kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

Totalno pomračenje Sunca – 20. mart 2015. godine

Totalno pomračenje Sunca, 21. jun 2001( Chisamba, Zambia); foto:  Fred Espenak

Totalno pomračenje Sunca, 21. jun 2001 (Chisamba, Zambia); foto: Fred Espenak

Još nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak, 20. marta. Istog dana imaćemo prilike da posmatramo pomračenje Sunca, a te večeri pojaviće se i, u javnosti poznati, “supermesec“.

Za mnoge verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da posmatramo, ne samo ovog petka, već uopšte u astronomiji, je pomračenje Sunca. Verovano se mnogi još uvek sećaju poslednjeg “velikog” Evropskog totalnog pomračenja Sunca iz avgusta 1999. godine. Mnogima od nas je ovo pomračenje ostalo u lepom sećanju, ali događaji koji su ga u javnosti pratili nisu ostavili lepe uspomene. Neopisivi strah od ove obične, prirodne pojave, zastrašujuće izjave u medijima, upozorenja koja su stizala iz zvaničnih institucija…. spuštene roletne, ljudi u podrumima, puste ulice. Sve to, bacilo je tamnu senku na ovu lepu astronomsku pojavu. Totalno pomračenje Sunca iz 1999. godine je došlo i prošlo, Sunce je izašlo iz senke, ali “pomračenje uma i naroda” koje se tada dogodilo nastavilo je da baca senku na ove naše prostore. Senka je, srećom, dosta izbledela, pomračenja se više niko (toliko) ne plaši, ali ona je još uvek je tu.

Zvanično upozorenje za  pomračenje Sunca u Srbiji, avgust 1999. godine

Zvanično upozorenje za pomračenje Sunca u Srbiji, avgust 1999. godine

Za sve nas “hrabre” koji su tada ostali napolju i posmatrali ovu retku astronomsku pojavu, taj 11. avgust 1999. godine ostao je u sećanju kao dan kada su posmatrali “najveće” totalno pomračenje Sunca u Evropi. Petak koji dolazi, 20. mart 2015. godine donosi nam novo “veliko” totalno pomračenje Sunca. Predstojeće pomračenje Sunca, kao i ono 1999. godine, biće vidljivo na gotovo celoj teritoriji Evrope. Zona totalnog pomračenja prostiraće se na krajnjem severu, između Grenlanda i Islanda, sa jedne strane, i Velike britanije i Norveške sa druge strane. U kontinentalnom delu Evrope moćićemo da posmatramo samo delimično pomračenje Sunca, ali pomračenje pri kome će veliki deo diska Sunca prekriti senka Meseca.

SE2015Mar20TPomračenje će početi u 8:41h, kada će polusenka Meseca prvi put dodirnuti površinu naše planete. Senka Meseca će stići do površine Zemlje u 10:09h i tada će se prvi put videti totalno pomračenje Sunca. Maksimum pomračenja nastupiće u 10:45h, kada će, u zoni totalnog pomračenja Mesec potpuno prekriti našu zvezdu. Totalno pomračenje trajaće najduže 2 minuta i 47 sekundi, i videće se sa Farskih ostrva. Poslednji deo naše planete izaćiće iz senke Meseca u 11:22h a iz polusenke 12:50h, kada će pomračenje završiti. Na najširem mestu senka totalnog pomračenja imaće širinu od oko 460 kilometara. Jedina naseljena mesta iz kojih će se videti totalno pomračenje su Farska ostrva i Svalbard. Zanimljiva osobina ovog pomračenje ja da će na Severnom polu, nakon šest meseci noći i zime, Sunce izaći pomračeno.

U našim krajevima delimično pomračenje Sunca počeće u 9:40h, i trajaće do 11:58h. Maksimum pomračenja nastupiće u 10:48h. U trenutku maksimuma Mesečeva senka prekrivaće 45.7% diska Sunca.

Nastanak i vrste pomračenja

Nastanak i vrste pomračenja

Kako nastaje pomračenje Sunca?

Pomračenje Sunca nastaje kad se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. U zavisnosti od međusobnog položaja ova tri tela razlikuju se i vrste pomračenja, pa tako pomračenje (u trenutku maksimuma) može biti delimično, totalno i prstenasto.

Delimično pomračenje je najčešće i nastaje kad Mesečeva senka ne prekrije u potpunosti disk Sunca. Kod svakog pomračenja na najvećem delu Zemlje, gde je pomračenje vidljivo, ono se vidi kao delimično. Totalno pomračenje nastaje kad mesečeva senka u potpunosti “sakrije” Sunce. Kako je rastojanje Zemlja – Mesec promenljivo nekad se desi da je Mesec nešto dalji od naše planete pa njegova senka nije dovoljno velika da pokrije Sunce. U tom slučajnu u trenutku maksimuma oko Mesečeve senke ostaje vidljiv jedan “sjajan” prsten Sunčeve svetlosti, pa se ovakav tip pomračenja naziva prstenasto pomračenje.

766824-solar-eclipse-glassesKako posmatrati pomračenje?

Pomračenje Sunca je, za posmatranje, jedna od najatraktivniji astronomskih pojava. Posmatranje pomračenja je relativno lako i nije neophodna nikakva dodatna optička oprema, ali neophodno je voditi računa o bezbednosti, tj. Sunce nikad ne treba gledati nezaštićenim okom već je obavezno koristiti različita sredstva zaštite. Najbolja zaštita za posmatranje su specijalne folije ili naočare, ali do njih najčešće nije lako doći. Od, skoro svima dostupnih materijala, najsigurnije je koristiti zaštitna stakla za zavarivanje, stare CD/DVD boljih proizvođača (ili floppy diskove, ko još uvek ima), rentgenske snimke i slično. Ako niste sigurni koju zaštitu da koristite za posmatranje jedan od kriterijuma koji može da vam pomogne pri donošenju izbora je zaštita kroz koju možete da vidite bilo šta iz okoline, osim Sunca (ili užarene niti u standardnoj sijalici) nije dobra! Prema tome, koliko vam god bile dobre naočare za Sunce – ne koristite ih, to nije dovoljno!

U slučaju da nemate ništa od navedenih sredstava zaštite, pomračenje Sunca možete da posmatrate i indirektnim metodama. Za razliku od direktnih metoda gde tokom posmatranja okom gledate direktno u Sunce, kod indirektnih metoda posmatrate link Sunca na nekom zaklonu. Dva najpoznatija primera indirektnih metoda su “pinhole” kamera i projekcija kroz optičke instrumente (dvogled, teleskop).

Zanimljiv i efikasan način za posmatranje je korišćenjem “pinhole” kamere, koju je vrlo jednostavno napraviti. Ova kamera sastoji se od kartonske kutije, parčeta folije i nekog zaklona (beo papir). Sve što je potrebno da uradite je da na jednom kraju kutije izbušite veću rupu, na tu rupu postavite foliju, a na foliji iglom napravite vrlo mali otvor. Na drugom kraju kutije postavite beo papir. Ovu jednostavnu “pinhole” kameru okrenite u pravcu Sunca tako da svetlost pada pravo kroz rupicu na papir. Na papiru će se formirati lik Sunca. Na ovaj način možete da vidite pege na Sunčevom disku i da pratite pomračenje. Detaljno uputsvo za pravljenje “pinhole” kamere možete da pronađete ovde ili ovde.

Tokom pomračenja na listovima drveća može se videti isti efekat koji nastaje posmatranjem kroz “pinhole” kameru. Pore na listovima ponašaju se kao rupice na ovoj kameri što dovodi formiranja srpastih senki na površini.

telescope_projection_lIndirektno posmatranje Sunca kroz dvogled/teleskop realizuje se na sličan način kao i kroz “pinhole” kameru. Ako se odlučite za ovaj metod neophodno je da vodite računa o zagrevanju unutrašnjosti teleskopa i nikada ne ostavljajte dvogled/teleskop dugo okrenut u pravcu Sunca, pošto može doći do pregrevanja i deformacije unutrašnjih elemenata.

U slučaju da se odlučite za direktno posmatranje teleskopom/dvogledom,  ili fotografisanje pomračenja, obavezno koristite zaštitne folije i sredstva koja su za to predviđena, da bi sprečili oštećenja osetljive opreme.

Srpaste senke

Srpaste senke

Ima li opasnosti?

Pomračenje Sunca nije opasna pojava i nema nikakvih razloga za strah! Ako ne odlučite da posmatrate pomračenje, verovatno ga nećete ni primetiti niti ima potrebe da zbog pomračenja brinete ili se ponašate drugačije nego bilo kog drugog dana. Pomračenju iz 1999. godine prethodila je kampanja koja je ljude plašila različitim pričama o povećanom zračenju i drugim opasnim pojavama tokom pomračenja. Sve te priče bile su pogrešne, nikakvog povećanja zračenja nema. Sunce sija na potpuno isti način kao i bilo kog drugog dana, jedina je razlika u tome što se između nas i Sunca nalazi Mesec pa čak i ono što sa Sunca dolazi do nas drugim danima tad ne može.

Ovih dana možemo u vestima da pročitamo najave potencijalnih problema u snabdevanju električnom energijom u Evropi. Problem o kome se govori, tj. uticaj pomračenja na smanjenu proizvodnju solarne energije je realan ali bezopasan. U Evropi je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne enrgije značajan, i mnogo veći nego 1999. godine. Brze i velike oscilacije u proizvodnji solarne “struje” nisu zanemarljive (u oblastima blizu zone totalitea, proizvodnja će skoro prestati u vreme maksimuma) ali solarni izvori se uvek koriste u kombinaciji sa konvencionalnim. Pomračenje Sunca će možda malo zakomplikovati redovan radni dan kontrolorima u elektrodistributivnoj mreži širom Evrope, ali te komplikacije sigurno neće biti ništa ozbiljnije od svakodnevnih, rutinskih operacija u ovim centrima za distribuciju struje.

VKIMD00ZProlećna ravnodnevnica i “supermesec”

Potpuno slučajno, ovogodišnje pomračenje Sunca poklapa se sa početkom proleća za stanovnike severne hemisfere. Početak proleća je trenutak kad Sunce, na svom prividnom godišnjem kretanju, preseče ekvator. Zbog ovog položaja Sunca dan i noć traju isto, po 12 sati, a sunčevi zraci na Zemlju padaju pod pravim uglom. Dan početka proleća naziva se prolećna ravnodnevnica ili ekvinocija. Sunce tada izlazi tačno na istoku a zalazi tačno na zapadu.

Istog dana nastupiće i pojava koja se, u javnosti, često naziva supermesec. Ali, ovaj supermesec biće nešto drugačiji od onih o kojima smo slušali (čitali) prošle godine. Prema definicji, kojom je astrolog astrolog Richard Nolle, 1979. godine definisao ovu pojavu, supermesec nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). U definiciji nije objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Za razliku od poznatijih punih supermeseca, ovaj u petak nastupiće u vreme kad je Mesec mlad, tj u vreme pomračenja kad se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca. U proseku supermesec se javlja između dva i šest puta godišnje. Ova pojava nema nikakav astronomski značaj ali je poslednjih godina postala izuzetno zanimljiva u javnosti. U 2015. godini ovo će biti treći supermesec, a do kraja godine moćićemo da “vidimo” još tri.

Kada je sledeće pomračenje?

Gledano za celu planetu pomračenje Sunca nastaje nije retka pojava. Svake godine na Zemlji se dogodi između dva i pet pomračenja Sunca. Poslednji put je pet pomračenja u godini zabeleženo je 1935. godine, a sledeći put to će se dogoditi tek 2206. godine. U proseku, u svakom veku nastupi oko 240 pomračenja Sunca. Iako na osnovu ovih podataka pomračenje Sunca deluje kao česta pojava mi ga ne viđamo toliko često. Zona pomračenja, naročito totalnog, je mala i tokom svakog pomračenja pokriva samo jedan mali deo površine naše planete. U proseku iz iste tačke na Zemlji moguće je posmatrati totalno pomračenje jednom u 300-400 godina.

Sledeće pomračenje Sunca iz naših krajeva biće vidljivo tek juna 2020. godine, a sledeće totalno pomračenje u Evropi videće se tek 12. avgusta 2026. godine. Ako želite da vidite pomračenje Sunca, ne propustite petak sledeća prilika je daleko.

Ako na dan pomračenja budete u Nišu pomračenje možete da posmatrate sa članovima Astronomskog društva “Alfa”. Teleskopi za posmatranje pomračenja biće postavljeni u tvrđavi, na bedemu iznad letnje pozornice. Za sve one koji su zainteresovani da saznaju više o Suncu i pomračenju AD “Alfa” dan ranije, u četvrtak od 19h, organizuje naučno-popularna predavanja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Za one koji ne mogu da dođu biće obezbeđen direktan prenos predavanja & pomračenja na sajtu AD “Alfa” i Svet nauke.

One Response
  1. avatar 19. 03. 2015.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: