guitar_620.width-800

Muzika u fizici i fizika u muzici na NNB11

Postavka ,,Svakojaka čudesa ispod naših nebesa” Departmana za fiziku će pored interesantnih eksperimenata sadržati i muzčki program.U okviru postavke na ovogodišnjem festivalu Nauk nije bauk gostovaće muzičar Oliver Katić. ...
kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Izložba “Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu”

Evropski tip mlina za kafu, kolekcija Radmila Mulića

Okrepljujući napitak bez kojeg ne možemo da započnemo dan predstavlja mnogo više od sredstva za razbuđivanje. Poziv: „hajdemo na kafu“ predstavlja kulturološki fenomen prepoznatljiv u svetu i u svim sferama života, od poslovnog, preko privatnog i porodičnog. Kafa je deo supkulture koja nas svakodnevno okružuje.

U galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, u četvrtak, 9. feburara 2017. godine u 17 časova biće otvorena izložba

“Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu”

Autor izložbe je Aleksandra Savić, viši kustos. Pozdravnu reč održaće g-din Slavko Spasić, direktor muzeja, a izložbu će otvoriti predstavnici ambasada Angole i Brazila.

Reč kafa potiče od naziva etiopske pokrajine – Kafa, koja na staroegipatskom jeziku znači biljka ili božja zemlja. Kafa (Coffea sp.) pripada žbunastim ili drvenastim biljkama iz porodice Rubiaceae. Postoji preko 140 vrsta kafe, među kojima su mnoge nesitražene. Najpoznatiji hemijski sastojak zrna kafe je kofein. Ipak, postoje samo dve kultivisane vrste kafe, koje se koriste za proizvodnju kafe: arabika i robusta. Od ostalih sorti kafe poznatije su još: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta i druge.

Modeli ploda i otvorenog ploda kafe sa semenom

Napitak kafa priprema se kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće sa vodom ili mlekom, obično se služi topla. Nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, mentalnu stimulaciju, uzrokuje osećaj toplote, ubrzani rad srca itd.

Zašto je kafa toliko značajna? Kao hrana ima veoma malu nutritivnu vrednost, ona nije osnovna životna namirnica i bez nje se može. Ipak, u svetu se svakog dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, a godišnje preko 400 milijardi šoljica, što je ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Istorija kafe nam ukazuje da je kafa je biljka koju su, prema legendi, prve otkrile koze. Prvobitno se koristila kao hrana među afričkim Oromo plemenima, gde su je mešali sa životinjskom mašću i pravili energetske kuglice. Kao napitak, prvobitno je imala značajnu ulogu kao versko piće, tokom noćnih molitvi derviša, a zatim i kao lek za mnoge bolesti.

Od putovanja iz postojbine Etiopije na Arabijsko poluostrvo i dalje po svetu, kafa je uticala na istoriju kroz brojne migracije, trgovine i osvajanja Novog sveta, ropstvo, krijumčarenje, evropske revolucije, ali i uzdizanje ekonomija država. Često je bila predmet zabrane vladara, nedozvoljeno piće, strogo čuvana tajna za povlašćene. Jednima je predstavljala bogatstvo, a drugima nevolju. Danas je dostupna svima i konzumira se u mnogo različitih oblika.

Biljka kafe, Coffea arabica

Na izložbi će biti predstavljene sadnice biljke kafa (Coffea arabica L.); modeli ploda i semena kafe; uzorci kafe sa ekskluzivnih plantaža širom sveta (Etiopija, Jemen, Kamerun, Gvatemala, Burundi, Ekvador, Meksiko, Brazil, Indija, Nepal, Vijetnam, Papua Nova Gvineja, Honduras, Tanzanija itd.), kao i čuvena i veoma skupa kafa Blue Mountain koja se uzgaja na Jamajci. Izložbu prati i priča o istoriji kafe i kafedžinica u svetu, o proizvodnji i preradi kafe, kao i o kofeinu, „legalnoj drogi”.

Posetioci će imati priliku da vide azijsku cibetku koja se hrani plodovima kafe, zahvaljujući čemu se dobija najskuplja kafa na svetu – kopi luvak. Putem autentičnih šoljica iz raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe u svetu.

Poseban deo izložbe predstavlja raritetna kolekcija novosadskog kolekcionara Radmila Mulića, koja se sastoji od brojnih predmeta vezanih za kafu iz 19. i 20. veka sa našeg i evropskog područja.

Na izložbi će biti predstavljeni eskponati vezani za kafu iz kolekcije Etnografskog muzeja, kao i ekskluzivni primerci šoljica za kafu iz Muzeja Jevrema Grujića, koje su koristili članovi kraljevske porodice Obrenović. Deo izložbe posvećen je običajima posluživanja kafe u Srbiji, kao i našem tradicionalnom posluženju koje predstavlja – kafa, slatko i voda.

Putem autentičnih pribora za kafu iz raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe širom sveta.

Izložbu prati publikacija «Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu» autora Aleksandre Savić u izdanju Prirodnjačkog muzeja.

Partneri: Etnografski muzej u Beogradu i Dom Jevrema Grujića. U okviru izložbe biće predstavljena i mini-izložba autorskih fotografija «Na kafi» mlade beogradske umetnice Anđele Petrovski.

Zanimljivosti i tabui

Posetioci će biti u prilici da saznaju kako je kafa dospela u Evropu, kako je prva kafedžinica u Evropi otvorena baš u Beogradu, zašto su tokom istorije ljubitelji kafe kažnjavani batinanjem, kako se kafa koristila kao lek; zašto je kafa tokom istorije bila zabranjivana, kako je kafa dobila odobrenje pape u 16. veku, zašto su se žene u Engleskoj bunile protiv kafe, šta je to pergament kafa itd.

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Kafa ima medicinski i farmaceutski značaj, ali može da bude i rizična za zdravlje. Kofein, alkaloid iz kafe, smatra se najpopularnijom i legalnom „drogom“ na svetu.

Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe. Jedna od sve aktuelnijih tema danas je i organska proizvodnja kafe u svetu.

Ekskluzivni sponzor izložbe je Cafe&Factory. Izložba će biti otvorena do maja 2017.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: