noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

CERN – Veliki Sudarač Hadrona (LHC) – fotografije

Fizičari, a i mnogi drugi, širom sveta polako odbrojavaju dana do uključivanja najkompleksnije i najsavršenije mašine koju je čovek ikada napravio. Projekat vredan preko 8 milijardi dolara, hiljade naučnika, inžinjera, tehničara, majstora radilo je godinama na toj mašini. Konačno, bliži se i taj trenutak kada će najsnažniji akcelerator čestica LHC, u CERN-u početi sa radom.

O LHC-u sam već malo pisao na Mreži kreativnih ljudi, narednih dana, nedelja i meseci sigurno ću dosta pisati o LHC-u, o tome kako ta mašina radi, koja je korist te mašine i fundamentalnih istraživanja uopšte i naravno, o velikim otkrićima (koja svi željno iščekuju). Nadam se da je ovo samo početak jedne priče, priče sa srećnim krajem.

A priču je možda najbolje početi fotografijama jer slika govori više od reči….

Pogled na CERN iz vazduha

Avionski snimak CERN-a, koji se nalazi na granici između Švajcarske i Francuske. Tri kruga koja su nacrtana na ovoj fotografiji označavaju mesta gde se ispod zemlje nalaze akceleratori.
Najmanji krug (dole desno) označava najmanji akcelerator – Protonski sinhrotron. Sredji krug je Super Protonski Sinhrotron (SPS), obima 7 km. Najveći prsten označava tunel, obima 27 km, u kome se nekada nalazio LEP (Veliki sudarač leptona i protona). Sada se u tom tunelu nalazi upravo LHC (Large Hadron Collider) Copyright: CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu - (C) Maximilien Brice, CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu – (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti - (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti – (C) Maximilien Brice, CERN

Kroz centar ovih velikih superprovodnih elektromagneta prolaze cevi u kojima se obrzavaju hadroni (protoni, antiprotoni i druge teže čestice). Superprovodnost se postiže tečnim helijumom, na temperaturi koja je skoro jednaka apsolutnoj nuli.

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Ovako izgleda jedan deo CMS detektora. CMS je jedan od dva detektora opšte namene na LHC-u. Biće korišćen za istraživanje fizike koja opisuje procese na energetskoj skali od nekoliko TeV. Na ovim energijama očekuju se odgovori na najbitnija pitanja u fizici XXI veka.

Spustanje malog točka - ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Spustanje malog točka – ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Početak spuštanja jednog od dva mala točka (prečnik 9,5 metara, masa 100t) za eksperiment ATLAS. Jedan od ta dva točka (detektori miona) napravljen je u Srbiji.

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Instalacija kompjuterskog centra koji će imati zadatak da prikuplja i obrađuje podatke koji dolaze sa LHC-a. Količina podataka koja se generiše tokom rada akceleratora biće reda veličine nekoliko terabajta svake sekunde.

(biće nastavljeno)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: