noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

Hemija vatrometa

Oni koji su večeras bili u Nišu imali su prilike da uživaju u tradicionalnom vatrometu na otvaranju Filmskih susreta.

Vatromet je prvi put je upotrebljen u Kini pre oko 1000 godina, i od tada se njegova struktura nije bitno promenila. Vatromet se manifestuje kroz jak zvuk, jaku svetlost i toplotu. Sastoji se od mešavine oksidacionog sredstva, koje najčešće čine nitrati, hlorati ili perhlorati, redukcionog sredstva, odnosno sumpora i ugljenika, soli metala i veziva. Uobičajena raketa za vatromet sastoji se od kartonske cevi prečnika 1,5 do 3,5 centimetara. Na donjem kraju je fitilj i nakon paljenja fitilja vatra dolazi do barutnog punjenja (eksploziva – oksidacionog i redukcionog sredstva) koji se nalazi u donjem delu rakete i služi za izbacivanje rakete do željene visine.

hemija-vatrometa

Kao oksidaciono sredstvo su najpre korišćeni nitrati i to kalijum–nitrat zbog stabilnosti i kontrolisane reakcije.

2KNO3 → K2O + N2 + 2,5O2

Hlorati daju „spektakularniju“ rekciju zbog većeg sadržaja kiseonika, daju bržu detonaciju, ali su nestabilniji od nitrata. Zbog svoje nestabilnosti opasniju su za rukovanje od nitrata.

2KClO3 → 2KCl + 2O2

Međutim, u današnje vreme se češće koriste perhlorati zbog povećanje stabilnosti i zbog toga što su bogatiji kiseonikom.

KClO4 → KCl + 2O2

Za cev napunjenu eksplozivom pričvršćen je drveni štapić koji, održava pravac leta rakete. Zatim se od zapaljenog eksploziva upali gornji deo rakete u kome se nalaze materije (soli metala) koje razvijaju jaku svetlost u boji. Izgled vatrometa zavisi od načina pakovanja unutar rakete. Postoji tačno propisana udaljenost mesta ispaljivanja vatrometa od posmatrača, kao i uslov da vetar ne sme biti jači od 20 km/h.

Hemija vatrometa 1
Elektron u atomu – apsorpcija energije i emisija fotona

Boje vatrometa nastaju usled sagorevanja metalnih soli, koje imaju karakteristične boje. Atomi svakog elementa apsorbuju energiju i emituju svetlost određenih boja. Apsorpcijom energije elektroni prelaze sa osnovnog na više, pobuđeno, energetsko stanje. Pobuđeni elektroni prelaze sa višeg u niže energetsko stanje, a zatim i na osnovno stanje. Tokom ovih prelaza elektron oslobađa energiju (foton) tačno određene talasne dužine – boje, koja je karakteristična za atom svakog hemijskog elementa. Na primer, sagorevanjem natrijum nitrata, elektroni natrijuma apsorbuju toplotnu energiju i prelaze u više energetsko stanje. Ovo stanje nije dugotrajno, i pobuđeni elektroni u atomu natrijuma ubrzo “padaju” ka osnovnom stanju i oslobađaju fotone talasne dužine koja odgovara žutoj svetlosti.

Količina emitovane energije varira od elementa do elementa, i svaki ima karakteristučnu talasnu dužinu. Više energije odgovaraju kraćim talasnim dužinama, čije se boje nalaze u ljubičasto-plavoj oblasti vidljivog spektra. Niže energije odgovaraju većim talasnim dužinama, odnosno narandžasto-crvenom delu elektromagnetnog spektra.

Hemija vatrometa 2

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: