Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem? 1Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u novu eru medicine u kojoj ne možemo tek tako pobediti one koji nas inficiraju. Iako ovaj problem postoji već godinama tek od nedavno je javnost upoznata sa terminom “superbugs” koji bi se mogao prevesti kao “superbakterija”. Kao jedan od pokazatelja ozbiljnosti problema je taj da je u toku prošle 2016. godine izolovana bakterija Escherichia coli otporna na “colstin” antibiotik poslednje generacije, osim toga krajem 2016. zabeležena je infekcija sa smrtnim ishodom u SAD bakterijom Klebsiella pneumoniae otpornomm na sve poznate antibiotike. Početkom 2017. u Kini izolovana je bakterija Escherichia coli takođe otporna na sve poznate antibiotike. Od lokalne pojave, ovaj problema postaje globalni i ukoliko se ovaj trend nastavi, uskoro bi mogli ući u post-antibiotik eru.

Odakle dolazi i kako nastaje otpornost? Odgovor je kompleksan i jednostavan – evolucija! Bakterije kao i druga živa bića se bore da prežive. A kada su resursi ograničeni, kao npr. hranljive materije, nastaje borba. U toj borbi mikroorganizama, oni koriste razna oružija, a jedno od tih oružija su antibiotici. Većina antibiotika se sintetiše u prirodi, proizvode ih određene vrste bakterija i plesni. U prirodi, mikoorganizam sa najboljim oružem pobeđuje konkurenciju. Ova pojava utiče na evolutivni proces i pojavu “trke u naoružanju i razvoju odbrane”. Preživeće borbu one jedinke koje su razvile otpornost!

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem? 2Međutim kada se setimo da trenutno koristimo milione tona antibiotika, od upotrebe u medicini do upotrebe u poljoprivredi polako počinjemo da uviđamo gde tačno leži problem. Ako se otpornost na antibiotike javila kod jedne vrste bakterije u malom gradiću bilo kog kontinenta, da li to prestavlja pretnju za ceo taj kontinent ili planetu? Možemo postaviti jednostavno pitanje zašto u Severnoj Americi ne žive slonovi? Odgovor može biti takođe vrlo jednostavan: “Iako imaju relativno velike uši slonovi ne mogu da lete”. Međutim, postoji neko ko može da pređe iz Afrike u Severnu Ameriku, pogađate, bakterije. Bakterije kao slepi putnici npr. zrna peska nošene vetrom mogu prevaliti velike razdaljine. A u savremenom svetu transporta ljudi, životinja, robe… nije im potreban ni vetar. Pored ljudske nepažnje u upotrebi antibiotika i bakterijske sposobnost da kolonizuju gotovo svaku životnu sredinu, postoji još jedan element koji pogoršava stanje, a to su “plazmidi”. Znamo šta je uticalo na pojavu otpornosti, a šta utiče na širenje te otpornosti su upravo plazmidi. Plazmidi su pokretni genetski element, mali okrugli molekuli DNK. Upravo plazmidi omugućavaju bakterijama koju su razvile otpornost da je šire na sve ostale bakterije koje nemaju tu sposobnost, i u okviru svoje vrste i drugim vstama. Ozboljnost problema je tolika da je nedavno odlučeno da se bakterija otporna na antibiotike pošalje na međunarodnu svemirsku stanicu, kako bi u uslovima bez gravitacije omogućila naučnicima da predvide moguću mutaciju a samim tim i odabir odgovarajućeg antibiotika.

U ANSWER projektu, naš tim pokušava da identifikuje načine transporta gena, koji omugavaju širenje otornosti u biljkama kao što su zelena salata, šargarepa i paradajz. Cilj nam je da razvijemo mehanizme koji će to sprečiti! No ipak, smanjenje upotrebe antibiotike je neophodno.

Sadržaj ovog dokumenta samo odražava stavove autora i Izvršna Agencija za Istraživanja nije odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja može biti zasnovana na informacijama iz dokumenta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: