DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Polarna svetlost

Ovih dana osvanule su vesti da će između 4 i 5 avgusta polarna svetlost biti vidiljiva u Srbiji, kada sam čula tu vest odreagovala sam skeptično, s obzirom da se ona pojavljuje samo u polarnim zonama. Međutim, pročitala sam vest da su naučnici rekli  da će od Mejna do Mičigena biti vidljiva svetlost. Kad se uzme u obzir da je geografska širina Mejna 44 stepena severne širine, Mičigena 43, a Srbija se nalazi između 41 i 47 stepena skepičnost je polako počela da opada. Nažalost, ostali smo uskraćeni za lepotu polarne svetlosti, kao i stanovnici Mičigena. Uzrok polarne svetlosti su dve manje oluje na Suncu koje su se desile par dana ranije. Poslednji put polarna svetlost je viđena u Srbiji pre 10 godina.

Nastanak polarne svetlosti

Na severu polarna svetlost se naziva Aurora borealis, a kada se javi na južnom polu Aurora australis. Aurora se javlja ili kao “difuzno svetljenje” ili kao “zavesa” koja se širi u pravcu istok-zapad. Preovlađuje zelena i crvena linija, obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 – 1 s) aurorinih zrakova . Polarna svetlost je uslovljena magnetnim poljem Zemlje jer se svaka zavesa sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja. Svetolost nastaje kada se elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV na visini 80 – 150 km sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere. Zemljino magnetno polje predstavlja štit koji ne dozvoljava da ove čestice ulaze u Zemljinu atmosferu i da izazivaju destruktivne posledice po ćelije i organizme. Kada čestice ulete u magnetno polje Zemlje, osciluju duž linija polja između severnog i južnog magnetnog pola. Posmatrajući oblik linija polja, postaje jasno da su čestice najbliže Zemlji upravo u blizini magnetnih polova gde je pojava najizraženija. Polarna svetlost se najčešće javlja u jesen i proleće zašto baš tad još uvek je zagonetka za naučnike.

Štetnost  solarnih oluja

Kroz istoriju primećeno je da polarna svetlost ima i negativne strane, ali to se dešava retko s obzirom da se polarna svetlost pojavljuje svake godine i da je do sad zabeleženo tri slučaja negativnog uticaja polarne svetlosti.

Septembar 1859. – Došlo je do snažne erupcije na površini Sunca, spržene su  telegrafske žice u Evropi i Severnoj Americi, izazvavši potpuni prekid saobraćaja, svetlost je bila jaka da je zabeležena na Kubi i Havajima. Ozonskom omotaču je trebalo četiri godine da se poravi pošto je solarna oluja smanjila nivo ozona u stratosferi za pet odsto. Ova događaj je poznata kao “Karingtonov događaj” .

Maj 1921. – Geomagnetna oluja imala je manje od polovine snage „Karingtonovog događaja”,  ali se  smatra da ako bi se ponovila oluja istog inteziteta kao i 1921 bio bi katastrofalni uticaj na Zemlju, 130 miliona stanovnika ostavila bi bez struje u Severnoj Americi, a zalihe vode trajale bi nekoliko sati.

Mart 1989. – Ova oluja se smatra relativno slabom, ali je uspela da ostavi šest miliona stanovnika Kvibeka devet sati bez struje, pošto je svojom snagom uspela da onesposobi transformatore u električnim centralama u Kanadi. Tada je polarna svetlost zabeležena i u Teksasu.

One Response
  1. avatar 09. 08. 2010.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: