skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Polarna svetlost

Polarna svetlost 1

Ovih dana osvanule su vesti da će između 4 i 5 avgusta polarna svetlost biti vidiljiva u Srbiji, kada sam čula tu vest odreagovala sam skeptično, s obzirom da se ona pojavljuje samo u polarnim zonama. Međutim, pročitala sam vest da su naučnici rekli  da će od Mejna do Mičigena biti vidljiva svetlost. Kad se uzme u obzir da je geografska širina Mejna 44 stepena severne širine, Mičigena 43, a Srbija se nalazi između 41 i 47 stepena skepičnost je polako počela da opada. Nažalost, ostali smo uskraćeni za lepotu polarne svetlosti, kao i stanovnici Mičigena. Uzrok polarne svetlosti su dve manje oluje na Suncu koje su se desile par dana ranije. Poslednji put polarna svetlost je viđena u Srbiji pre 10 godina.

Nastanak polarne svetlosti

Na severu polarna svetlost se naziva Aurora borealis, a kada se javi na južnom polu Aurora australis. Aurora se javlja ili kao “difuzno svetljenje” ili kao “zavesa” koja se širi u pravcu istok-zapad. Preovlađuje zelena i crvena linija, obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 – 1 s) aurorinih zrakova . Polarna svetlost je uslovljena magnetnim poljem Zemlje jer se svaka zavesa sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja. Svetolost nastaje kada se elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV na visini 80 – 150 km sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere. Zemljino magnetno polje predstavlja štit koji ne dozvoljava da ove čestice ulaze u Zemljinu atmosferu i da izazivaju destruktivne posledice po ćelije i organizme. Kada čestice ulete u magnetno polje Zemlje, osciluju duž linija polja između severnog i južnog magnetnog pola. Posmatrajući oblik linija polja, postaje jasno da su čestice najbliže Zemlji upravo u blizini magnetnih polova gde je pojava najizraženija. Polarna svetlost se najčešće javlja u jesen i proleće zašto baš tad još uvek je zagonetka za naučnike.

Štetnost  solarnih oluja

Kroz istoriju primećeno je da polarna svetlost ima i negativne strane, ali to se dešava retko s obzirom da se polarna svetlost pojavljuje svake godine i da je do sad zabeleženo tri slučaja negativnog uticaja polarne svetlosti.

Septembar 1859. – Došlo je do snažne erupcije na površini Sunca, spržene su  telegrafske žice u Evropi i Severnoj Americi, izazvavši potpuni prekid saobraćaja, svetlost je bila jaka da je zabeležena na Kubi i Havajima. Ozonskom omotaču je trebalo četiri godine da se poravi pošto je solarna oluja smanjila nivo ozona u stratosferi za pet odsto. Ova događaj je poznata kao “Karingtonov događaj” .

Maj 1921. – Geomagnetna oluja imala je manje od polovine snage „Karingtonovog događaja”,  ali se  smatra da ako bi se ponovila oluja istog inteziteta kao i 1921 bio bi katastrofalni uticaj na Zemlju, 130 miliona stanovnika ostavila bi bez struje u Severnoj Americi, a zalihe vode trajale bi nekoliko sati.

Mart 1989. – Ova oluja se smatra relativno slabom, ali je uspela da ostavi šest miliona stanovnika Kvibeka devet sati bez struje, pošto je svojom snagom uspela da onesposobi transformatore u električnim centralama u Kanadi. Tada je polarna svetlost zabeležena i u Teksasu.

One Response
  1. avatar 09.08.2010.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.