proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Međunarodni dan ozonskog omotača

Ozonska rupa (13. septembar 2011), Credit: OzoneWatch

Od 1995. godine, 16. septembar se u celom svetu obeležava kao međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene aktivnosti koje bi omogućile zaštitu i očuvanje ozonskog omotača.

Ozonski omotač označava sloj u atmosferi, na visini od 10 do 50 km, u kome se nalaze molekuli ozona. Svaki molekul ozona sastoji se od tri atoma kiseonika, dok običan kiseonik ima dva atoma. Ozon je vrlo reaktivan i zapaljiv gas, bez boje. Više od 90% ozona prisutnog na našoj planeti nalazi se u ozonskom omotaču. Ovaj omotač igra izuzetno važnu ulogu u zaštiti života na našoj planeti. On zaustavlja 97-98% smrtonosnog UVB zračenja koje dolazi sa Sunca.

Naučnici su još 1970. godine otkrili da je sloj ozonskog omotača sve “tanji” u oblasti iznad južnog pola. Ova promena u ozonskom omotaču označena je kao “ozonska rupa” i zaključeno je da na njeno povećanje utiče prisustvo nekih štetnih gasova (npr. CFC, hlorofluorougljenici, jedinjenja) u atmosferi.

Ozonska rupa označava deo ozonskog omotača u kome je prisustvo molekula ozona manja od kritične vrednosti. Količina ozona u atmosferi izražava se u Dobsonovim jedinicama. Jedna Dobsonova jedinica definisana je kao broj molekula ozona koji je potreban da oko Zemlje formira sloj čistog ozona debljine 0,01 milimetar, na temperaturi od 0C i normalnom atmosferskom pritisku. Prosečna debljina ozonskog omotača iznosi 300 Dobsonovih jedinica, dok je prosečna debljina ozonske rupe tri puta manja.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni protokoli (prvi je bio Montrealski) čiji je cilj bio da kontrolišu proizvodnju i korišćenje štetnih gasova. Ovih štetnih gasova nekad je bilo u rashladnim uređajima, sprej bocama, aparatima za gašenje požara itd. Bez obzira što ovi proizvodi dugo ne koriste ove gasove njih još uvek ima u atmosferi.

Više informacija o ozonskom omotaču i karakteristama ozonske rupe možete pronaći na sajtu Ozone Watch.

 

 

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: