NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Međunarodni dan ozonskog omotača

Međunarodni dan ozonskog omotača 1

Ozonska rupa (13. septembar 2011), Credit: OzoneWatch

Od 1995. godine, 16. septembar se u celom svetu obeležava kao međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene aktivnosti koje bi omogućile zaštitu i očuvanje ozonskog omotača.

Ozonski omotač označava sloj u atmosferi, na visini od 10 do 50 km, u kome se nalaze molekuli ozona. Svaki molekul ozona sastoji se od tri atoma kiseonika, dok običan kiseonik ima dva atoma. Ozon je vrlo reaktivan i zapaljiv gas, bez boje. Više od 90% ozona prisutnog na našoj planeti nalazi se u ozonskom omotaču. Ovaj omotač igra izuzetno važnu ulogu u zaštiti života na našoj planeti. On zaustavlja 97-98% smrtonosnog UVB zračenja koje dolazi sa Sunca.

Naučnici su još 1970. godine otkrili da je sloj ozonskog omotača sve “tanji” u oblasti iznad južnog pola. Ova promena u ozonskom omotaču označena je kao “ozonska rupa” i zaključeno je da na njeno povećanje utiče prisustvo nekih štetnih gasova (npr. CFC, hlorofluorougljenici, jedinjenja) u atmosferi.

Ozonska rupa označava deo ozonskog omotača u kome je prisustvo molekula ozona manja od kritične vrednosti. Količina ozona u atmosferi izražava se u Dobsonovim jedinicama. Jedna Dobsonova jedinica definisana je kao broj molekula ozona koji je potreban da oko Zemlje formira sloj čistog ozona debljine 0,01 milimetar, na temperaturi od 0C i normalnom atmosferskom pritisku. Prosečna debljina ozonskog omotača iznosi 300 Dobsonovih jedinica, dok je prosečna debljina ozonske rupe tri puta manja.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni protokoli (prvi je bio Montrealski) čiji je cilj bio da kontrolišu proizvodnju i korišćenje štetnih gasova. Ovih štetnih gasova nekad je bilo u rashladnim uređajima, sprej bocama, aparatima za gašenje požara itd. Bez obzira što ovi proizvodi dugo ne koriste ove gasove njih još uvek ima u atmosferi.

Više informacija o ozonskom omotaču i karakteristama ozonske rupe možete pronaći na sajtu Ozone Watch.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: