NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Fenomen „jeftine mode“ – jednom obuci i baci…

Takozvana „jeftina moda“ se proizvodi po nefer uslovima i zagađuje okolinu. Da li nam je potrebna nova, „fer“ moda?

Budite iskreni – koliko puta ćete obući ko zna koju po redu majicu koju ste upravo kupili? Jedna Green-Peace studija kaže da se u razvijenim zemljama čak 40 posto odeće izuzetno retko ili čak nikada ne obuče. Ova činjenica je posebno poražavajuća ako se zna da iza jedne najobičnije majice u proseku „stoji“ potrošnja čak 2700 litara vode, transport od 19.000 kilometara, često nekontrolisana upotreba hemikalija koje zagađuju okolinu i jedna krojačica ili krojač, koji od prodajne cene dobijaju tek oko 0,6%. Dakle, ako majica košta 5 evra, oni dobijaju 30 centi.

Fenomen „jeftine mode“ - jednom obuci i baci… 1
Izvor: Shannon Greer / The Real Cost of Cheap Fashion, UpFornt

Istraživanja takođe kažu da jedna prosečna osoba poseduje oko 85 komada odeće, što znači da samo u jednom velikom gradu od otprilike 2 miliona stanovnika dolazimo do brojke od oko 17 miliona odevnih predmeta, od kojih većina stoji nenošena u ormaru i na kraju završi u kanti za smeće.

Odmah iza plastičnog otpada koji neprikosnoveno drži prvo mesto po zagađenju planete, jeftina ili brza moda je postala drugi po redu zagađivač na globalnom nivou. U uzgoju pamuka potroši se oko trećine ukupno proizvedenih pesticida. Takođe, u postupku farbanja neretko se koriste po prirodu štetne hemikalije. Transport robe koja često putuje s jednog kraja sveta na drugi je takođe veliki zagađivač, da bi se ceo proces završio s brdima tekstilnog otpada.

Fenomen „jeftine mode“ - jednom obuci i baci… 2
Izvor: Patrick Chappatte/Caglecartoons.com

Moda je ljudima oduvek bila važna jer predstavlja neku vrstu statusnog simbola i doprinosi osećanju pripadanja određenoj grupi. Ovu činjenicu koriste velike modne kuće i lanci. Modni lanci poput Zare i H&M-a izbacuju danas na tržište čak do 24 kolekcija godišnje, pre samo nekoliko godina bile su uobičajene dve do četiri. Ovo dovodi do toga da se na tone i tone nove, neprodate odeće spaljuje.

Osim toga, jeftine nove stvari imaju toliko kratak životni vek da se na duge staze njihova kupovina i ne isplati u poređenju sa investicijom u kvalitetniji komad odeće koji je proizveden po fer pravilima. Fer kupovina i biohemijski čini veći užitak kupcu, jer nije tako česta.

Dakle, ko želi fer da kupuje, mora da kupuje manje i da bude spreman da plati više. Tačno je da ne može svako da priušti majicu od recimo 30 evra. Ali uvek kada kupujemo majicu od 5 evra, moramo se zapitati – kako je to moguće? Koja je cena toga? Da li se treba odreći kvantiteta na račun kvaliteta radi prirode, drugih ljudi i u krajnjoj liniji, radi sopstvene budućnosti ili budućnosti naših najbližih koji će živeti na planeti posle nas. Ja mislim da to nije ni toliko teško ni neizvodljivo. Samo treba imati svest o problemu i malo dobre volje. „Manje je više“ kaže jedna izreka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: