mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
Unearthed-NextYear-1512-1-web

Svet nauke u 2018. godini

Kraj godine je vreme kad svi razmišljaju o tome šta su uradili i postigli u prethodnoj godini i kad se prave planovi za narednu godinu. Pre čestitki i želja za ...
Earthrise

Rađanje Zemlje

Tokom istorije Zemlje, rađale su se i nestajale različite zemlje, ali samo mali broj ljudi imao je priliku da posmatra rađanje Zemlje. Prva takva fotografija snimljena je na današnji dan ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...

Nastanak i razvoj novca – od školjki do kriptovaluta

Često se raspravlja o tome koliki značaj novac ima u životu čoveka. Pritom, često se mogu čuti ekstremni i potpuno suprotstavljeni stavovi. Dok jedni smatraju da se sve vrti oko novca i da je njegovo zgrtanje najvažniji cilj u životu, drugi su mišljenja da je isti potpuno nebitan jer se njime ne može kupiti najvažnije (sreća, ljubav, zdravlje i sl.). A ima čak i onih koji misle da je novac izvor svih zala na svetu. Kao i uvek, istina je negde na sredini.

Da bi se o novcu moglo racionalno i kritički prosuđivati, neophodno je poznavati proces njegovog nastanka i funkcije koje ima. Pa da krenemo ispočetka…

Novac se pojavio u prvobitnoj zajednici, sa nastankom potrebe da se proizvodi razmenjuju. Pošto je bilo potrebno mnogo vremena da bi se pronašao neko ko je imao baš ono što je drugom bilo potrebno, kupci i prodavci su odlučili da potraže neka druga rešenja za sredstva plaćanja. To je omogućilo da se kupovina i prodaja ne moraju odvijati istovremeno. Takođe, novac od prodaje se mogao sačuvati i time uvećati kupovna moć.

Kroz istoriju su kao novac korišćene razne stvari – razni predmeti iz prirode, metali i novčanice, dok danas najveći deo novca čine tzv. žiralni novac (potraživanja na žiro – računima) i elektronski novac (virtuelni novac, koji je predstavljen brojčanim sistemom u memoriji računara). Kriptovaluta je podvrsta digitalnog novca koja funkcioniše na temelju kriptografskih algoritama. Prva i najpoznatija kriptovaluta je Bitcoin, a neke od trenutno popularnih su i Litecoin, Dogecoin, Ripple and Peercoin.

U početku su funkciju novca vršili retki predmeti, koji su takav status dobili zahvaljujući tome što ih je bilo teško nabaviti ili su njihove količine prirodno bile ograničene (minerali, školjke, zubi, perje egzotičnih ptica). Neki predmeti su korišćeni kao novac i zahvaljujući svom „magijskom“ značenju. Ovakav „novac“ zadržao se među plemenima na pojedinim ostrvima Polinezije čak do druge polovine 20. veka.
Na određenom stepenu civilizacije metalni novac je istisnuo sve predmete koji su se do tada upotrebljavali kao sredstvo razmene. Upotrebom plemenitih metala kao sredstva razmene počinje etapa razvoja novca koja prethodi današnjim monetarnim sistemima.

Plemeniti metali (zlato, srebro) kao i bakar, koristili su se u Egiptu i Maloj Aziji za plaćanje roba i usluga još u 7. veku p.n.e. Po Herodotu, Lidijci su izumeli kovani novac, koga su kovali od legure zlata i srebra. Ovaj novac bio je vredan, trajan i lako se prenosio, a što je takođe bilo veoma važno, nije postojala mogućnost da mu se vrednost umanji usled oštećenja koja su bila moguća sa robama. Do rimskog doba novac se kovao u pomenuta tri metala, a vrednost im je zavisila od relativne dostupnosti metala.

Uvođenjem plaćanja kovanim novcem omogućeno je plaćanje putem tale, tj. odbrojavanjem tačnog iznosa novca, a ne njegovim merenjem, što je razmenu učinilo mnogo jednostavnijom i efikasnijom. Papirni novac se prvo pojavio u Kini 1282. godine u doba Kublaj Kana. U Evropi su prve novčanice štampane u Švedskoj 1661. godine, a u Francuskoj u 18. veku. Prve novčanice u Britanskoj imperiji bile su u obliku solo menica. U SAD, kolonija Zaliv Masačusets je bila prva kolonija koja je izdala papirnati novac 1690. godine.

Plemeniti metali (zlato ili srebro) dugo su ostali reper za utvrđivanje relativne vrednosti valuta, pa otuda i izrazi zlatni standard i funta sterlinga. Od 1971. godine nacionalne privrede vrednost svojih valuta više ne zasnivaju na rezervama plemenitih metala. Dakle, današnji papirni i kovani novac više nema funkciju koju je nekada imao i za njega danas nije moguće zameniti neku fiksnu količinu zlata ili srebra. On predstavlja tzv. fiducijarni novac (lat. fiducija – verovanje ili poverenje), jer je njegova upotrebna vrednost veća od stvarne vrednosti na tržištu roba. Znači, bez obzira na to što kovanice i papirni novac same po sebi imaju malu vrednost, plaćanje se zasniva na verovanju da novac može da se zameni za odgovarajuću robu i usluge.

Nastanak novca je rezultat dugog i složenog istorijskog procesa vezanog za nastanak i razvoj robne privrede. Brojni pokušaji da se objasne poreklo i priroda novca, kao i da se definišu njegove funkcije doveli su do stvaranja četiri teorijska pristupa. To su: teorija konvencije, robna teorija novca, funkcionalna teorija novca i nominalistička teorija novca.

Teorija konvencije nastala je i bila široko prihvaćena u srednjem veku. Ona novac smatra rezultatom dogovora ljudi o uspostavljanju sredstva razmene, a vrednost mu se temelji na snazi autoriteta države.

Robnu teoriju novca dali su ekonomisti klasične škole – Adam Smit i David Rikardo. Za njih je novac materijalno dobro koje podleže zakonu vrednosti. Papirni novac oni vide kao predstavnika metalnog (zlatnog) novca. Ovo shvatanje kasnije je prihvatio i Karl Marks.

Funkcionalna teorija novca njegov značaj, suštinu i vrednost vidi upravo u njegovoj funkciji.

Po nominalističkoj teoriji, novac predstavlja simbol ili oznaku koja služi kao sredstvo za obračun. Nominalnu vrednost novca i njenu kupovnu snagu određuje država.

Svaki od ovih teorijskih pristupa izražava po neku od značajnih osobina novca ali i zapostavlja društveni robni odnos razmene. Novac je roba kao i svaka druga roba, predstavlja proizvod ljudskog rada, a ima i svoju upotrebnu vrednost i vrednost. Međutim, novac ima i jednu specifičnost po kojoj se i razlikuje od ostalih roba, a to je da vrši ulogu univerzalnog ekvivalenta.

Novac ima pet osnovnih funkcija, koje su se jedna za drugom pojavljivale sa razvojem robne razmene. To su:

  1. Mera vrednosti – manjom ili većom količinom njegove upotrebne vrednosti može se izraziti vrednost bilo koje robe. Uz pomoć novca robe postaju međusobno merljive.
  2. Prometno sredstvo – pojavljuje se kao posrednik u razmeni. Roba se prvo prodaje za novac, da bi se tim istim novcem kasnije kupila neka druga roba.
  3. Sredstvo plaćanja – novac kao sredstvo plaćanja pojavljuje se kada se kupovina i plaćanje robe ne vrše istovremeno (na pr. prilikom plaćanja na kredit).
  4. Novac kao blago – ako se novac povuče iz opticaja i čuva tj. gomila, onda se može reći da se novac pretvara u blago.
  5. Svetski novac – funkcija koju novac vrši u međunarodnim ekonomskim odnosima na svetskom tržištu.

Nakon svega napisanog, umesto zaključka, izdvojila bih nekoliko izjava o novcu koje su se meni dopale.

“Mudar čovek trebalo bi da ima novac u svojoj glavi, ali ne u svom srcu” – Džonatan Svift, irski satiričar i esejista

“Posao koji ne stvara ništa drugo sem novca je siromašan posao” – Henri Ford, industrijalac

“Voleo bih da imam mnogo novca, ali da živim životom siromaha” – Pablo Pikaso, slikar

“Novac ponekad uklanja neprilike, ali ih i stvara” – kineska poslovica

(Foto: Value for money)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: