skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Čarls Darvin

Na današnji dan, 12. februara 1809. godine, rodio se jadan od najznačajnijih naučnika u istoriji čovečanstva, Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin), tvorac teorije evolucije, po kojoj se svi oblici života razvijaju putem prirodne selekcije.

Čarls Darvin 1

Nakon završetka osnovnog školovanja 1825. godine Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu. Dve godine kasnije izbačen je sa studija i upisao je Univerzitet u Kembridžu s namerom da postane sveštenik anglikanske crkve.

Nakon završetka studija (1831), Darvin se pridružio ekipi vrhunskih prirodnjaka – istraživača i kreće na naučno putovanje oko sveta na istraživačkom brodu “Bigl”.

Na tom putovanju Darvin je dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.

Čarls Darvin 2
Prod Bigl, slika Ovena Sentlija, 1841. godina

Međutim, dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da zapažanja geologa sera Čarlsa Lajela, koji je tvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene, odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih, ali sličnih vrsta.

Sva ova zapažanja i podaci prikupljeni tokom putovanja brodom “Bigl” bila su odličan materijal za dalja Darvinova istraživanja. Tokom sledećih dvadeset godina Darvin je dorađivao svoju teoriju.

Godine 1858. godine objavljeni su osnovi čuvene teorije evolucije. Čarls Darvin objavio je svoje prve zaključke dobijene na osnovu višegodišnjeg rada na prikupljenim podacima tokom putovanja brodom “Bigl”, a nezavisno od njega slične zaključke objavio je i Alfred Rasel Volas.

Čarls Darvin 3
Teorija evolucije predstavljena je u knjizi “O poreklu vrsta”, najpoznatijoj knjizi Čarlsa Darina i jednoj od najvažnijih knjiga ikad štampanih

Sledeće godine, 1859, Čarls Darvin objavio je svoju čuvenu knjigu “O poreklu vrsta”. Za ovu knjigu može se reći da je “šokirala svet”. Prvo izdanje rasprodato je već prvog dana.

Nakon objavljivanja knjige Darvin je nastavio da radi na dorađivanju i unapređivanju teorije evolucije. Rezultate do kojih je došao objavio je u više drugih knjiga. Iako je još od prvih dana teorija evolucije imala mnogobrojne protivnike naučni savremenici videli su značaj ove teorije pa je Darvin primljen u Kraljevsko društvo i Fransusku akademiju nauka.

Nakon smrti, 19. april 1882. godine, Čarls Darvin je sahranjen u Vestmisterskoj opatiji.

Široj javnosti ovaj veliki naučnik je poznat pre svega zbog ogorčenog i gotovo bezumnog pokušaja osporavanja njegove teorije evolucije. Otpor toj teoriji u početku je pružala uglavnom crkva, a u novije vreme samo njen ekstremni deo, kreacionistički pokret. Danas, i pored toga što počiva na čvrstim dokazima (biolozi kažu da spada u najbolje dokazane teorije, jednako bar koliko i teorija gravitacije), teorija evolucije u nekim, uglavnom niže obrazovanim sredinma, i dalje je predmet je osporavanja.

Čarls Darvin 4
Karikatura Darvina objavljena u magazinu Hornet, mart 1871. godine
(credits: University College London Digital Collections)

Pokušaj potpunog omalovažavanja teorije evolucije u Srbiji je posebno interesantan i ostaće zabeležen u istoriji zato što je svojevremeno (2004) došao iz samog ministarstva obrazovanja i to od tadašnje ministarke Ljiljane Čolić – slučaj o kojem su mediji, ne samo domaći, naširoko obaveštavali čitaoce. Sličan problem vezan za osporavanje teorije evolucije odigrao se u Srbiji maja 2017. godine kada je, nakon objavljivanja otvorenog pisma “podrške” teoriji evolucije, smenjen tadašnji direktor Centra za promociju nauke.

Čarls Darvin 5

Izvori: AM, National Geographic, Wikipedia.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.