apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Uticaj i karakteristike

 

Šta utiče na ekonomiju znanja?

Postoji puno faktora koji utiču na razvoj ekonomije znanja, a to takođe utiče i na promenu pravila u poslovanju. Neki od tih faktora su:

  • Globalizacija – tržišta su međunarodna, a proizvodi su dostupni širom sveta
  • Informaciona tehnologija, i to na sledeće načine:
    • kompjuterske mreže, ili “globalna sela”,
    • novi mediji – oni povećavaju proizvodnju i distribuciju znanja, što rezultuje kolektivnom inteligencijom. Danas je mnogo jednostavnije i lakše pristupini širokoj bazi znanja i literature.
    • gustina znanja – efikasna proizvodnja se oslanja na infomacije i know-how. Podaci pokazuju da u svetu čak 70% radnika su umni radnici i da više koriste svoj um, nego fizičku snagu.
  • Institucionalne promene na tržištu rada i promene u ponašanju firmi. Nova radna mesta visoke performanse i fleksibilnost preduzeća traže od radnika kvalitete kao što su inicijativa, kreativnost, rešavanje problema i otvorenost za promene i dr.

Kao rezultat svega ovoga dobra danas imamo elektronsku trgovinu koja nam omogućava da robu možemo razviti, naručiti, prodati, a u mnogim slučajevima čak i isporučiti u elektronskoj formi.

Karakteristike

Ekonomija znanja se bitno razlikuje u odnosu na tradicionalnu ekonomiju i to:

  • Ekonomija znanja se ne bazira na oskudici resursa, već na obilju. Za razliku od većine resursa koji su postaju osiromašeni kada se koriste, informacija i znanje se mogu deliti i koristiti bez ograničenja, i zapravo dolazi do njegovog obogaćivanja, a ne osiromašivanja.
  • Efekat (značaj) lokacije je ili:
    • smanjen, u nekim ekonomskim aktivnostima: kada se koriste odgovarajuća tehnologija i metode, virtualna tržišta i virtualne organizacije koje nude koristi brzine, agilnosti, aktivnosti se mogu realizovati globalno i celodnevno.
    • ili, naprotiv, kao podrška za neke druge aktivnosti, na drugim poljima ekonomije, time što će kreirati poslovne klastere oko centra znanja, kao što su univerziteti i istraživački centri. Ipak, klasteri su već postojali i u vremenima pre ekonomije znanja.
    • Zakoni, barijere, takse i načini da se izmeri se teško mogu primeniti jedino na nacionalnoj osnovi. Znanje i informacije „cure“ tamo gde je tražnja za njima najveća i barijere najniže. Zato danas postoji problem odliva mozgova.
    • Znanje poboljšava proizvode ili usluge i mogu da utiče značajno na formiranje premije nad cenama uporedivih proizvoda sa niskim ugrađenim znanjem ili znanjem intenziteta.
    • Cena i vrednost zavisi najviše od koncepta, tj. tačke gledišta. Na primer neka ista informacija ili znanje mogu da imaju različitu cenu za različite ljude, ili čak i za istu osobu ali u različitim vremenima.
    • Znanje kada je zatovreno u sistemili procesu ima bitno veću vrednost nego kada je „na slobodi“.
    • Ljudski kapital – kompentence – su ključne komponente vrednosti u kompanijama baziranim na znanju, ali ipak par kompanija svoje nivoe kompentencije objavljuje u godišnjim izveštajima. Danas se često smanjenje organizacije vidi kao pozitivna mera za smanjenje troškova.
    • Komunikacija se sve više vidi kao osnovni tok znanja. Socijalne strukture, kulturni konteksti i drugi faktori utiču na društvene odnose i stoga su od osnovne važnosti za ekonomiju znanja.

Ove karakteristike zahtevaju ideje i mere koje treba da primene osobe koje vode ekonomsku politiku, od strane menadžera i umnih radnika.

Ekonomija znanja ima višestruke oblike u kojima se može pojaviti, ali postoje predviđanja da će novu ekonomiju produžiti radikalno, stvaranjem obrazaca u kojem će čak i ideje biti prepoznate i identifikovane kao roba. To svakako nije najbolje vreme da se donose ishitrena rešenja o ovoj tvrdnji, ali s obzirom na prirodu „znanja“, dodato na činjenicu dubokog prodora ove nove forme ekonomije, postoji sigurno jasan put napred za ovaj pojam, iako podatke (tj. kvantum revolucionarnog pristupa i njegove primenjivosti i komercijalna vrednost), ostaju u domenu spekulacije, kao sada.

Series NavigationNauka u ekonomiji (privredi)Dileme u daljem razvoju obrazovanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: