Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...

CERN – Veliki Sudarač Hadrona (LHC) – fotografije

Fizičari, a i mnogi drugi, širom sveta polako odbrojavaju dana do uključivanja najkompleksnije i najsavršenije mašine koju je čovek ikada napravio. Projekat vredan preko 8 milijardi dolara, hiljade naučnika, inžinjera, tehničara, majstora radilo je godinama na toj mašini. Konačno, bliži se i taj trenutak kada će najsnažniji akcelerator čestica LHC, u CERN-u početi sa radom.

O LHC-u sam već malo pisao na Mreži kreativnih ljudi, narednih dana, nedelja i meseci sigurno ću dosta pisati o LHC-u, o tome kako ta mašina radi, koja je korist te mašine i fundamentalnih istraživanja uopšte i naravno, o velikim otkrićima (koja svi željno iščekuju). Nadam se da je ovo samo početak jedne priče, priče sa srećnim krajem.

A priču je možda najbolje početi fotografijama jer slika govori više od reči….

Pogled na CERN iz vazduha

Avionski snimak CERN-a, koji se nalazi na granici između Švajcarske i Francuske. Tri kruga koja su nacrtana na ovoj fotografiji označavaju mesta gde se ispod zemlje nalaze akceleratori.
Najmanji krug (dole desno) označava najmanji akcelerator – Protonski sinhrotron. Sredji krug je Super Protonski Sinhrotron (SPS), obima 7 km. Najveći prsten označava tunel, obima 27 km, u kome se nekada nalazio LEP (Veliki sudarač leptona i protona). Sada se u tom tunelu nalazi upravo LHC (Large Hadron Collider) Copyright: CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu - (C) Maximilien Brice, CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu – (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti - (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti – (C) Maximilien Brice, CERN

Kroz centar ovih velikih superprovodnih elektromagneta prolaze cevi u kojima se obrzavaju hadroni (protoni, antiprotoni i druge teže čestice). Superprovodnost se postiže tečnim helijumom, na temperaturi koja je skoro jednaka apsolutnoj nuli.

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Ovako izgleda jedan deo CMS detektora. CMS je jedan od dva detektora opšte namene na LHC-u. Biće korišćen za istraživanje fizike koja opisuje procese na energetskoj skali od nekoliko TeV. Na ovim energijama očekuju se odgovori na najbitnija pitanja u fizici XXI veka.

Spustanje malog točka - ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Spustanje malog točka – ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Početak spuštanja jednog od dva mala točka (prečnik 9,5 metara, masa 100t) za eksperiment ATLAS. Jedan od ta dva točka (detektori miona) napravljen je u Srbiji.

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Instalacija kompjuterskog centra koji će imati zadatak da prikuplja i obrađuje podatke koji dolaze sa LHC-a. Količina podataka koja se generiše tokom rada akceleratora biće reda veličine nekoliko terabajta svake sekunde.

(biće nastavljeno)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: