Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Nobelova nagrada za fiziku 2008

U Stokholmu su 7. oktobra objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Nagradu će podeliti trojica fizičara iz Japana – polovinu nagrade dobio je Yoichiro Nambu (državljanin SAD), dok će drugu polovinu podeliti Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa. Nagrada je dodeljena za doprinos u razvoju istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica. Tradicionalno, nagrade će biti svečano dodeljene u Stokholmu 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Yoichiro Nambu šezdesetih godina XX veka radio je na mehanizmu spontanog narušenja simetrije. Ovaj mehanizam objašnjava kako je došlo do narušavanja simetrije između materije i antimaterije, koja je postojala u ranom Univerzumu, i zbog čega je današnji svemir izgrađen samo od materije.

Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa su 1972. godine objasnili razlog spontanog narušenja simetrije i predvideli postojanje tri generacije kvarkova (poslednji, top kvark, otkriven je 1995. godine).

Simetrije igraju važnu ulogu kako u fizici tako i u životu svih nas. Sve što nas okružuje ima neku vrstu simetrije. Biljke, životinje, ljudi – svi imaju neku vrstu simetrije, sve što čovek stvara najčešće ima neku simetruju. Ali, koliko god stvari na prvi pogled delovale simetrično polovine se ipak bar malo razlikuju. Ta razlika upravo je ono što svet oko nas čini onakvim kakav je.

Simetrije u fizici razlikuju se od simetrija koje postoji kod ljudksog tela ili kod predmeta. U fizici postoje tri vrste simetrija: inverzija vremena (T), naelektrisanja ( C ) i parnosti (P).

Vremensku inverziju (T) je najlakše razumeti. Ako elementarne čestice predstavimo kao bilijarske kugle i zamislimo sudar čestica. Simetrija T kaže da procesi izgledaju potpuno isto bez obzira u kom smeru protiče vreme, tj. Ako snimimo sudar bilijarskih kugli (elementarnih čestica) isti zakoni fizike važiće bez obzira na koju stranu premotavamo film.

Simetrija C kaže da se zakoni fizike neće promeniti ako zamenimo naeletrisanja svih čestica koje učestvuju u nekom procesu. Poznato je da u prirodi svaka čestica ima svoj par, identičnu česticu sa potpuno istim osobinama ali od koje se međusobno razlikuje samo u naelektrisanju. Te suprotno naelektrisane čestice nazivaju se antičestice. Prema tom, simetrija C znači da potpuno potpuno isti zakoni fizike važe za materiju i antimateriju.

Parnost (P) je dobro poznata vrsta simetrije, ali pod drugim imenom. Parnost nije ništa drugo nego simetrija u ogledalu. Ako posmatrate snimak nekog objekta direktno i u ogledalu, teško je razlikovati šta je ogledalo a šta ne. Kad stojite ispred ogledala vaš lik se nalazi na istomm rastojanju od ogledala kao i vi, ako vi pomerite levu ruku lik će takođe pomeriti levu ruku. Nikad nema nikakve razlike. Upravo ovo je simetrija parnosti, a u fizici preciznije se kaže da se zakoni fizike neće promeniti prilikom inverzije koordinata, tj. ako koordinate (x,y,z) zamenimo sa (-x,-y,-z).

Dugo su svi mislili da je priroda jednostavna i da C, P i T simetrija važi uvek i svuda. Pedesetih godina prošlog veka jedan eksperiment promenio je naš pogled na svemir. Neki eksperimenti su pokazali da parnost nije uvek očuvana. Postojale su neke sile (slaba sile) koje su koristile čudno ogledalo – ako bi ispred takvog ogledala mahali levom rukom, vaš lik bi odgovarao desnom. Svet je postajao čudan, P simetrija je narušena. Desetak godina kasnije (1964) fizičari James Cronin i Val Fitch izveli su eksperimente sa jednom česticom koja se naziva K mezon. Ti eksperimenti pokazali su da su simetrije C i P narušene.

Rezultati ovih eksperimenata bili su pravi šok za fizičare. Niko se nije nadao da takvo nešto postoji, nije bilo nijedne teorije koja je ovo mogla da opiše. Radovi trojice ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade objasnili su upravo rezultate ovih eksperimenata.

Značaj ovih radova nije samo u objašnjenju raspade jedne, za većinu potpuno nepoznate, čestice, ovo nije bilo objašnjenje samo jedne sile, bilo je mnogo više od toga. Narušavanje CP simetrije je verovatno jedan od najvažnijih procesa u prirodi, proces toliko važan da bez njega svet koji poznajemo uopše ne bi postojao. U vreme kada je Univerzum bio tek beba stara nekoliko delova sekundi ceo prostor bio je ispunjen česticama materije i antimaterije. Zakoni fizike kažu da čestice i antičestice uvek nastaju u parovima i uvek nestaju u parovima. Ovo znači da je u univerzumu stvorena ista količina materije i antimaterije, ali… materija je nekako pobedila. Ako se pitate kako to znamo – pogledajte oko sebe, odgovor je svuda – sve je izgrađeno od materije. Za tu pobedu materije nad antimaterijom zaslučno je upravo narušavanje CP simetrije. Poremećaj simetrije omogućio je da na svakih 100 miliona parova kvark-antikvark postoji jedan kvark, jedno ‘zrno’ materije viška. Parovi materije i antimaterije vremenom su nestali a svet oko nas izgradile su upravo ovi kvarkovi koji su bili višak.

Radovi trojice japanskih fizičara, Yoichiro Nambu, Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa, odgovorili su na par jendostavnih pitanja, objasnili su nam zašto postojimo i zašto je svet ovakav kakav jeste.

3 Comments
  1. 16.10.2008.
  2. 16.10.2008.
  3. 17.10.2008.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.