Tomas Alva Edison

Tomas Alva Edison (Thomas Alva Edison), američki fizičar i pronalazač, rođen je 11. februara 1847. godine u malom gradu Majlan (Ohajo, SAD). Uz ime Tomasa Edisona registrovano je više od 1000 patenata, od kojih su najvažniji električna sijalica i fonograf.

Za razliku od mnogih velikih naučnika, Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje. Prvo obrazovanje stekao je od majke, nakon što je izbačen iz škole kao zaostao. Sa 14 godina već je počeo da radi, i to po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici. Jedan napušten vagon sredio je kao laboratoriju i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao.

Tokom američkog Građanskog rata, kada je imao 16 godina postao je telegrafista i započeo karijeru pronalazača i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima.

Oko tri godine kasnije, 1. juna 1869, registrovao je svoj prvi patent berzanski „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju.

Prva Edisonova otkrića bila su vezana za poboljšanje i unapređenje telegrafije. Osam godina nakon prvog patenta Edison privlaži ogromnu pažnju javnosti novim pronalaskom – fonografom (1877). Mogućnost snimanja i reprodukcije zvuka došli su iznenada i potpuno neočekivano pa su mnogima, u to vreme, delovali kao magija. Njegov prvi fonograf je snimao na aluminijumskoj folili namotanoj oko specijalnog cilindra. Uprkos lošem kvalitetu zvuka i tome što su se snimci mogli da se reprodukuju samo nekoliko puta, fonograf je proslavio Edisona.

U aprilu 1878, Edison je putovao u Vašington da demonstrira fonograf pred Nacionalnom akademijom nauka, kongresmenima, senatorima i predsednikom SAD. Uprkos velikoj popularnosti i Edisonovom patentu iz 1878. godine, Tomas Edison je malo uradio na razvoju ovog uređaja. Fonograf najveći napredak doživljava tek tokom 1880-tih godina otkrićima Aleksandra Grejam Bela, Čičester Bela i Čarlsa Tejnterauređaj. Njihov unapređeni fonograf koristio je voskom prekrivene kartonske cilindre.

Paralelno sa istraživanjima Edison 1876. godine osniva laboratoriju za industrijska istraživanja u Menlo Parku (Nju Džerzi, SAD). Sredstva za osnivanje i opremanje laboratorije Edison je zardio prodajom kvadrupleksnog telegrafa Vester Junionu za 2-3 puta veću cenu od planirane.

U ovoj laboratoriji je, prema uputsvima i pod nadzorom Edisona, radio veliki broj istraživača. I ako su mnogi od njih vršili i samostalna istraživanja, zakonski se većina patenata nastalih u ovoj laboratoriji pripisuje Tomasu Edisonu.

Jedan od najznačajnijih patenata koji su izašli iz ove laboratorije bila je električna sijalica. Pre Edisona mogu se naći imena 22 druga pronalazača sijalice sa užarenom niti. Međutim, Edison je unapredio tada već postojeći proizvod. Upotrebio je efikasniji materijal, postigao je veći vakuum u balonu, i konačno, veću električnu otpornost sijalice a time i bolji sjaj. Ovakvi rezultati doprineli su da pronalazači pre Edisona budu zaboravljeni iz prostog razloga jer svoj pronalazak nisu dalje u praksi plasirali za širu upotrebu, kao što je to Edison uradio pomoću svog distribucionog sistema jednosmerne struje. Prvi sistem napajanja jednosmernom strujom, omogućio je Edisonu, da napravi i kompletan sistem javnog osvetljenja.

Jedino ime koje je još zabeleženo uz pronalazak sijelice je Džozef Sven koji je sijalicu sa nitima ugljenika pronašao 25 godina pre Edisona, međutim njegovo otkriće tada nije naišlo na uspeh.

Najveći broj Edisonovih patenata bili se patenti primene, koji su bili zaštićeni tokom perioda od 17 godina i obuhvatali su pronalaske ili procese koji su električne, mehaničke ili hemijske prirode. Desetak patenta bili su patenti dizajna. Većina ovih pronalazaka bila je poboljšanje postojećeg stanja tehnike. Jedino je fonograf bio je bez presedana, potpuno originalan i neočekivan, pošto je opisivao prvi uređaj za snimanje i reprodukciju zvukova.

Najznačajniji patenti Tomasa Edisona bili su i ugljeni mikrofon, jednostavna konstrukcija na osnovu stroboskopskog efekta, telegrafski aparat koji kuca štampana slova, filmska kamera, megafon, mimeograf itd.

Njegovi izumi pokrenuli su revoluciju i osvetljavanju domaćinstava i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom. Mnoge probleme koji su se pojavili u javnom snabdevanju i distribuciji jednosmerne struje rešila je „nova revolucija“ koju je pokrenu Nikola Tesla – proizvodnja i distribucija naizmenične struje.

Tomas Edison je umro 18. oktobra 1831. godine u Nju Džersiju.