Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Karingtonov događaj

Pre tačno 160 godina, samo nekoliko meseci pre maksimuma 10. solarnog ciklusa (februar 1860. godine) na Zemlji je zabeležena jedna od najjačih solarnih oluja. Eksplozija u koroni Sunca bila je toliko snažna da je izbacila ogromnu količinu materijala (coronal mass ejection, CME) koji je posle 17,6 sati stigao na Zemlju i doveo do pojavljivanja polarne svetlosti u “tropskim” delovima planete.

Karingtonov događaj 1
Eksplozija u koroni, 31. avgust 2012. godine (Izvor: NASA)

U periodu od 28. avgusta do 2. septembra 1859. godine na Suncu je zabeleženo prisustvo ogromne grupe pega. Aktivnost ove grupe pega je već 29. avgusta dovela do pojave polarne svetlosti (aurora australis) koja je zabeležena dosta severno, na južnoj polulopti, u Kvinslendu (Australija).

Karingtonov događaj 2
Pega na Suncu – crtež koji je nacrtao Ričard Karington 1. septembra 1859. godine
(Izvor: Wikipedia)

Engleski astronomi amateri Ričard Karington (Richard Carrington) i Ričard Hodgson (Richard Hodgson) su, nezavisno jedan od drugog, oko podne 1. septembra zabeležili pojavu prve snažne snažne baklje.

Ova baklja bila je povezana sa ogromnom eksplozijom u koroni koja je putovala pravo ka Zemlji. Brzina izbačenog materijala bila je ogromna i za samo 17,6 sati naelektrisane čestice plazme su prešle 150 miliona kilometara i stigle do naše planete (najčešće je potrebno nekoliko dana da CME stigne do Zemlje).

Pretpostavlja se da je razlog za ovu ogromnu brzinu čestica ove CME to što je neka prethodna eksplozija (verovatno ona od 29. avgusta) “očistila” put od Sunca do Zemlje pa je “otpor” u međuplanetarnom prostoru bio vrlo mali.

Ogroman broj naelektrisanih čestica (plazme) “sudario” se sa magnetnim poljem Zemlje. Zbog siline “udara” magnetosfera Zemlje, koja nas štiti upravo od ovakvih stvari, bila je “spljeskana” sa standardnih 60000 km na samo 7000 km i delimično uništena.

Ovo je dovelo do pojave polarne svetlosti širom planete. Zabeleženo je da je rudare u Stenovitim planinama tokom noći probudila jaka svetlost za koju su pomislili da je izlazak Sunca. U severnoistočnom delu SAD noć je postala toliko svetla da su napolju mogle da se čitaju novine pod svetlošću aurore borealis. Polarna svetlost stigla je do Havaja, centralnog dela Meksika, Kube, južnog dela Japana i Kine, pa čak i skoro do ekvatora – Kolumbije.

Karingtonov događaj 3
Mesta gde je viđena polarna svetlost 2. septembra 1859. godine
(izvor spaceweather.com)

Osim ovog lepog efekta ova solarna oluja od pre 160 godina dovela je i do nekih problema. Telegrafska mreža širom Evrope i severne Amerike prestala je da funkcioniše. Mnogi operateri doživeli su strujni udar a između nekih telegrafskih stubova “sevale” su munje. Da bi zaštitili mrežu mnogi operateri isključili su baterije međutim i nakon toga bilo je moguće poslati poruke jer je u mreži bilo i više nego dovoljno struje.

Za oporavak od ove oluje bilo je potrebno nekoliko dana…

Prema nekim procenama kada bi slična eksplozija danas pogodila Zemlju posledice bi bile katastrofalne. Šteta na električnim uređajima bila bi više biliona dolara (između 0,6 i 2,6 biliona samo u SAD) a za oporavak infrastrukture bile bi potrebne godine.

Slični događaji Karingtonovom, ali dosta manjeg intenziteta zabeleženi su i u novijoj istoriji. U 1921. i 1960. godini zabeležene su jake smetnje u radiokomunikaciji a marta 1989. godine solarna oluja “oborila” je električnu mrežu širom Kvebeka.

Energetski sličan događaj Karingtonovom odigrao se i 23. jula 2012. godine – srećom ova eksplozija nije bila usmerena u pravcu Zemlje.

3 Comments
  1. 02.09.2019.
  2. 03.09.2019.
  3. 20.09.2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.