safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Dolaze zvezde padalice, pripremite želje

Večeras, u noći između 12 i 13 avgusta, nebeska mehanika pripremila je mali vatromet. Svi ljubitelji zvezdanog neba moćiće da uživaju u “programu” koji je za nas pripremio meteorski roj Perseida.

Svake noći tokom dužeg posmatranja neba, na nekom mračnijem mestu, možemo da vidimo par “zvezda padalica”, tzv. meteora, koji obasjaju nebo. Nekih određenih dan au toku godine meteora ima mnogo više nego što je uobičajeno. Ti dani su dani kada je na nebu aktivan neki meteorski rojevi. Meteorski rojevi nastaju kad Zemlja, na svom putu oko Sunca, prođe kroz prostor ispunjen ostacima nekog drugog nebeskog tela (komete, asteroida). Tada “kamenčići” i prašina koji su otpali sa tog tela u velikom broju uleću u našu atmosferu. Kad ove čestice ulete u atmosferu kreću se velikom brzinom (nekoliko desetina km/s) i na svom putu jonizuju vazduh oko sebe. Pri rekombinaciji jona nastaje svetlost različitih boja koju posmatrači vide kao meteor. Sjaj meteora i dužina traga zavise od veličine čestice koja je sagorela i brzine i ugla kojom je uletela u atmosferu. Boja meteora zavisi od hemijskog sastava.

Osnovna karakteristika meteorskih rojeva je da meteori prividno dolaze iz istog pravca pa posmatračima izgleda kao da “izviru” iz jedne tačke na nebu. “Izvor” meteora naziva se radijant a roj dobija ime po sazvežđu u kome se radijant nalazi. Radijant večeras aktivnog roja nalazi se u sazvežđu Persej, pa je roj dobio ime Perseidi.

Perseidi su verovatno najpoznatiji meteorski roj. Pojavljuju se svake godine, u avgustu, i njihov broj je uvek približno isti. Tokom avgustovskih noći (od 23. jula do 22. avgusta) moguće je videti neke od ovih meteora ali što je Zemlja bliže pravcu kojim je proletela matična kometa Swift Tuttle ima ih sve više. Maksimum aktivnosti nastaje oko 12-13. avgusta i tada Zemlja prolazi na mestu gde su ostaci komete najgušći. Ova kometa oko Sunca obiđe jednom u 130 godina a poslednji put viđena je 1992. godine.

Tokom maksimuma aktivnosti Perseida moguće je, u dobrim uslovima, videti 100 i više meteora na sat. Nažalost ove godine broj meteora biće mnogo manji, zbog punog Meseca koji će u to vreme sijati na nebu. Sjaj Meseca “prekriće” sve manje sajne meteore i moćićemo da vidimo samo najsjajnije od njih.

Ako želite da vidite ove “zvezde padalice” i zamišljate želje najbolje vreme za posmatranje biće posle ponoći do ranih jutarnjih časova. Za posmatranje meteora potrebna vam je samo dobra volja i neko mračnije mesto.

Više informacija o ovom meteorskom roju možete naći u ovom tekstu ili na sajtu SpaceDex.

Srećan lov 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: