Meteorska “kiša” – Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.

Međutim, svake godine oko 10. avgusta “zvezde padalice” postaju zanimljive. U periodu od 10. do 13. avgusta svake godine može se posmatrati jedan od najpoznatijih i najzanimljivijih meteorskih rojeva – Perseidi.

Meteori, ili zvezde “padalice”, kako su u narodu poznate, najčešće nastaju kad sitne čestice (meteoroidi), veličine zrna peska, uleću u atmosferu naše planete. Tokom prolaska kroz atmosferu ove čestice se zagrevaju, sagorevaju i sijaju “plamenom” različitih boja. Svetlo koje nastaje sagorevanjem meteoroida naziva se meteor (zvezda padalica). Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, “prežive” i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti. Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.

Čestice uleću u atmosferu svakog dana i svake noći i najčešće ih i ne primetimo. Tokom nekih noći u godini Sunčev sistem nam priprema posebnu zabavu, sa malim vatrometom. Te posebne noći su vreme kada je na nebu aktivan neki meteorski roj. Neke od tih posebnih noći dolaze ovog vikenda. Svake godine, od 17. jula do 24. avgusta aktivan je meteorski roj Perseida. U ovom periodu može se videti i nešto veći broj meteora koji prividno dolaze iz istog dela neba, iz sazvežđa Persej, ali uvek tokom noći 11. ili 12. avgusta taj broj postane maksimalan i mnogo veći od uobičajenog. Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida “videlo” se i 80-100 meteora na sat!

Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati. U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana. Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora. „Izvor“ roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.

U približno istom periodu utvrđeno je i da čestice koje stvaraju ovaj roj potiču od komete 109 P/ Swift-Tuttle, koja je otkrivena 1862. godine. Ova kometa, sa periodom od 135 godina, poslednji put je viđena 1992. godine.

Meteori su za posmatranje relativno laka i jedna od najzanimljivijih astronomskih pojava. Za posmatranje je potrebno strpljenje, dobro mesto i ništa drugo. Najbolje vreme za posmatranje Perseida je noć između 11 i 12 avgusta.

Ove godine su faza i pozicija Meseca su relativno (ne)povoljni za posmatrače. Najbolje vreme za posmatranje Persedida je posle ponoći pa do jutra, jer što je radijant višlje na horizontu može se videti više meteora. Nažalost, Mesec izlazi oko 23:40 h i u najbolje vreme za posmatranje biće (visoko) iznad horizonta. Dobra stvar je to što će biti “ostvetljeno” samo 46% diska Meseca.

Očekivana aktivnost u toku ovih noći je standardna za ovaj roj i iznosi oko 40-50 Perseida na sat, ali može da bude i veća (u zavisnosti od doba noći, vremenskih i svetlosnih uslova).

Ako želite da posmatrate ove zvezde padalice potrebno je samo da nađete neko mračno mesto, što dalje od svetla grada, udobno se smestite.

Meteori će se pojavljivati svuda na nebu ali najbolje je gledati prema zenitu ili negde prama sazvežđu Perseja, tj. u pravcu severa ili severoistoka-istoka. Ako gledate u pravcu radijanta možete videti veći broj meteora, ali ako gledate sa strane (najbolje suprotno od položaja Meseca) tragovi koje meteori ostavljaju na nebu biće mnogo duži.

Ako sačekate da se vaše oči priviknu na mrak i budete strpljivi videćete brojne meteore koji uleću u atmosferu brzinom oko 70 km/s i sagorevaju iznad vaših glava na visini od oko 100 km.

Ako odlučite da krenete u ovaj (romantičan) lov na meteore, a nosite Android telefon možete da instalirate aplikaciju koja će vam pomoći u traženju meteora.

Koliko će se stvarno meteora (Perseida) videti?

Posle pomračenja Sunca i Meseca u javnosti verovatno najatraktivnija astronomska pojava su zvezde “padalice”. Za pojavu zvezda “padalica” tj. meteora u narodu se često vezuje verovanje o ispunjavanju želja onome ko ih vidi. Naravno, najbolje vreme za ispunjavanje želja je ono kad meteora ima najviše a to su one noći kada nastupa maksimum aktivnosti nekog meteorskog roja.

Ako vas astronomija bar malo interesuje gotovo je nemoguće na u medijima niste primetili najavu ovih zvezda “padalica” i brojeve od 50, 80, 100, pa čak i 200 meteora na sat. Ove vrednosti deluju fantastično, pravi vatromet na nebu ali šta one znače i šta stvarno treba da očekujete?

Astronomi aktivnost svakog meteorskog roja mere brojem koji se naziva zenitna časovna aktivnost (zenital hourly rate) ili skraćeno ZHR. Ovo je broj koji astronomima omogućava da upoređuju podatke različitih posmatatraža, u različito doba noći i u različitim posmatračkim uslovima.

Naravno, kao i svaka standardizacija (npr. ono za temperaturu vazduha) tako i ZHR ne predstavlja uvek pravo stanje, odnosno ono što amateri vide ili mere.

Šta je ZHR?

Prema definiciji ZHR je broj meteora koje bi posmatrač video za sat vremena posmatranja u savršenim uslovima (bez oblaka i svetlosnog zagađenja) ako bi radijant bio u zenitu. Pošto savršeni uslovi ne postoje a i ako postoje radijant je u zenitu samo kratko onda je ZHR parametar koji se izračunava po matematičkoj formuli u kojoj se nalaze određeni korekcioni faktori (za loše posmatračke uslove).

ZHR se izračunava po formuli:

,

gde je broj meteora koje je posmatrač stvarno video tokom posmatranja koje je trajalo , tj.

.

Korekcioni faktor određuje vidno polje, tj. “meri” koji deo neba je za posmatrača bio zaklonjen (oblacima ili na neki drugi način). Definisan je kao

,

gde je procenat neba koji je za posmatrača bio zaklonjen.

Sledeći korekcioni faktor zavisi od tzv. populacionog indeksa za meteorski roj (koji definiše raspodelu meteora u roju po sjaju) i od granične magnitude , tj. minimalnim sjajem zvezda (i drugih objekata) koje posmatrač može da vidi.

Poslednji korekcioni faktor koji zavisi od visine radijanta iznad horizonta.

Kako sve ovo izgleda na primeru?

Pretpostavimo da večeras malo izađete iz grada da posmatrate Perseide. Na posmatranje odete oko 23:30 h i posmatrate oko pola sata. Za to vreme vidite 8 meteora.

Na osnovu ovih podataka imamo da je , i , tj. , a možemo pretpostaviti da je populacioni indeks .

Posmatrali ste sa mesta koje je van grada ali uslovi nisu idelni pa je granična magnituda , tj. vidite skoro sve sjajne zvezde u sazvežđu Mala kola (zbog sjajnog Meseca večeras uslovi biti još nepovoljniji za posmatranje!)

Noć je vedra, skoro da nema oblaka ali okolni objekti/šuma zaklanjaju oko 20% vidnog polja, tj.

.

Zamenimo sada sve vrednosti u formulu da vidimo koliki je ZHR, tj. kolika je bila aktivnost meteorskog roja koji ste posmatrali

.

Ovo znači da je aktivnost meteorskog roja (ZHR) u trenutku posmatranja bila 102 meteora na sat, iako ste vi videli samo 8 meteora!

Aktivnost Perseida prethodnih godina

Tokom godina aktivnost Peresida je približno konstanta ali ipak u zavisnosti od godine postoje oscilacije u maksimalnoj vrednosti ZHR. U sledećoj tabeli dati su podaci za maksimalnu aktivnost ovog meteorskog roja.

Godina	Period	Maksimum ZHR
2019	17. jul – 24. avgust	80 (12/13. avg; pun Mesec 15. avg)
2018	17. jul – 24. avgust	60 (11-13. avg)
2017	17. jul – 24. avgust	? (12. avg)
2016	17. jul – 24. avgust	150 (11/12. avg)
2015	17. jul – 24. avgust	95 (12/13. avg; mlad Mesec 14. avg)
2014	17. jul – 24. avgust	68 (13. avg; pun Mesec 10. avg)
2013	17. jul – 24. avgust	109 (12. avg)
2012	17. jul – 24. avgust	122 (12. avg)
2011	17. jul – 24. avgust	58 (12. avg; pun Mesec 13. avg)
2010	23. jul – 24. avgust	142 (12. avg)
2009	14. jul – 24. avgust	173 (13. avg; Mesec – polovina diska)
2008	25. jul – 24. avgust	116 (13. avg)
2007	19. jul – 25. avgust	93 (13. avg)
2006		100 (12/13. avg)
2005		90 (12. avg)
2004		200+ (12. avg)
1994		200+
1993		200 – 500
1883		43
1864		100+

Trenutna aktivnost Perseida (i očekivanje za maksimum)

Međunarodna meteorska organizacija (IMO) redovno prikuplja i obrađuje podatke posmatranja aktivnih meteoriskih rojeva. Na osnovu prikuljenih podataka posmatranja tokom prethodnih par noći aktivnost Perseida kretala se oko ZHR = 30, što je nešto niža vrednost nego prošle godine.

Osim promene u aktivnosti meteorskog (ZHR) roja tokom različitih noći dolazi i do oscilovanja ZHR u tokom noći maksimuma, tj. maksimum aktivnosti meteorskog roja traje vrlo kratko!

Promena ZHR tokom maksimuma aktivnosti Perseida 2018. i 2019. godine izgledala je ovako.

Šta da očekujemo ove godine?

Tačno predviđanje aktivnosti meteorskog roja je vrlo nezahvalan posao i gotovo je nemoguće. Na aktivnost utiče dosta faktora počev od onih astrofizičkih, kao što je gustina vrlo malih čestica kroz koju Zemlja prolazi na svom putu oko Sunca, pa do onih lokalnih (uslovi za posmatranja, sjaj Meseca itd).

Ono što je jasno je da će skoro sjaj Meseca tokom cele noći dosta smetati i značajno smanjiti broj meteora koji se mogu videti. Ipak, iako su uslovi nepovoljni ne treba odustajati već biti strpljiv, a neka zvezda “padalica” će se sigurno pojaviti.

Srećan lov 😉

(Prvi put objavljeno kao dva teksta avgusta 2018. i 2019. godine)