukture organskih supstanci. Međutim dok su neki van’t Hoff-ove zaključke primili sa oduševljenjem kao Wislicenus (Vislicenus) drugi su ga kritikovali, među njima i Kekulé, a naročito Kolbe (Kolbe).

Predavač hemije i fizike postao je na Veterinarskoj školi 1876. godine, a 1878. godine postao je profesor na Univerzitetu u Amsterdamu. Organskom hemijom bavio se do 1881. godine. Bio je nezadovoljan tadašnjom glavnom strujom istraživanja u organskoj hemiji-određivanje strukturnih formula. Smatrao je da se istraživači moraju okrenuti i ispitivanju hemijskih reakcija, što je izložio u knjizi „Pogledi na organsku hemiju” (Ansichten über die organische Chemie) 1881. godine. van’t Hoff prvi je počeo da istražuje hemijske reakcije sa aspekta termodinamike i kinetičke teorije. Istraživanja su ga dovela do otkrića zavisnosti konstante ravnoteže K, od temperature T, što je dato jednačinom (van’t Hoff-ova jednačina):

d(\ln K^\odot) = \frac {\Delta H^\odot} {R T^2} dT … (1)

gde su:

K^\odot – standardna konstanta ravnoteže
\Delta H^\odot – standardma promena entalpije
T – termodinamička temperatura
R – gasna konstanta

Rezultate istraživanja objavio je 1884. godine u knjizi „Studije o hemijskoj dinamici” (Études de dynamique chimique), u kojoj je, između ostalog, prikazao i nov metod za opisivanje reda hemijske reakcije koristeći grafike. Godine 1885. objavio je primenu gasnog zakona na rastvore, protumačio je osmotski pritisak, sniženje temperature mržnjenja rastvora i povišenje temperature ključanja rastvora kao i sniženje napona pare.

U svojim istraživanjima sedamdesetih godina 19. veka Wilhelm Pfeffer (Fefer) pokazao je da između osmotskog pritiska \Pi, zapremine vodenih rastvora šećera V i temperature T, postoji zavisnot koju je prikazao sledećom formulom:

 \Pi V = kT … (2)

Na osnovu istraživanja Pfeffera i drugih naučnika (najviše botaničara), van’t Hoff je 1885. godine zaključio da je konstanta proporcionalnosti k, iz prethodnog izraza, zapravo gasna konstanta R. Izraz (2) važi za jedan mol supstance, dok za n \neq 1 (n – količina supstance, jedinica – mol) jednačina (2) postaje:

 \Pi V = nRT … (3)

Uzimajući da je odnos količine supstance, n, i zapremine, V, molarna koncentracija jednačina, c, jednačina (3) postaje:

\Pi = cRT … (4)

Međutim, rezultati dobijeni rešavanjem jednačina (3) i (4) slagale su se sa eksperimentalnim rezultatima samo ako su u pitanju rastvori supstanci kao što je šećer, to jest oni rastvori koji nisu pokazivali električnu provodljivost odnosno rastvori neelektrolita. U slučaju rastvora supstanci koji su provodili struju (rastvori elektrolita), rezultati dobijeni jednačinama (3) i (4) bili su niži od eksperimentalno određenih. Van’t Hoff je zaključio da se desna strana izraza jednačina (3) i (4) moraju pomnožiti sa određenom konstantom (najčešće zvanom faktor) koji se obeležava sa i. Prethodne jednačine postaju:

 \Pi V = inRT … (5)

\Pi = i c R T … (6)

Dobitnik prve Nobelove nagrade za hemiju 2

Tekst je preuzet sa sajta Kluba mladih hemičara.

Zaključke istraživanja objavio je prvi put 1886. u Izveštajima Švedske kraljevske akademije, a potom i naredne godine u prvom broju Časopisa za fizičku hemiju (Zeitschrift für physikalishe Chemie) koji je osnovao sa Oswaldom (Osvald), a od 1888. godine u uređivanju Časopisa pridružio im se i Arrhenius (Arenius). Značenje faktora i, objasnio je Arrhenius svojom teorijom elektrolitičke disocijacije elektrolita 1887. godine.

Od 1896. godine Jacobus Henricus van’t Hoff profesor je na Univerzitetu u Berlinu. U ovom periodu bavio se postankom slojeva mineralnih soli. U Berlinu je ostao sve do smrti 1911. godine.

Godine 1901. postao je dobitnik prve Nobelove nagrade za hemiju za otkriće zakona hemijske dinamike i osmotskog pritiska u rastvorima.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.