crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...

Zašto je nebo plavo?

Svakog sunčanog dana iznad naših glava prostire se plavetnilo neba. Većina nas se nekada nije zapitala zašto je nebo plavo. To prihvatamo kao činjenicu i ne razmišljamo o tome, ali…

Ponekad neko dete postavi jedno tako jednostavno pitanje. A odgovor, hm onda se odrasli često zbune i zaključe da o tome nikada nisu razmišljali, bar ne na taj način. Često odgovori na ta, na izgled jednostavna pitanja uopšte nisu jednostavni već je bilo potrebno mnogo godina da ljudska vrsta pronađe objašnjenja za ta „dečija“ pitanja, kao što su plavetnilo vedrog neba ili tama noćnog neba.

Plavo nebo i plavo more (Trst, 2017. foto: M. Milošević)

I…. šta mislite zašto je nebo plavo? Da li je ono plavo zbog plavetnila ogromnih okeana, ili su okeani plavi zbog plavog neba? U zavisnosti od godina i predznanja onoga ko traga za odgovorom, odgovor se može dosta razlikovati, biti jednostavan ili složen, ali u svakom odgovoru glavni „krivci“ su Sunce i atmosfera Zemlje.

Suprotno uvaženom mišljenju da je Sunce žuto ili crveno, ono osvetljava Zemlju belom svetlošću.

Bela svetlost je svetlost koja sadrži fotone svih talasnih dužina (tj. ona je kombinacija svih boja). Kada neki predmet osvetlimo belom svetlošću on upija (apsorbuje) skoro sve boje, određenu boju odbija. Taj deo bele svetlosti, ta boja, koji se odbija od predmeta je boja koju vidimo. Ovo važi za predmete kroz koje ne prolazi svetlost, za one koji nisu providni.

Kod providnih predmeta, kao što je na primer staklo, situacija je nešto drugačija. Bela svetlost dolazi do stakla, jedan mali deo se odbija a najveći deo nastavlja dalje. Od onog dela koji je prošao većina “boja” (tj. fotona odgovarajućih talasnih dužina) prolazi bez ikakvih problema, ali fotoni određene boje ne mogu da prođu tako lako. Ti fotoni nailaze na „gužvu“, sudaraju se sa molekulima i od njih se odbijaju u svim pravcima. Svetlost jedne boje se rasipa u svim pravcima i staklo postaje obojeno u tu boju. Isti proces odgovoran je i za boju neba.

Rejnoldsovo rasejanje bele, Sunčeve, svetlosti u atmosferi i nastanak plavog neba (izvor: Youtube)

Bela svetlost sa Sunca dolazi do naše planete i počinje da putuje kroz atmosferu. Najveći broj fotona neometano prolazi kroz atmosferu i stiže do površine, ali neki fotoni nemaju tu sreću. Prema jednom zakonu u fizici – Rejlijevom zakonu – intenzitet rasute svetlosti na molekulima vazduha je obrnuto proporcionalan talasnoj družini svetlosti. To znači da će se svetlost manje talasne dužine rasipati višestruko intenzivnije od svetlosti veće talasne dužine. Ako se setimo da najveću talasnu dužinu ima crvena svetlost (oko 700 nm) a najmanju plava (oko 400 nm) lako zaključujemo da će se plava svetlost rasipati mnogo intenzivnije. Svetlost koja do nas stiže osiromašena je za tu komponentu plave boje, a ta svetlost prestaje da se kreće od Sunca ka nama već se prostire u svim pravcima i obasjava nebo i boji ga u plavo.

Ovaj proces, tzv. Reilijevo rasejanje, odgovoran je i za boju Sunca. Već sam rekao da Sunce emituje svetlost svih boja, belu svetlost. Kada pogledamo vidimo da je Sunce žuto, a žuto je zbog toga što je iz bele svetlosti nestala plava komponenta koja je dala boju našem nebu, našoj planeti.

Da nema atmosfere, nebo ne bi postojalo, tj. svetlost Sunca bi do nast stizala pravolinijski a sve ostalo bi bilo tamno – crno, kao npr. na Mesecu.

Rađanje Zemlje” – prva kolor fotografija izlaska Zemlje. Ovu fotografiju snimila je posada Apola 8 tokom obilaska oko Meseca, 24. decembra 1968. godine, u 16:00 h po Griniču.

U atmosferi se odigravaju još neki interesantni procesi. Nekada se nakupi mnogo vodene pare, čestica prašine i ko zna čega sve još. Kada u vazduhu ima mnogo vodene pare onda vidimo oblake. Neki oblaci su beli. Oni su izgrađeni od čestica koje su mnogo krupnije od molekula i te krupnije čestice na sličan način rasejavaju svetlost svih talasnih dužina. Rasejana svetlost je ponovo bela, a i oblaci su beli. Ako su oblaci mnogo gusti, tada malo svetlosti stiže do nas – nebo i oblaci su sivi i tmurni.

Plavo nebo i oblak (Minhen, 2010. foto: M. Milošević)

Negde daleko u svemiru, daleko od Zemlje i njene atmosfere Sunce je belo a nebo je crno. Tamo rasejanja nema i svetlost putuje pravolinijski.

Jednostavno pitanje…. dugo su ljudi pokušavali da odgovore na to pitanje, i tek je Rejnoldsov zakon (imenovan po Lordu Rejnoldsu (12 Novembar 1842 – 30 Jun 1919.) dao pravo objašnjenje. Sada znamo zašto je to tako, zašto je nebo plavo, ali bilo je potrebno mnogo truda i godina da bi ljudi to razumeli.

Sada možda nameću neka druga, još komplikovanija pitanja – zašto je Sunce nekad žuto, a nekad crveno, zašto je nekad crven i Mesec, kako nastaju prelepe boje tokom izlaska ili zalaska Sunca… i na kraju zašto je noćno nebo tamno? O svemu ovome u narednim tekstovima…

Tekst je prvi put objavljen 12. decembra 2008. godine

2 Comments
  1. avatar 11. 06. 2013.
  2. avatar 11. 06. 2013.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: