covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...

Mostovi, klima i kalendar

Milutin Milanković

Na današnji dan 1958. godine umro je Milutin Milanković. Bio je prvi doktor tehničkih nauka među Srbima. Radio je kao inženjer, klimatolog, geofizičar, astronom i matematičar i sigurno je jedan od naših najznačajnijih naučnika. Bio je osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka. Projektovao je mostove, radio kao profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom.

Nažalost, kod nas još ima onih koji nisu ni čuli za Milutina Milankovića. Ipak, u široj javnosti je poznat po reformi julijanskog kalendara. Najveći naučni doprinos dao je u oblasti klimatologije i teorije o ledenim dobima. Ovi radovi uvrstili su ga na listu najcitiranijih naučnika u Srbiji svih vremena.

Most Milutina Milankovića na pruzi Niš-Knjaževac iz 1913. godine
Fotografija: Železnice Srbije / Vikipedija

U radu Milutina Milankovića postoji i jedan, takođe izuzetno značajan deo, koji često zaboravljamo – karijeru je počeo kao građevinski inženjer. Od 1905. do 1909. godine radio je u Beču u jednoj građevinskoj firmi, gde je brzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou. Milanković je oktobra 1909. godine vratio prihvatio poziv Beogradskog univerziteta, vratio se u Srbiju i počeo je da radi kao profesor na Katedri za primenjenu matematiku. Paralelno sa radom na Univerzitetu radio je honorarno statičke proračune za građevinske firme.

Na poziv Petra Putnika, druga iz Beča i vlasnika građevinske firme, Milutin Milanković je izradio projekate mostova od armiranog betona, u rasponu od 30 metara, na stenovitim obalama za buduću trasu železničke pruge Niš-Knjaževac. Milankovićevo rešenje se dopalo Državnim železnicama Srbije koje su dodelile posao izgradnje ovih mostova u dolini Timoka preduzeću Petra Putnika i izradnja je kreula 1912. godine.

Više o životu i radu Milutima Milankovića možete da pročitate u tekstu Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: