Hemija vatrometa

Oni koji su večeras bili u Nišu imali su prilike da uživaju u tradicionalnom vatrometu na otvaranju Filmskih susreta.

Vatromet je prvi put je upotrebljen u Kini pre oko 1000 godina, i od tada se njegova struktura nije bitno promenila. Vatromet se manifestuje kroz jak zvuk, jaku svetlost i toplotu. Sastoji se od mešavine oksidacionog sredstva, koje najčešće čine nitrati, hlorati ili perhlorati, redukcionog sredstva, odnosno sumpora i ugljenika, soli metala i veziva. Uobičajena raketa za vatromet sastoji se od kartonske cevi prečnika 1,5 do 3,5 centimetara. Na donjem kraju je fitilj i nakon paljenja fitilja vatra dolazi do barutnog punjenja (eksploziva – oksidacionog i redukcionog sredstva) koji se nalazi u donjem delu rakete i služi za izbacivanje rakete do željene visine.

Kao oksidaciono sredstvo su najpre korišćeni nitrati i to kalijum–nitrat zbog stabilnosti i kontrolisane reakcije.

2KNO₃ → K₂O + N₂ + 2,5O₂

Hlorati daju „spektakularniju“ rekciju zbog većeg sadržaja kiseonika, daju bržu detonaciju, ali su nestabilniji od nitrata. Zbog svoje nestabilnosti opasniju su za rukovanje od nitrata.

2KClO₃ → 2KCl + 2O₂

Međutim, u današnje vreme se češće koriste perhlorati zbog povećanje stabilnosti i zbog toga što su bogatiji kiseonikom.

KClO₄ → KCl + 2O₂

Za cev napunjenu eksplozivom pričvršćen je drveni štapić koji, održava pravac leta rakete. Zatim se od zapaljenog eksploziva upali gornji deo rakete u kome se nalaze materije (soli metala) koje razvijaju jaku svetlost u boji. Izgled vatrometa zavisi od načina pakovanja unutar rakete. Postoji tačno propisana udaljenost mesta ispaljivanja vatrometa od posmatrača, kao i uslov da vetar ne sme biti jači od 20 km/h.

Boje vatrometa nastaju usled sagorevanja metalnih soli, koje imaju karakteristične boje. Atomi svakog elementa apsorbuju energiju i emituju svetlost određenih boja. Apsorpcijom energije elektroni prelaze sa osnovnog na više, pobuđeno, energetsko stanje. Pobuđeni elektroni prelaze sa višeg u niže energetsko stanje, a zatim i na osnovno stanje. Tokom ovih prelaza elektron oslobađa energiju (foton) tačno određene talasne dužine – boje, koja je karakteristična za atom svakog hemijskog elementa. Na primer, sagorevanjem natrijum nitrata, elektroni natrijuma apsorbuju toplotnu energiju i prelaze u više energetsko stanje. Ovo stanje nije dugotrajno, i pobuđeni elektroni u atomu natrijuma ubrzo “padaju” ka osnovnom stanju i oslobađaju fotone talasne dužine koja odgovara žutoj svetlosti.

Količina emitovane energije varira od elementa do elementa, i svaki ima karakteristučnu talasnu dužinu. Više energije odgovaraju kraćim talasnim dužinama, čije se boje nalaze u ljubičasto-plavoj oblasti vidljivog spektra. Niže energije odgovaraju većim talasnim dužinama, odnosno narandžasto-crvenom delu elektromagnetnog spektra.