Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Tomas Alva Edison

Tomas Alva Edison (Thomas Alva Edison), američki fizičar i pronalazač, rođen je 11. februara 1847. godine u malom gradu Majlan (Ohajo, SAD). Uz ime Tomasa Edisona registrovano je više od 1000 patenata, od kojih su najvažniji električna sijalica i fonograf.

Za razliku od mnogih velikih naučnika, Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje. Prvo obrazovanje stekao je od majke, nakon što je izbačen iz škole kao zaostao. Sa 14 godina već je počeo da radi, i to po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici. Jedan napušten vagon sredio je kao laboratoriju i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao.

Tomas Alva Edison 1
Tomas Edison sa fonografom, april 1878. godine
(credits: Library of Congress Prints and Photographs Division Washington)

Tokom američkog Građanskog rata, kada je imao 16 godina postao je telegrafista i započeo karijeru pronalazača i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima.

Oko tri godine kasnije, 1. juna 1869, registrovao je svoj prvi patent berzanski „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju.

Prva Edisonova otkrića bila su vezana za poboljšanje i unapređenje telegrafije. Osam godina nakon prvog patenta Edison privlaži ogromnu pažnju javnosti novim pronalaskom – fonografom (1877). Mogućnost snimanja i reprodukcije zvuka došli su iznenada i potpuno neočekivano pa su mnogima, u to vreme, delovali kao magija. Njegov prvi fonograf je snimao na aluminijumskoj folili namotanoj oko specijalnog cilindra. Uprkos lošem kvalitetu zvuka i tome što su se snimci mogli da se reprodukuju samo nekoliko puta, fonograf je proslavio Edisona.

U aprilu 1878, Edison je putovao u Vašington da demonstrira fonograf pred Nacionalnom akademijom nauka, kongresmenima, senatorima i predsednikom SAD. Uprkos velikoj popularnosti i Edisonovom patentu iz 1878. godine, Tomas Edison je malo uradio na razvoju ovog uređaja. Fonograf najveći napredak doživljava tek tokom 1880-tih godina otkrićima Aleksandra Grejam Bela, Čičester Bela i Čarlsa Tejnterauređaj. Njihov unapređeni fonograf koristio je voskom prekrivene kartonske cilindre.

Paralelno sa istraživanjima Edison 1876. godine osniva laboratoriju za industrijska istraživanja u Menlo Parku (Nju Džerzi, SAD). Sredstva za osnivanje i opremanje laboratorije Edison je zardio prodajom kvadrupleksnog telegrafa Vester Junionu za 2-3 puta veću cenu od planirane.

U ovoj laboratoriji je, prema uputsvima i pod nadzorom Edisona, radio veliki broj istraživača. I ako su mnogi od njih vršili i samostalna istraživanja, zakonski se većina patenata nastalih u ovoj laboratoriji pripisuje Tomasu Edisonu.

Tomas Alva Edison 2
Originalna Edisonova sijalica iz 1879. godine
(credits: Terren/Wikipedia)

Jedan od najznačajnijih patenata koji su izašli iz ove laboratorije bila je električna sijalica. Pre Edisona mogu se naći imena 22 druga pronalazača sijalice sa užarenom niti. Međutim, Edison je unapredio tada već postojeći proizvod. Upotrebio je efikasniji materijal, postigao je veći vakuum u balonu, i konačno, veću električnu otpornost sijalice a time i bolji sjaj. Ovakvi rezultati doprineli su da pronalazači pre Edisona budu zaboravljeni iz prostog razloga jer svoj pronalazak nisu dalje u praksi plasirali za širu upotrebu, kao što je to Edison uradio pomoću svog distribucionog sistema jednosmerne struje. Prvi sistem napajanja jednosmernom strujom, omogućio je Edisonu, da napravi i kompletan sistem javnog osvetljenja.

Jedino ime koje je još zabeleženo uz pronalazak sijelice je Džozef Sven koji je sijalicu sa nitima ugljenika pronašao 25 godina pre Edisona, međutim njegovo otkriće tada nije naišlo na uspeh.

Najveći broj Edisonovih patenata bili se patenti primene, koji su bili zaštićeni tokom perioda od 17 godina i obuhvatali su pronalaske ili procese koji su električne, mehaničke ili hemijske prirode. Desetak patenta bili su patenti dizajna. Većina ovih pronalazaka bila je poboljšanje postojećeg stanja tehnike. Jedino je fonograf bio je bez presedana, potpuno originalan i neočekivan, pošto je opisivao prvi uređaj za snimanje i reprodukciju zvukova.

Najznačajniji patenti Tomasa Edisona bili su i ugljeni mikrofon, jednostavna konstrukcija na osnovu stroboskopskog efekta, telegrafski aparat koji kuca štampana slova, filmska kamera, megafon, mimeograf itd.

Njegovi izumi pokrenuli su revoluciju i osvetljavanju domaćinstava i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom. Mnoge probleme koji su se pojavili u javnom snabdevanju i distribuciji jednosmerne struje rešila je „nova revolucija“ koju je pokrenu Nikola Tesla – proizvodnja i distribucija naizmenične struje.

Tomas Edison je umro 18. oktobra 1831. godine u Nju Džersiju.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.