guitar_620.width-800

Muzika u fizici i fizika u muzici na NNB11

Postavka ,,Svakojaka čudesa ispod naših nebesa” Departmana za fiziku će pored interesantnih eksperimenata sadržati i muzčki program.U okviru postavke na ovogodišnjem festivalu Nauk nije bauk gostovaće muzičar Oliver Katić. ...
kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u novu eru medicine u kojoj ne možemo tek tako pobediti one koji nas inficiraju. Iako ovaj problem postoji već godinama tek od nedavno je javnost upoznata sa terminom “superbugs” koji bi se mogao prevesti kao “superbakterija”. Kao jedan od pokazatelja ozbiljnosti problema je taj da je u toku prošle 2016. godine izolovana bakterija Escherichia coli otporna na “colstin” antibiotik poslednje generacije, osim toga krajem 2016. zabeležena je infekcija sa smrtnim ishodom u SAD bakterijom Klebsiella pneumoniae otpornomm na sve poznate antibiotike. Početkom 2017. u Kini izolovana je bakterija Escherichia coli takođe otporna na sve poznate antibiotike. Od lokalne pojave, ovaj problema postaje globalni i ukoliko se ovaj trend nastavi, uskoro bi mogli ući u post-antibiotik eru.

Odakle dolazi i kako nastaje otpornost? Odgovor je kompleksan i jednostavan – evolucija! Bakterije kao i druga živa bića se bore da prežive. A kada su resursi ograničeni, kao npr. hranljive materije, nastaje borba. U toj borbi mikroorganizama, oni koriste razna oružija, a jedno od tih oružija su antibiotici. Većina antibiotika se sintetiše u prirodi, proizvode ih određene vrste bakterija i plesni. U prirodi, mikoorganizam sa najboljim oružem pobeđuje konkurenciju. Ova pojava utiče na evolutivni proces i pojavu “trke u naoružanju i razvoju odbrane”. Preživeće borbu one jedinke koje su razvile otpornost!

Međutim kada se setimo da trenutno koristimo milione tona antibiotika, od upotrebe u medicini do upotrebe u poljoprivredi polako počinjemo da uviđamo gde tačno leži problem. Ako se otpornost na antibiotike javila kod jedne vrste bakterije u malom gradiću bilo kog kontinenta, da li to prestavlja pretnju za ceo taj kontinent ili planetu? Možemo postaviti jednostavno pitanje zašto u Severnoj Americi ne žive slonovi? Odgovor može biti takođe vrlo jednostavan: “Iako imaju relativno velike uši slonovi ne mogu da lete”. Međutim, postoji neko ko može da pređe iz Afrike u Severnu Ameriku, pogađate, bakterije. Bakterije kao slepi putnici npr. zrna peska nošene vetrom mogu prevaliti velike razdaljine. A u savremenom svetu transporta ljudi, životinja, robe… nije im potreban ni vetar. Pored ljudske nepažnje u upotrebi antibiotika i bakterijske sposobnost da kolonizuju gotovo svaku životnu sredinu, postoji još jedan element koji pogoršava stanje, a to su “plazmidi”. Znamo šta je uticalo na pojavu otpornosti, a šta utiče na širenje te otpornosti su upravo plazmidi. Plazmidi su pokretni genetski element, mali okrugli molekuli DNK. Upravo plazmidi omugućavaju bakterijama koju su razvile otpornost da je šire na sve ostale bakterije koje nemaju tu sposobnost, i u okviru svoje vrste i drugim vstama. Ozboljnost problema je tolika da je nedavno odlučeno da se bakterija otporna na antibiotike pošalje na međunarodnu svemirsku stanicu, kako bi u uslovima bez gravitacije omogućila naučnicima da predvide moguću mutaciju a samim tim i odabir odgovarajućeg antibiotika.

U ANSWER projektu, naš tim pokušava da identifikuje načine transporta gena, koji omugavaju širenje otornosti u biljkama kao što su zelena salata, šargarepa i paradajz. Cilj nam je da razvijemo mehanizme koji će to sprečiti! No ipak, smanjenje upotrebe antibiotike je neophodno.

Sadržaj ovog dokumenta samo odražava stavove autora i Izvršna Agencija za Istraživanja nije odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja može biti zasnovana na informacijama iz dokumenta.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: