apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Mostovi, klima i kalendar

Milutin Milanković

Na današnji dan 1958. godine umro je Milutin Milanković. Bio je prvi doktor tehničkih nauka među Srbima. Radio je kao inženjer, klimatolog, geofizičar, astronom i matematičar i sigurno je jedan od naših najznačajnijih naučnika. Bio je osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka. Projektovao je mostove, radio kao profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom.

Nažalost, kod nas još ima onih koji nisu ni čuli za Milutina Milankovića. Ipak, u široj javnosti je poznat po reformi julijanskog kalendara. Najveći naučni doprinos dao je u oblasti klimatologije i teorije o ledenim dobima. Ovi radovi uvrstili su ga na listu najcitiranijih naučnika u Srbiji svih vremena.

Most Milutina Milankovića na pruzi Niš-Knjaževac iz 1913. godine
Fotografija: Železnice Srbije / Vikipedija

U radu Milutina Milankovića postoji i jedan, takođe izuzetno značajan deo, koji često zaboravljamo – karijeru je počeo kao građevinski inženjer. Od 1905. do 1909. godine radio je u Beču u jednoj građevinskoj firmi, gde je brzo zauzeo jedno od glavnih mesta u konstruktivnom birou. Milanković je oktobra 1909. godine vratio prihvatio poziv Beogradskog univerziteta, vratio se u Srbiju i počeo je da radi kao profesor na Katedri za primenjenu matematiku. Paralelno sa radom na Univerzitetu radio je honorarno statičke proračune za građevinske firme.

Na poziv Petra Putnika, druga iz Beča i vlasnika građevinske firme, Milutin Milanković je izradio projekate mostova od armiranog betona, u rasponu od 30 metara, na stenovitim obalama za buduću trasu železničke pruge Niš-Knjaževac. Milankovićevo rešenje se dopalo Državnim železnicama Srbije koje su dodelile posao izgradnje ovih mostova u dolini Timoka preduzeću Petra Putnika i izradnja je kreula 1912. godine.

Više o životu i radu Milutima Milankovića možete da pročitate u tekstu Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: