proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo protiv života bakterija jer su upravo ova jedinjenja spasila nebrojene ljudske živote. Pionir u ideji korišćenja plesni u lekovite svrhe je francuski lekar Ernest Duchesne koji je 1897. godine izvodio eksperimente sa plesnima i bakterijama i došao do zaključka da plesan Penicillium glaucum može izlečiti životinje zaražene bakterijom Escherichia coli. Međutim, Pasterov Institut odbija da mu prizna doktorsku disertaciju. Zahvalnost za ponovno otkriće antibiotika, koje će biti zapaženo dugujemo Aleksandru Flemingu škotskom lekaru koji je do ideje o njihovom postojanju došao igrom slučaja 1928. godine. Naime, proučavajući vrlo opasne bakterije greškom se u istoj petrijevoj ploči pojavila i plesan. Fleming je otkrio penicilin tako što je uočio da na mestima na kojima se pojavila plesan nije bilo bakterijskih kolonija. Ubrzo je došao do saznanja da plesni luče jedinjenja (antibiotike) koja onemogućavaju rast bakterija.

Široku upotrebu penicil je doživeo tek 1940. godine kada su se u Flemingova istraživanja uključili Florey i Chain. Njih trojica su zajedno dobili Nobelovu nagradu. U narednim godinama otkriveni su i drugi antibiotici uz pomoć kojih su se do tada smrtonosne infektivne bolesti uspešno lečile. Međutim ovaj revolucionarni uspeh u lečenju je krio i jednu manu – bakterije mogu postati otporne na antibiotike! Bakterije razvijaju otpornost na antibiotike na principu „Ono što te ne ubije ojača te“. Bakterije kao jedan od najstarijih oblika života imaju veoma visok stepen prilagodljivosti. Naime prilikom kontakta bakterija sa antibioticima u koncentraciji nižoj od one koja bi obezbedila potpuno sprečavanje rasta, najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornijih preživljava.

Ukoliko tretman antibioticima nije adekvatan od tog momenta broj preživelih (otpornijih) se naglo povećava nakon čega bakterije uspevaju da se prilagode i razviju potpunu otpornost.

Novonastali geni koji omogućavaju otpornost se pored prenosa na nove generacija, prenose i sa jedne bakterije na drugu čak i između različitih vrsta. Usled neadekvatne upotrebe antibiotika u lečenju ljudi i životinja, a naročito u poljoprivredi, zemljište i vodeni tokovi su postali zagađeni ovim jedinjenjima. Trend korišćenja antibiotika na farmama životinja kao i za sprečavanje infekcija voća i povrća je u porastu. Pojava antibiotika u poljoprivrednom zemljištu kao i u vodi za navodnjavanje omogućuje da biljke absorbuju antibiotike, koji na taj način ulaze u lanac ishrane ljudi. Konzumacijom prehrambenih proizvoda kontaminiranih antibioticima izlažemo se riziku pojave alergiskih reakcija naročito kod populacije osetljive na niske koncentracije kao što su deca, trudnice, dojilje, stari, rekonvalescenti… Takođe postoji bojazan da konzumacijom kontaminiranih namirnica pomažemo u stvaranju bakterijske otpornosti. Odgovornost pripada svim slojevima društva i samo zajedničkim naporom moguće je dovesti do napretka u kontroli primene antibiotika i umanjiti nastanak rezistentnih bakterija.

Sadržaj teksta samo odražava stavove autora i Izvršna Agencija za Istraživanja nije odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja može biti zasnovana na informacijama iz dokumenta.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: