cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Hleba i igara sa prilozima

colliderČesto se govori o tome kako je akcelerator LHC preskop, kako je bačeno previše para, kako to ničemu ne služi, kako ima mnogo boljih načina za trošenje novca itd. Mnogi od onih koji najviše kritikuju ulaganje novca u istraživanje  sedi uz TV gledajući neke “zanimljive” utakmice ili sluša izveštaje o različitim ratnim sukobima širom sveta.

Napraviću kratko poređenje ulaganja u CERN, tačnije LHC, kao jedan od najskupljin naučnih projekata koji se trenutno realizuje, i ulaganja u neke druge stvari (i pojedince).

U periodu pripreme i izgradnje LHC-a uloženo je (tj. tokom proteklih desetak godina) uloženo je između 5 i 10 milijardi evra. Nisam uspeo da nađem tačne sumirane podatke za sve države ali samo institut CERN je potrošio 4.6 milijardi CHF na samu mašinu, 1 milijardu CHF na detektore (to je samo deo ulaganja, bez ostalih izvora), i po 0.16-0.17 milijardi CHF na IT infrastrukturu i nadogradnju akceleratorskog sistema koji prethodi LHC-u. Navedeni troškovi uključuju opremu i ljude.

Na projektu je angažovano nekoliko hiljada ljudi, a najvećim delom finansiran je od strane 20 država članica. Ukupno ulaganje ovih država za 2009. godinu iznosi 1.1 milijardi CHF. Najviše novca daju Nemačka (20%), Francuska (15%), UK (15%) i Italija (11%). Veliku, ali znatno manju, sumu novca ulaže i šest država posmatrača (među kojima je i USA). U projekat je uključeno još oko 30 država različitim pojedinačnim ugovorima sa kompanijama ili institutima.

Da bi pojednostavili dalje poređenje pretpostavićemo da je izgradnja LHC-a koštala 10 milijardi dolara i da je godišnji budžet 1 milijardu dolara (1 CHF ~ 0.9 $).

moneymanNeko drugo trošenje novca

Uporedimo sada ove vrednosti sa novcem kojim se finansiraju druge stvari. Krenimo od NBA lige, tačnije od listinga plata igrača u toj lizi. U sezoni 2008/2009  klubovi su potrošili između 55 i 95 miliona dolara samo  na plate igrača. Ukupno za plate oko  500 igrača (~30 klubova) potrošeno je 2 milijarde dolara! Odnosno, igrači u 30 NBA klubova zarade dva puta više para nego što 20 evropskih država godišnje uloži u CERN.

Slična situacija je i u evropskom fudbalu. Ukupan godišnji budžet klubova dostiče i 400 miliona evra (Real Madrid, sezona 2008/9). Naravno budžet većine klubova je nekoliko puta manji i kreće se do nekoliko desetina miliona evra. Zanimljivo je pogledati i listu najbolje plaćenih igrača u protekloj sezoni – njih 20 ukupno zarade oko 300 miliona evra, tj. više od 30% godišnjeg budžeta CERN-a.

Pre nego što sportski dušebrižnici i menadžeri različitih profila počnu da misle kako fudbal & košarka vraćaju uložen novac a nauka ne, podsetiću da je profit Real Madrida (na onih 400 miliona) samo 50 miliona, dok je prema podacima iz UK za svaku funtu koju UK uloži u CERN, kompanije/pojedinci u UK od CERN-a zarade 3 funte. Dok svakog stanovnika UK učešće države u CERN-u godišnje košta kao jedna krigla piva.

Najgori potrošač

O najgorem i najopasnjem potrošaču noca ne treba mnogo pričati, svima je poznato. Mnogobrojni ratovi i vojna industrija troše višestruko veće sume novca od svega drugog. U poslednjih desetak godina USA je na ratove potrošila nekoliko stotina (hiljada) milijardi dolara! Sama cena ratne mašinerije je isto ogromna (npr. bombarder B-52 košta između 10 i 50 miliona dolara). Namena i ciljevi ove mašinerije su svima dobro poznati.

LHC_ComputingGrid“Hleba i igara”

Kada na ovaj način uporedimo brojeve i ulaganje očigledno je da novac koji se ulaže u LHC nije ni blizu nekih drugih ulaganja. Daleko je od toga da je to uzaludno trošenje para. rezultati ulaganja u nauku su očigledni, vidljivi na svakom koraku jedino se treba malo potruditi i shvatiti šta je šta.

Na žalost društvo u kome živimo vraća se onoj stararoj “hleba i igara”. Ako se setimo istorije videćemo da je ta logika u mnogome doprinela padu Rimskog carstva, a mi smo čak i “unapredili” zahteve, pa često ostane samo “igara”.

Srećom uvek će postojati oni kojima konzerva piva i kesica kikirikija, uz neku utakmicu na TV-u, nisu prioritet života već neke druge “glupe” stvari. Koliko god “kašičica” novca bilo bačeno na istraživanja uvek će biti onih kojima će to biti dovoljno i koji će raditi i pokretati svet napred.

3 Comments
  1. avatar 02.11.2009.
  2. avatar 04.11.2009.
  3. avatar 04.11.2009.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: