lansiranje

Pratite prenos lansiranja Falkon 9 i kapsule Dragon

U sredu, 27. maja raketa nosač Falcon 9, američke kompanije SpaceX, poneće u svemir kapsulu Dragon sa ljudskom posadom. Lansiranje je zakazano za 22:33 po našem vremenu.Osim na zvaničnom kanalu ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...

Dan kada je Zemlja najbliža Suncu

Pretpostavljam da niste “primetili” ali pre “nekoliko” sati (jutros, u 6:19 h) Zemlja je prošla kroz tačku na orbiti u kojoj je najbliža Suncu.

Ništa nije neobično u orbiti Zemlje. Kao što je opisano Keplerovim zakonima, sva planete (i nebeska tela) kreću se po eliptičnim putanjama oko matične zvezde. Na toj putanji rastojanje se menja od minimalnog do maksimalnog.

Tačka u kojoj je Zemlja najbliža (perihel) i najdalja (afel) od Sunca (slika: TimeAndDate.com)

Isto to dešava se, naravno, svake godine i na Zemljinom putu oko Sunca. Najbliža tačka u kojoj se zemlja može naći naziva se perihel i rastojanje je jutros iznosilo 147.099.760 km. Sledeći put kad bude najdalja (5. jul) Zemlja će biti na rastojanju od 152.104.285 km. Ta tačka poznata je kao afel. Sa promenom rastojanja menja se i brzina Zemlje oko Sunca (takođe prema jednom od tri Keplerova zakona). Brzina Zemlje u perihelu je najveća i iznosi 30,3 m/s, a u afelu najmanja na orbiti i iznosi 29,3 m/s.

Sve ovo nije čudno jedino… nekome je može čudno što je sad zima? Za nas, na severnoj polulopti, za stanovnike na južnoj sad je leto. Naravno, iz ovoga je očigledno da rastojanje Zemlje od Sunca ne utiče na godišnja doba već je promena uslovljena događajima na Zemlji (nagib ose rotacije).

Međutim, neke promene u (prosečnoj) temperaturi na planeti ipak postoje. Izmereno je da je prosečna količina Snčevog zračenja u julu oko 7% manja nego u januaru. Pored toga, naizgled, potpuno neočekivano izmereno je da je u perihelu prosečna temperatura na Zemlji oko 2,3 stepena Celzijusa niža nego kad je Zemlja najdalja od Sunca. Iako ovo na prvi pogled deluje kontradiktorno rezultat je očekivan i posledica je raspodele kontinenata i okeana na Zemlji (u julu Sunce zagreva ogromne kopnene mase na severnoj hemisferi a u januaru leto je najvećim delom iznad okeana).

Vreme kad Zemlja prolazi kroz perihel (ili afel) nije uvek isto i menja se svake godine. Zemlja kroz perihel prolazi oko dve nedelje nakon zimske kratkodnevice a kroz afel oko dve nedelje posle letnje dugodnevice.

Neko možda pomisli da je povezano sa 1. januarom i početkom nove kalendarske godine, prema gregorijanskom kalendaru, ali nije. (Gregorijanski) kalendar je stvar dogovora, kao i dan kad počinje godina. Gregorijanskom kalendaru prethodio je julijanski, a 1. januaru, kao početku nove godine, prethodio je 1. mart. Tokom istorije mnogo toga se menjalo dok za početak godine (u najvećem delu sveta) nije izabran upravo 1. januar (ime “januar” potiče iz prehrišćanskog Rima i vremena julijanskog kalendara. Mesec je ime dobio pema bogu Janusu, božanstvu kapija i početka).

Karakteristične tačke na Zemljinoj orbiti oko Sunca i promena godišnjih doba (ilustracija: Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0)

Datum prolaska kroz perihel “pada” u interval od 2. do 5. januara i posledica je ekscentriciteta Zemljine orbite oko Sunca. Sledeće godine naša planeta će biti u perihelu 5. januara a u afelu 4 jula.

Ovo poklapanje sa početkom nove kalendarske godine je čista slučajnost u vremenu u kome živimo. Ne tako davno, 1246. godine, Zemlja je kroz perihel prošla na dan zimske kratkodnevnice. Od tada dan kad je Zemlja najbliža Suncu pomera se, u proseku, za 1 dan na svakih 58 godina. Naravno, u uzastopnim godinama ovo nekad može da bude do dva dana ranije ili kasnije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: