NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici vs bakterije 1Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo protiv života bakterija jer su upravo ova jedinjenja spasila nebrojene ljudske živote. Pionir u ideji korišćenja plesni u lekovite svrhe je francuski lekar Ernest Duchesne koji je 1897. godine izvodio eksperimente sa plesnima i bakterijama i došao do zaključka da plesan Penicillium glaucum može izlečiti životinje zaražene bakterijom Escherichia coli. Međutim, Pasterov Institut odbija da mu prizna doktorsku disertaciju. Zahvalnost za ponovno otkriće antibiotika, koje će biti zapaženo dugujemo Aleksandru Flemingu škotskom lekaru koji je do ideje o njihovom postojanju došao igrom slučaja 1928. godine. Naime, proučavajući vrlo opasne bakterije greškom se u istoj petrijevoj ploči pojavila i plesan. Fleming je otkrio penicilin tako što je uočio da na mestima na kojima se pojavila plesan nije bilo bakterijskih kolonija. Ubrzo je došao do saznanja da plesni luče jedinjenja (antibiotike) koja onemogućavaju rast bakterija.

Antibiotici vs bakterije 2Široku upotrebu penicil je doživeo tek 1940. godine kada su se u Flemingova istraživanja uključili Florey i Chain. Njih trojica su zajedno dobili Nobelovu nagradu. U narednim godinama otkriveni su i drugi antibiotici uz pomoć kojih su se do tada smrtonosne infektivne bolesti uspešno lečile. Međutim ovaj revolucionarni uspeh u lečenju je krio i jednu manu – bakterije mogu postati otporne na antibiotike! Bakterije razvijaju otpornost na antibiotike na principu „Ono što te ne ubije ojača te“. Bakterije kao jedan od najstarijih oblika života imaju veoma visok stepen prilagodljivosti. Naime prilikom kontakta bakterija sa antibioticima u koncentraciji nižoj od one koja bi obezbedila potpuno sprečavanje rasta, najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornijih preživljava.

Ukoliko tretman antibioticima nije adekvatan od tog momenta broj preživelih (otpornijih) se naglo povećava nakon čega bakterije uspevaju da se prilagode i razviju potpunu otpornost.

Novonastali geni koji omogućavaju otpornost se pored prenosa na nove generacija, prenose i sa jedne bakterije na drugu čak i između različitih vrsta. Usled neadekvatne upotrebe antibiotika u lečenju ljudi i životinja, a naročito u poljoprivredi, zemljište i vodeni tokovi su postali zagađeni ovim jedinjenjima. Trend korišćenja antibiotika na farmama životinja kao i za sprečavanje infekcija voća i povrća je u porastu. Pojava antibiotika u poljoprivrednom zemljištu kao i u vodi za navodnjavanje omogućuje da biljke absorbuju antibiotike, koji na taj način ulaze u lanac ishrane ljudi. Konzumacijom prehrambenih proizvoda kontaminiranih antibioticima izlažemo se riziku pojave alergiskih reakcija naročito kod populacije osetljive na niske koncentracije kao što su deca, trudnice, dojilje, stari, rekonvalescenti… Takođe postoji bojazan da konzumacijom kontaminiranih namirnica pomažemo u stvaranju bakterijske otpornosti. Odgovornost pripada svim slojevima društva i samo zajedničkim naporom moguće je dovesti do napretka u kontroli primene antibiotika i umanjiti nastanak rezistentnih bakterija.

Sadržaj teksta samo odražava stavove autora i Izvršna Agencija za Istraživanja nije odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja može biti zasnovana na informacijama iz dokumenta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: