posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

Врсте змајева – војни змајеви

Понајпре су змајеви коришћени у војне сврхе. На основу старих записа се зна да је још 206 године пре наше ере у Кини, генерал Ман Син помоћу змајева одредио место и дубину тунела кроз који је требало изићи из опкољеног града.

Када је требало измерити растојање до опседнутог непријатељског утврђења, изнад њега су пуштали змај и по дужини канапа којим је змај био везан, израчунавали су удаљеност.

У рукописима с почетка 17-тог века записано је, да је 907.г. при опсади Константинопоља (Цариграда) кнез Олег “направио коње и људе од папира са оружјем и позлатом и пустио их у ваздух над градом. Видевши ово браниоци су предали русима све запоседнуте градове”. Тај документ потврђује прво коришћење ваздушних змајева у војне сврхе, у новој ери.

Врсте змајева – војни змајеви 1

Slika 2

У Сијаму (1689), краљ Аитија је ослободио свој град -престоницу пуштајући експлозив са змајева који су летели изнад града.

У великој британији 1894. године Роберт Баден Пауел је заменио гломазни балон за извиђање летећим змајем. Његов први змај за осматрање био је дуг 11 метара. Њиме се управљало помоћу два ужета. Корпа је стабилиозана у току лета, опет помоћу ужади, па је осматрач имао добре услове за извиђање. Следеће године је унапредио конструкцију- повећао је сигурност лета, спајајући више мањих змајева у једну целовиту конструкцију (слика2 – цртеж 2). Американац Вајс (Њисе) је пак, направио 1897. године змај са две челије од по четири змаја везаних заједно. Испод змаја била је постављена корпа за осматрача, која је усмеравана помоћу чекрка (слика 2- цртеж 3).

Француска армија је пре Првог светског рата имала секцију летећих змајева. Године 1856 огромна направа са крилима размаха 15 метара, подигла је у ваздух француског морнара Ле-Бри, који је достигао висину неких 100 метара.

У “змају – наутици” класични проналазач по правилу је постао аустралијски инжењер Лауренс Хардгрејв. Његов змај – чврст и отпоран, могао је издржати велика оптерећења. Управо су тај концепт усвојили у наоружање “змајолетачи”.

Октобра 1909 године француски артиљерац Мадио извео је интересантан експеримен. Неколико Змајева типа Хардгрејва је повезао и подигао на заједничком металном ужету. Дуж ужета под деловањем јаког ветра подиже се друга комбинација змајева која је опремљена посебном корпом. Аеронаут, који је удобно смештен у ову корпу, могао је уз помоћ посебне кочнице да се зауставља на потребну висину. Само годину дана касније капетан француске армије Сакконен са групом својих другова официра користио је цео систем до тада већ усавршене Хардгрејеве змајеве и попео се на висину од око 200 метара.

Врсте змајева – војни змајеви 2

Слика 3.

Велику активност на пољу истраживања примене змајева у војне сврхе исказали су енглески, немачки и руски војни стручњаци. Њих је интересовала могучност примене тих летелица за ваздушна извиђања, корекцију артиљеријске ватре. У поређењу са балонима, корпе на змајевима па и сами змајеви су мање уочљиви.

Успешно су се применили змајеви и над морем. Године 1903 руски официр Шрајбер летео је на змају кога је вукао брод. Неколико година касније, у току светског рата, ваздушни змајеви су помагали немачким подморничарима да избегну откривање од стране непријатељских авиона. По захтеву морнарице једна од војних, ваздухопловних фабрика саградила је огроман ваздушни змај. Подморница би вукла изнад воде змај-летелицу. Извиђач у корпи, која је обешена испод змаја, има могућност да издалека уочи опасност, и да ослободивши кочницу, веома се брзо спусти дуж ужета са висине од 100 метара, право на палубу, змај се одбацивао, а подморница би заронила под воду. Касније би покупили конструкцију змаја (слика3 – цртеж 4).

Године 1909 на крстарици “Поручник Илин” извршили су успешан оглед подигавши извиђача на висину до 300 неких метара уз помоћ низа ваздушних змајева типа “Хардгрејв”.

Годину дана касније енглески авијатичар Самјуел Коди препливао је канал Ламанш у чамцу који је вукао ваздушни змај.

Из књиге Ваздушни змајеви, биће наставлјено

Series NavigationВрсте змајева IIЗмајеви и наука

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: