apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Galileo Galilej

Na današnji dan, 15. februara 1564. godine rođen je italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof, Galileo Galilej, verovatno najvažniji čovek u istoriji fizike i astronomije, a možda i nauke uopšte.

Suđenje Galileju,(slika iz 19. veka, Joseph-Nicolas Robert-Fleury)

Nekoliko vekova nakon Aristotela (384. – 322. god. p.n.e), tj. sve do XVII veka nije bilo nekih značajnih događaja na polju fizike, a upravo je to vek u kome je Galileo Galilej svojim otkrićima stvorio fiziku koju danas poznajemo. Galilej je sumnjao u zakone koje je postavio Aristotel, ali što je još važnije on je sumnjao u metod istraživanja koji je do tada primenjivan. Za razliku od Aristotela i njegovih sledbenika, koji su smatrali da se priroda može opisati samo razmišljanjem, Galilej je počeo da proverava zaključke do kojih se došlo razmišljanjem. Jednom rečju Galilej je uveo eksperiment u fiziku.

Galileo Galilej predstavlja prvi teleskop (credits: Physics Today)

Godine 1609. Galileo Galilej predstavio je prvi teleskop Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj prvi teleskop montiranjem konkavnog i konveksnog sočiva na kraj jedne cevi. Na ovaj način postigao je uvećanje od oko tri puta. Sledeće, 1610. godine, Galilej je usavršio teleskop povećavši uvećanje na oko 30 puta. Tim novokonstruisanim teleskopom otkrio je satelite oko Jupitera, koji su kasnije njemu u čast nazvani Galilejevi sateliti.

Od Galilejevih okrića sigurno treba još izdvojiti: zakon inercije (1613), teorija plime i oseke (1624) i princip relativnosti (1632).

Više o Galileo Galileju možete da pročitate na sajtu Kosmodrom.rs, u tekstu Galileo i inkvizicija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: