cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

AMS eksperiment zabeležio povećanje udela antimaterije u svemiru

ams_on_issMeđunarodni tim koji vodi Alfa Magnetni Spektrometar (AMS) danas je objavio prve rezultate potrage za tamnom materijom. Profesor Semjuel Ting, portparol AMS-a, prezentovao je ove rezultate na seminaru u CERN-u, a oni će biti objavljeni u jednom od vodećih časopisa iz oblasti fizike (Physics Review Letters). Objavljena je detekcija povećanje udela pozitrona u fluksu kosmičkog zračenja.

Rezultati AMS-a su zasnovani na oko 25 milijardi snimljenih događaja, a koji uključuju i 400 hiljada pozitrona čije su energije između 0.5GeV i 350GeV. Ovi podaci prikupljani su više od godinu i po dana i predstavljaju najveću kolekciju čestica antimaterije registrovanih u svemiru. Udeo pozitrona raste u opsegu od 10GeV do 250GeV, a nagib krive rasta se u opsegu od 20-250GeV smanjuje za jedan red veličine. Nema značajnih varijacija u podacima u zavisnosti od vremena i ne postoje preferabilni pravci iz kojih čestice dolaze. Ovi rezultati konzistentni su sa pretpostavkom da detektovani pozitroni potiču iz anihilacije čestica tamne materije u svemiru, ali još uvek nisu dovoljno ubedljivi da bi se odbacila druga objašnjenja.

“Kao dosad najpreciznija merenja fluksa pozitrona iz kosmičkog zračenja, ovi rezultati jasno pokazuju snagu i mogućnosti AMS detektora”, rekao je Semjuel Ting, portparol AMS-a. “Za nekoliko meseci, AMS će moći sa sigurnošću da kaže da li su ovi pozitroni znaci tamne materije ili imaju drugo poreklo.”

Kosmički zraci su naelektrisane čestice visoke energije koje prožimaju čitav svemir. AMS eksperiment je postavljen na Međunarodnoj svemirskoj stanici i dizajniran je za analizu kosmičkih zraka pre njihove interakcije sa Zemljinom atmosferom. Povećanje udela antimaterije u fluksu kosmičkog zračenja je prvi put uočeno pre oko dve decenije. Poreklo ovog viška je još uvek neobjašnjeno. Jedna mogućnost, koju predviđa teorija poznata kao supersimetrija, je da pozitroni verovatno nastaju kada se dve čestica tamne materije sudare i anihiliraju. Pod pretpostavkom da je tamna materija ravnomerno rasporedjena u svemiru, ova teorija upravo predviđa rezultate kakve je AMS zabeležio. Međutim, merenja AMS-a još uvek ne mogu da odbace alternativne teorije o poreklu pozitrona sa pulsara iz galaktičke ravni. Teorija supersimetrije takođe predviđa da u ovom spektru nema čestica sa energijama koje prevazilaze opseg mase čestica tamne materije, ali ovakvo ponašanje još nije zabeleženo. U narednim godinama, AMS će profiniti preciznost merenja i razjasniti ponašanje udala pozitrona na energijama iznad 250GeV.

“Kada novi precizni instrument stavite u novi režim rada, u mogućnosti ste da vidite mnogo novih rezultata. Nadamo se da je ovo samo prvi od brojnih”, rekao je Ting. “AMS je prvi eksperiment koji u svemiru obavlja merenja sa tačnošću od jednog procenta. Ovaj stepen preciznosti će nam omogućiti da odredimo da li pozitroni koje sada vidimo vode poreklo od tamne materije ili od pulsara.”

Tamna materija predstavlja jednu od najvažnijih misterija današnje fizike. Pretpostavlja se da ona čini više od četvrtine mase svemira i može se videti indirektno, kroz interakciju sa vidljivom materijom, ali treba je detektovati i direktnim merenjima. Potraga za tamnom materijom obavlja se na eksperimentima u svemiru, poput AMS-a, ali i na Zemlji u Velikom hadronskom kolajderu u CERN-u i brojnim eksperimentima postavljenim u laboratorijama duboko pod zemljom.

“Rezultat AMS-a je odličan primer komplementarnosti eksperimenata na Zemlji i u svemiru”, navodi Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. “Radeći u tandemu, mislim da možemo biti igurni da će u narednih nekoliko godina enigma tamne materije biti razrešena.”

(Izvor: IPB / CERN)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: