NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Uticaj i karakteristike

 

Šta utiče na ekonomiju znanja?

Postoji puno faktora koji utiču na razvoj ekonomije znanja, a to takođe utiče i na promenu pravila u poslovanju. Neki od tih faktora su:

  • Globalizacija – tržišta su međunarodna, a proizvodi su dostupni širom sveta
  • Informaciona tehnologija, i to na sledeće načine:
    • kompjuterske mreže, ili “globalna sela”,
    • novi mediji – oni povećavaju proizvodnju i distribuciju znanja, što rezultuje kolektivnom inteligencijom. Danas je mnogo jednostavnije i lakše pristupini širokoj bazi znanja i literature.
    • gustina znanja – efikasna proizvodnja se oslanja na infomacije i know-how. Podaci pokazuju da u svetu čak 70% radnika su umni radnici i da više koriste svoj um, nego fizičku snagu.
  • Institucionalne promene na tržištu rada i promene u ponašanju firmi. Nova radna mesta visoke performanse i fleksibilnost preduzeća traže od radnika kvalitete kao što su inicijativa, kreativnost, rešavanje problema i otvorenost za promene i dr.

Kao rezultat svega ovoga dobra danas imamo elektronsku trgovinu koja nam omogućava da robu možemo razviti, naručiti, prodati, a u mnogim slučajevima čak i isporučiti u elektronskoj formi.

Uticaj i karakteristike 1Karakteristike

Ekonomija znanja se bitno razlikuje u odnosu na tradicionalnu ekonomiju i to:

  • Ekonomija znanja se ne bazira na oskudici resursa, već na obilju. Za razliku od većine resursa koji su postaju osiromašeni kada se koriste, informacija i znanje se mogu deliti i koristiti bez ograničenja, i zapravo dolazi do njegovog obogaćivanja, a ne osiromašivanja.
  • Efekat (značaj) lokacije je ili:
    • smanjen, u nekim ekonomskim aktivnostima: kada se koriste odgovarajuća tehnologija i metode, virtualna tržišta i virtualne organizacije koje nude koristi brzine, agilnosti, aktivnosti se mogu realizovati globalno i celodnevno.
    • ili, naprotiv, kao podrška za neke druge aktivnosti, na drugim poljima ekonomije, time što će kreirati poslovne klastere oko centra znanja, kao što su univerziteti i istraživački centri. Ipak, klasteri su već postojali i u vremenima pre ekonomije znanja.
    • Zakoni, barijere, takse i načini da se izmeri se teško mogu primeniti jedino na nacionalnoj osnovi. Znanje i informacije „cure“ tamo gde je tražnja za njima najveća i barijere najniže. Zato danas postoji problem odliva mozgova.
    • Znanje poboljšava proizvode ili usluge i mogu da utiče značajno na formiranje premije nad cenama uporedivih proizvoda sa niskim ugrađenim znanjem ili znanjem intenziteta.
    • Cena i vrednost zavisi najviše od koncepta, tj. tačke gledišta. Na primer neka ista informacija ili znanje mogu da imaju različitu cenu za različite ljude, ili čak i za istu osobu ali u različitim vremenima.
    • Znanje kada je zatovreno u sistemili procesu ima bitno veću vrednost nego kada je „na slobodi“.
    • Ljudski kapital – kompentence – su ključne komponente vrednosti u kompanijama baziranim na znanju, ali ipak par kompanija svoje nivoe kompentencije objavljuje u godišnjim izveštajima. Danas se često smanjenje organizacije vidi kao pozitivna mera za smanjenje troškova.
    • Komunikacija se sve više vidi kao osnovni tok znanja. Socijalne strukture, kulturni konteksti i drugi faktori utiču na društvene odnose i stoga su od osnovne važnosti za ekonomiju znanja.

Ove karakteristike zahtevaju ideje i mere koje treba da primene osobe koje vode ekonomsku politiku, od strane menadžera i umnih radnika.

Ekonomija znanja ima višestruke oblike u kojima se može pojaviti, ali postoje predviđanja da će novu ekonomiju produžiti radikalno, stvaranjem obrazaca u kojem će čak i ideje biti prepoznate i identifikovane kao roba. To svakako nije najbolje vreme da se donose ishitrena rešenja o ovoj tvrdnji, ali s obzirom na prirodu „znanja“, dodato na činjenicu dubokog prodora ove nove forme ekonomije, postoji sigurno jasan put napred za ovaj pojam, iako podatke (tj. kvantum revolucionarnog pristupa i njegove primenjivosti i komercijalna vrednost), ostaju u domenu spekulacije, kao sada.

Series NavigationNauka u ekonomiji (privredi)Dileme u daljem razvoju obrazovanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: