DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Eksperimenti u CERN-u stavljaju Standardni model na strogi test

Ženeva, 19. jul 2013. Danas popodne će na EPS-HEP konferenciji u Stokholmu biti predstavljeni rezultati koji stavljaju Standardni model na jedan od najstrožih testova do sada. CMS i LHCb eksperimenti na Velikom hadronskom kolajderu (LHC) u CERN-u će objaviti rezultate merenja jednog od najređih mernih procesa u fizici: raspadanja Bs (izgovara se B-sab) čestica na dva miona.

Nova merenja pokazuju da se samo nekoliko Bs čestica u milijardu raspada na dva miona. Pošto je proces toliko redak, predstavlja ekstremno osetljivu probu nove fizike izvan Standardnog modela. Bilo kakvo odstupanje od predviđanja Standardnog modela predstavljao bi jasan znak nečeg novog.

Oba eksperimenta će predstaviti rezultate veoma visokog nivoa statističkog značaja (više od 4 sigma za svaki eksperiment). Ovi rezultati su u dobroj saglasnosti sa Standardnim modelom.

“Ovo je odličan rezultat za LHCb”, rekao je portparol te kolaboracije Pjerluiđi Kampana. “Upravo zbog ovakvih merenja je LHCb sagrađen. Ovaj rezultat pokazuje da mi zaista stavljamo standardni model na do sada najstroži test na energijama LHC-a, a on ga prolazi sa najboljim ocenama.

Snimak događaja raspadanja Bs na dva miona snimljen na detektoru CMS u 2012. godini

Snimak događaja raspadanja Bs na dva miona snimljen na detektoru CMS u 2012. godini

Standardni model je sastavljan tokom perioda od preko 40 godina. To je izuzetno uspešna teorija koja tačno predviđa ponašanje fundamentalnih čestica i sa velikom preciznošćiu prolazi eksperimentalne testove. Ali Standardni model nije kraj priče: on ne uzima u obzir gravitaciju, na primer, i ne opisuje takozvani tamni univerzum. Samo oko 5% našeg Univerzuma se sastoji od vidljive vrste materije koju opisuje Standardni model. Ostatak je sačinjen od tamne materije i energije, čije prisustvo je utvrđeno na osnovu uticaja koji ima na običnu, vidljivu materiju.

“Ovo je proces koji fizičari već 25 godina pokušavaju da pronađu,” rekao je Džo Inkandela, portparol CMS kolaboracije. “To pokazuje neverovatan kapacitet LHC-a i eksperimenata kao što je CMS koji mogu da detektuju tako redak proces koji uključuje čestice sa masom koja je otprilike 1000 puta manja od mase najtežih čestica koje trenutno tražimo.”

Iako su ovi novi rezultati samo još jedno zrno pod kapom Standardnog modela, vrata za novu fiziku su još uvek širom otvorena. Jedna popularna teorija je poznata kao supersimetrija. Ona postulira postojanje novog tipa čestice za svaku poznatu česticu Standardnog modela, a neke od ovih čestica će imati prave osobine potrebne da formiraju veliki deo tamnog univerzuma. Postoji mnogo supersimetričnih modela, a supersimetrija je samo jedan od mnogih pravaca teorijske fizike izvan Standardnog modela. Današnji rezultati merenja omogućavaju fizičarima da proberu između njih. Mnogi nisu u skladu sa novim merenjima, tako da se moraju odbaciti, a teoretičari će nastaviti da rade na onim modelima koji su još uvek aktuelni.

Linkovi za detaljnije informacije i foto: CMS i LHCb

(Izvor: IPB / CERN)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: