Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Doktor Ignac Semelvajs – čovek koji je otkrio važnost pranja ruku

O doktoru Ignacu Filipu Semelvajsu (Ignàc Fülöp Semmelweis) se, na žalost, malo zna. Ipak, njegovo otkriće, koje se danas čini banalnim, spasilo je mnoge živote. U ovim danima, kada je pranje ruku postalo i više nego aktuelno, važno je da što više ljudi sazna za doktora Semelvajsa, njegovo značajno otkriće i njegovu tragičnu sudbinu. I današnji Google dudl postavljen je upravo njemu u čast.

Doktor Ignac Semelvajs – čovek koji je otkrio važnost pranja ruku 1

Rođen je u Budimu 1. jula 1818. godine. Započete studije prava, protiv očeve volje, zamenio je studijama medicine u Pešti i Beču, gde je 1844. godine, sa 25 godina diplomirao i postao doktor medicine. Svoj život je posvetio nauci i praktičnom radu u oblasti akušerstva.

Kada je 1846. počeo da radi na akušerskoj klinici Opšte bolnice (Das allgemeine Krankenhaus) u Beču, Semelvajs se suočio sa užasnom činjenicom — skoro 20 procenata žena koje su se tamo porađale umiralo je od bolesti poznate kao porodiljska groznica. Semelvajs je bio zgrožen ovako visokom smrtnošću žena nakon porođaja. Potraga za potencijalnim uzrokom i samim tim i kontrola ove nemilosrdne bolesti postali su njegovi životni ciljevi.

Doktor Ignac Semelvajs – čovek koji je otkrio važnost pranja ruku 2
Ignac Filip Semelvajs, 1860. godina

Pažljivim razmatranjem broja umrlih pacijentkinja od porodiljske (puerperalne) groznice u periodu 1841-1846. godine u Univerzitetskoj bolnici u Beču, gde se godišnje obavljalo oko 3000 porođaja, Semelvajs uočava značajno veću smrtnost u porodilištu gde su radili lekari i studenti (Prva klinika), u odnosu na porodilište gde su porođaj obavljale babice (Druga klinika). U nadi da će pronaći odgovor na pitanje šta tačno prouzrokuje veću smrtnost porodilja u Prvoj klinici u odnosu na Drugu, Semelvajs je detaljno proučavao sve faktore u ove dve klinike. Inače, Ignac Semelvajs je bio jedan od prvih naučnika koji je koristio formalno prikupljanje podataka i statistiku da bi testirao hipotezu.

U svom traganju za uzrokom porodiljske groznice, Semelvajs je testirao brojne hipoteze: Da li vreme prijema porodilja i pretrpanost odeljenja utiču na smrtnost? Da li je u pitanju nelagodnost prilikom pregleda od strane muškaraca? Da li se radi o tehnici koja se primenjuje prilikom porođaja? Da li ima neke veze da li je žena prvorotka ili ne? Da li je u pitanju hladan vazduh, možda grubi pregled? Za svaku od ovih hipoteza Semelvajs je brižljivo prikupljao podatke i proučavao ih. Na žalost, ni jedna od njih nije mogla da bude prihvaćena. Jednostavno, nikakve pravilnosti nije bilo. Iako je detaljno razmatrao sve razlike između odeljenja i porodilja, uključujući i one religiozne, nikako nije mogao da dođe do zaključka šta to utiče na znatno veću smrtnost porodilja na Prvoj klinici.

U međuvremenu, iz straha, sve više žena je izbegavalo porođaj na klinici. Radije su se porađale u kući ili čak na ulici. Doktor Semelvajs je uočio da je čak i kod žena koje se porode na ulici smrtnost manja nego kod onih koje se porode na Prvoj klinici uz pomoć lekara ili asistenata. Taj podatak mu je ukazivao da razlog mora biti negde unutar Prve klinike.

Otprilike u to vreme, desilo se da jedan od kolega, doktor Kolečka, tokom izvođenja vežbi iz sudske medicine, zadobije povredu prsta nožem od strane studenta koji je izvodio autopsiju, nakon čega se razboleo i ubrzo umro. Slika bolesti kolege doktora bila je identična slici umrlih porodilja. S obzirom na činjenicu da se u to vreme nije znalo za mikroorganizme, Semelvajsu se rodila ideja da je uzrok smrti njegovog prijatelja i velikog broja porodilja nešto što se prenosi rukama, čestice koje je on nazvao „otrov sa kadavera”. Naime, lekari i studenti su često pre odlaska na akušersko odeljenje obavljali autopsije, i tako su nesvesno prenosili zarazu porodiljama. Doktoru Semelvajsu je odjednom postalo jasno: Stopa smrtnosti na drugom odeljenju je bila niža jer babice nisu obavljale autopsije!

Semelvajs objavljuje hipotezu o prenosu ovih čestica u krvotok ubodom noža kod patologa, anatoma i hirurga, odnosno vaginalnim pregledom od strane studenata i lekara koji su dolazili iz obdukcione sale. S obzirom na činjenicu da nije mogao zabraniti odlazak u obdukcione sale lekarima i studentima, on uvodi pranje i dezinfekciju ruku kalcijum-hipohloritom, kao preventivu, što značajno smanjuje obolevanje i umiranje porodilja.

Godinu dana nakon uvođenja dezinfekcije ruku kalcijum-hipohloritom, 1848. godine, od porođajne groznice na Prvoj klinici, gde su porođaj obavljali lekari i studenti umrlo je 45 od 3556 porodilja, pa je mortalitet porodilja pao na 1,27%. Na odeljenju gde su porođaj radile babice, takozvanoj Drugoj klinici, tokom istog vremenskog perioda, od ukupno 3219 preminulo je 43 porodilja, odnosno mortalitet od porodiljske groznice na ovom odeljenju iznosio je 1,34%. Uzrok je, dakle bio otkriven!

Semelvajsov rad je, za tadašnje vreme, predstavljao nesvakidašnji primer pažljivog prikupljanja podataka, analize razlika u stopama mortaliteta i morbiditeta u različitim delovima klinike, razumnog razmatranja nekih karakteristika pomoću kojih bi se te razlike mogle objasniti i na kraju demonstracije da uvođenjem dezinfekcije ruku zdravstvenog osoblja, hipoteza koju je postavio, može biti prihvaćena.

Neverovatno ali istinito, sada dolazi tragični deo priče… Iako su rezultati jasno pokazivali da je Ignac Semelvajs u pravu, kolege nisu želele da poštuju njegova uputstva. Drugi lekari su smatrali da Semelvajsovi rezultati njih optužuju kao krivce za porodiljsku groznicu. Osim toga, rezultati do kojih je došao doveli su u pitanje teorije o ovoj bolesti koje je imao njegov nadređeni. Monografija koju je napisao i objavio ostala je nezapažena i odbačena od strane poznatih doktora i vrhunskih stručnjaka u ovoj oblasti. Uz to, doktor Semelvajs je bio netaktičan u svojoj borbi pa je stekao brojne uticajne neprijatelje, zbog čega je ostao bez posla, a protokol pranja ruku hlorom prekinut je i zaboravljen. Pokušavao je da sprovede svoje ideje i u drugim delovima Evrope, ali ga niko nije slušao. Iscrpljen neprestanim borbama, neshvaćen i odbačen, duševno je oboleo i godine 1865., u svojoj 47 godini, završio je u mentalnoj ustanovi gde je ubrzo i umro, i to od infekcije koja se razvila nakon što su ga prebili čuvari.

Već 1867. godine, dakle samo dve godine nakon smrti Ignaca Semelvajsa, engleski hirurg Džozef Lister, sledeći Pasterovu hipotezu da mikroorganizmi ne uzrokuju samo fermentaciju i truljenje, već i supuraciju (gnojenje) tkiva, uvodi antiseptičke principe, koristeći i karbolnu kiselinu u operacionoj sali.

Nepriznat u svom vremenu, doktor Ignac Filip Semelvajs se danas sa pijetetom naziva „spasilac majki“, „pionir antiseptičke procedure“ i „otac kontrole infekcija“.

Mislim da ova tužna priča neshvaćenog doktora dovoljno govori o važnosti pranja ruku. Dakle, perite ruke što češće i ostajte mi zdravo! 😊

3 Comments
  1. 20.03.2020.
  2. 21.03.2020.
  3. 21.03.2020.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.