45537902_2186162828315151_7569821786947190784_n

Marija Kiri - prva svetski poznata i priznata naučnica

„Ničega se u životu ne treba bojati. Život samo treba razumeti.“ “Život nije jednostavan ni za koga od nas. Kako se s’ tim nositi? Moramo istrajati i iznad svega verovati u sebe. Moramo ...
dscf7490m

Razgovor sa Koradom Korlevićem

Korado Korlević je poznati hrvatski astronom iz Višnjana i rodonačelnik astronomije u Istri. Prema podacima Minor Planet Discoverers, jedanaesti je najproduktivniji tragač za asteroidima svih vremena. U okviru Astronomskog društva ...
laseri-nobel

Nobelova nagrada za otkrića u oblasti fizike lasera

Piše: Nikola Filipović, asistent Departmanu za fiziku, PMF u Nišu Na svečanosti Kraljevske švedske akademije nauka u Stokholmu, održane prošlog utorka, dodeljena je Nobelova nagrada za fiziku. Troje naučnika podelilo je ovo ...
sivi-vuk

Svetski dan životinja - 4. oktobar

Povodom 4. oktobara, svetskog dan životinja iskoristili bi priliku da vam skrenemo pažnju na neke od najlepših, a istovremeno i najugroženijih, predstavnika naše faune. Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine ...
Screenshot_20180919_133848

Kviz Kakav si kvizičar? u Noći istraživača u Nišu

Stara tibetanska narodna mudrost kaže da je timski rad mogućnost prebacivanja krivice na druge. Testiraj svoj timski duh i granice prijateljstva u uzbudljivom i dinamičnom kvizu iz (ne)poznavanja fizike u Noći ...
"Kiša" Perseida iznad Pirineja

Stižu zvezde padalice - meteorski roj Perseidi 2018

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde "padalice", kako su u narodu poznate, ...

Na današnji dan otkriven je “Strah”

Na današnji dan, 18. avgusta 1877. godine, američki astronom Asaf Hol (Asaph Hall) objavio je okriće dva Marsova prirodna satelita Fobosa (Φόβος – strah) i Dejmos (Δείμος – užas).

U vreme velike opozicije Marsa (kad je ova planeta istovremeno u perihelu i opoziciji), radio je u pomorskoj opservatoriji u Vašingtonu (US Naval Observatory) na, u to vreme najvećem, refraktor teleskopu od 26″, gde je 17. avgusta otkrio satelit Fobos. Šest dana pre otkrića Foboa, Hol je video i manji Marsov satelit, koji je opisao kao “bleda zvezda pored Marsa“.

Fotografija satelita Fobos koju je snimio Mars Reconnaissance Orbiter sa rastojanja od oko 6800 kilometara (NASA/JPL/University of Arizona)

Nakon dodatnih analiza, Hol je shvatio da je ta “bleda zvezda” ustvari drugi Marsov satelit Dejmos. Oba otkrića objavio je na današnji dan 1877. godine. Satelitima je imena dao po pratiocima boga Aresa (Marsa).

Veličina Fobosa u odnosu na Mars

Oba Marsova satelita su nepravilnog oblika, dimenzije Fobosa su 17 x 22 x 18 km, a Dejmosa 15 x 12 x 11 km. Pretpostavlja se da su nastali gravitacionim zarobljavanjem asteroida. Sastavljeni su od stena bogatih ugljenikom i od leda. Fobos se kreće po orbiti na srednjem rastojanju od oko 9400 km, a Dejmos na 23500 km od Marsa. Najuočljiviji oblik reljefa na Fobosu je krater Stikni prečnika 10 km. iz kojeg se šire lanci malih kratera koji se ponovo spajaju na suprotnoj strani satelita. Smatra se da su manji krateri nastali od krhotina udara koji je stvorio krater Stikni. Najdublji su oko kratera Stikni (90 m) i širine do 700 m, dok su ostali lanci kratera dubine 10 – 20 m i širine 100 – 200 m. Udarac koji je pretrpeo Fobos skoro da je razbio satelit.

Postojanje dva Marsova satelita prvi je, neosnovano, pretpostavio Johan Kepler. Kepler je do ove pretpostavke došao pogrešno protumačivši anagram kojim je Galileo Galilej najavio otkriće Saturnovih prstenova. Osim toga, znajući da Zemlja ima jedan satelit, a Jupiter četiri (u to vreme poznati Galilejevi sateliti: Io, Evropa, Ganimed i Kalisto) smatrao je logičnim da Mars ima dva satelita. Međutim, istraživanja koja su sproveli Johan Hajnrih Medler 1830. u Berlinu i Luj d’Ares 1864. u Kopenhagenu nisu dala rezultate.

Osim ovog zbačajnog otkrića, Asaf Hol je tačno odredio orbite, nekih tada poznatih, prirodnih satelita drugih planeta i dvostrukih zvezda, period rotacije Saturna i masu Marsa.

Više informacija na:

 

 

One Response
  1. avatar 18. 08. 2018.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: