apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

LHC postavio svetski rekord

U četvrtak 21. aprila, u 23:55h u akceleratoru LHC postavljen je nov svetski rekord u luminoznosti hadronskoh sudarača. Postignuta luminoznost iznosila je 4,38 \cdot 10^{32} cm^{-2} s^{-1} za detektor ATLAS.

Luminoznost je veličina koja meri gustinu snopa protona u akceleratoru u trenutku sudara. Luminoznost je, pored energije čestica, jedna od najvažnijih osobina svakog akceleratora. Veća luminoznost dovodi do većeg broja sudara a time i do više važnih podataka. Prethodni rekord u luminoznosti postavljen je prošle godine u akceleratoru Tevatron (Fermilab, USA).

Trenutno se u LHC-u, u prstenu dugom 27km, koji se nalazi na oko 100 metara uspod površine zemlje, svake sekunde nekoliko miliona protona sudara pri energiji od 3,5 TeV po protonu. Analiza i obrada podataka dobijenih iz tih sudara trebala bi da omogući proveru postojećih teorija u fizici, otkriće poznate i dugo “tražene” Higsove čestice, ali ti podaci će nam omogućiti i da zavirimo u jedan do sada potpuno nepoznat svet, u kome su prostor i zakoni fizike mnogo drugačiji od onoga što poznajemo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: