davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev

Na današnji dan pre 185 godina rodio se čuveni ruski hemičar i idejni tvorac Periodnog sistema elemenata – Dmitrij Ivanovič Mendeljejev. Mendeljejev je rođen je 08. februara 1834. godine u Toboljsku kao najmlađe, sedamnaesto dete. Posle smrti njegovog oca 1847. godine i požara u fabrici u kojoj je radila njegova majka, Dimitrij se sa porodicom se preselio u Sankt Petersburg, gde je kasnije studirao pedagogiju i diplomirao 1855. godine. Nakon diplomiranja, studije je nastavio u inostranstvu. U Parizu je proučavao gasove, a na Univezitetu Hajdelbergu sa Gustavom Robertom Kirhofom radio na usavršavanju spektroskopa.

Portret Dmitrija Ivanovič Mendeljejeva, 1885. godina
(Tretjakovska galerija, Mosva)

U Rusiju se vratio 1863. godine i postao je profesor hemije na Tehnološkom institutu i na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Doktorirao je 1865. godine. Nakon što je uvideo da nema dovoljno kvalitetne literature iz oblasti hemije, odlučio je da napiše knjigu „Principi hemije“, što se kasnije ispostavilo kao veoma dobra odluka. Dok je pisao ovu knjigu primetio je određeni obrazac koji se ponavljao između različitih grupa elemenata.

Koristeći znanje o sastavu elemenata i njihovim fizičkim svojstvima izvršio je njihovo sortiranje. Ideju je prestavio Ruskom hemičarskom društvu 6. marta 1869. godine. Njegov projekat se zvao „Zavisnost između relativne atomske mase i svojstava elemenata“, a u njemu je objasnio da ako se elementi svrstaju po atomskoj masi daju jedan redosled u periodama. Iako je u početku imao veoma malo pristalica u međunarodnom naučnom društvu, nakon otkrića tri nova elementa, koja su pokazala osobine baš onakve kakve je predvideo, njegov rad je sve više bio prihvaćen. Njegov princip poslužio je kao ključ za otkrivanje skoro svih radioaktivnih elemenata sa velikim brojem izotopa. Svoj „Periodni sistem hemijskih elemenata“ predstavio je u Londonu 1889. godine.

Skulptura posvećena Mendeljejevu u Bratislavi, Slovačka (credits: mmmdirt/Flickr)

Mendeljejev je preminuo 2. februara 1907. godine u Sankt Peterburgu. U njegovu čast je njegovim imenom nazvan radioaktivni element sa atomskim brojem 101 – mendeljevijum (Md).

3 Comments
  1. avatar 08. 02. 2019.
  2. avatar 08. 02. 2019.
  3. avatar 08. 02. 2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: