proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Na današnji dan otkriven je “Strah”

Na današnji dan, 18. avgusta 1877. godine, američki astronom Asaf Hol (Asaph Hall) objavio je okriće dva Marsova prirodna satelita Fobosa (Φόβος – strah) i Dejmos (Δείμος – užas).

U vreme velike opozicije Marsa (kad je ova planeta istovremeno u perihelu i opoziciji), radio je u pomorskoj opservatoriji u Vašingtonu (US Naval Observatory) na, u to vreme najvećem, refraktor teleskopu od 26″, gde je 17. avgusta otkrio satelit Fobos. Šest dana pre otkrića Foboa, Hol je video i manji Marsov satelit, koji je opisao kao “bleda zvezda pored Marsa“.

Fotografija satelita Fobos koju je snimio Mars Reconnaissance Orbiter sa rastojanja od oko 6800 kilometara (NASA/JPL/University of Arizona)

Nakon dodatnih analiza, Hol je shvatio da je ta “bleda zvezda” ustvari drugi Marsov satelit Dejmos. Oba otkrića objavio je na današnji dan 1877. godine. Satelitima je imena dao po pratiocima boga Aresa (Marsa).

Veličina Fobosa u odnosu na Mars

Oba Marsova satelita su nepravilnog oblika, dimenzije Fobosa su 17 x 22 x 18 km, a Dejmosa 15 x 12 x 11 km. Pretpostavlja se da su nastali gravitacionim zarobljavanjem asteroida. Sastavljeni su od stena bogatih ugljenikom i od leda. Fobos se kreće po orbiti na srednjem rastojanju od oko 9400 km, a Dejmos na 23500 km od Marsa. Najuočljiviji oblik reljefa na Fobosu je krater Stikni prečnika 10 km. iz kojeg se šire lanci malih kratera koji se ponovo spajaju na suprotnoj strani satelita. Smatra se da su manji krateri nastali od krhotina udara koji je stvorio krater Stikni. Najdublji su oko kratera Stikni (90 m) i širine do 700 m, dok su ostali lanci kratera dubine 10 – 20 m i širine 100 – 200 m. Udarac koji je pretrpeo Fobos skoro da je razbio satelit.

Postojanje dva Marsova satelita prvi je, neosnovano, pretpostavio Johan Kepler. Kepler je do ove pretpostavke došao pogrešno protumačivši anagram kojim je Galileo Galilej najavio otkriće Saturnovih prstenova. Osim toga, znajući da Zemlja ima jedan satelit, a Jupiter četiri (u to vreme poznati Galilejevi sateliti: Io, Evropa, Ganimed i Kalisto) smatrao je logičnim da Mars ima dva satelita. Međutim, istraživanja koja su sproveli Johan Hajnrih Medler 1830. u Berlinu i Luj d’Ares 1864. u Kopenhagenu nisu dala rezultate.

Osim ovog zbačajnog otkrića, Asaf Hol je tačno odredio orbite, nekih tada poznatih, prirodnih satelita drugih planeta i dvostrukih zvezda, period rotacije Saturna i masu Marsa.

Više informacija na:

 

 

One Response
  1. avatar 18. 08. 2018.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: