posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

OPERA: Neutrini brži od svetlosti

OPERA: Neutrini brži od svetlosti 1Danas popodne u CERN-u održan je seminar na kome su predstavljeni rezultati merenja brzine neutrina u laboratoriji Gran Saso. Rezultati dobijeni na osnovu merenja vršenih tokom prethodnih godina pokazali su da neutrini prešli put od 730 km za 60ns brže od svetlosti.

Rad koji je o ovome objavila kolaboracija Gran Saso na ArXiv-u pre dva dana izazvao je burne lavinu naslova u novinama i burne reakcije u javnosti. Bez obzira što su novinari i javnost doneli presudu protiv Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti rezultati i realnost nisu tako jasni i crni za specijalnu teoriju relativnosti.

Nacionalna laboratorija Gran Saso (LNGS)  nalazi se u Italiji, između gradova L’Aquila i Teramo, na 120km od Rima. U ovoj laboratoriji oko 750 naučnika, iz 22 zemlje radi na 15 različitih eksperimenata. Laboratorija se nalazi duboko ispod površine zemlje i od spoljašnjeg sveta i uticaja kosmičkog zračenja štiti je sloj od 1400 metara stena. Zadatak ove laboratorije je analiza snopa neutrina koji dolazi iz CERN-a, kod Ženeve.

Neutrini nastali u CERN-u, pomoću SPS akceleratora, kreću na put dug 730 kilometara, kroz unutrašnjost naše planete i stižu do detektora u laboratoriji Gran Saso. Različiti eksperimenti u LNGS vrše različita merenja na tom snopu neutrina. Jedan od eksperimenata, OPERA, tokom prethodnih godina merio je vreme potrebno da neutrini stignu iz CERN-a do detektora.

Neutrini su čestice vrlo male mase  a njihova interakcija sa okolinom je zanemarljivo mala. Oni neometano prolaze ne samo kroz ogromna prostranstva svemira već i kroz našu planetu. Zbog svojih osobina neutrini iz CERN-a putuju kroz našu planetu do LNGS-a kao da je to prazan prostor. Merenje vremena potrebnog da neutrini pređu ovo rastojanje od  730 km je komplikovan i vrlo zahtevan proces. Zbog brzine približne brzini svetlosti neutrini skoro trenutno (~2 ms) prelaze ovo rastojanje i neophodno je tačno merenje rastojanja između mesta nastanka i detekcije neutrina, sinhtonizacija časovnika na obe lokacije i poznavanje samog procesa detekcije. Glavna osobina neutrina, da prolaze kroz materiju skoro bez interakcije, dodatno otežava njihovu detekciju i merenje.

OPERA: Neutrini brži od svetlosti 2Tim fizičara koji je radio na OPERA eksperimentu prikupio je podatke o 15000 neutrina u periodu od 2006. godine. Dobijeni rezultati bili su iznenađujući pa su izvršene dodatne provere opreme i proračuni mogućih grešaka. Nakon detaljnih analiza rezultata i opreme utvrđeno je je izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti u vakuumu! Izmereno je da neutrini rastojanje od 730 kilometara prelaze za 60 nanosekundi brže od svetlosti! Greška merenja, nastala zbog eksperimentalne opreme i statistike je mnogo manja (7.4, odnosno 6.9 nanosekundi).

Za sada ne postoji objašnjenje dobijenog rezultata. Podaci koje je ima OPERA kolaboracija pokazuju da je reč o pouzdanom rezultatu i svi pokušaji pronalaženja neke greške merenja nisu uspeli. Na današnjem seminaru kolaboracija je predstavila dobijene rezultate i pozvala ostale laboratorije u svetu da provere dobijene rezultate.

Neutrini su čudne čestice i od kad znamo za njih ne prestaju da nas iznenađuju. Još je rano za prognoze kakvo su nam iznenađenje oni sada spremili i kakve će to posledice imati na fundamentalnu fiziku. Razočaravajuće za mnoge, malo je verovatno da ovaj rezultat može da ugrozi opstanak Ajnštajnove teorije relativnosti, ali moguće je da će dopuna ove teorije biti neophodna.

Rezultat eksperimenta OPERA otvorio je zanimljive mogućnosti. Ne treba zaboraviti da su za velike promene u nauci potrebne i dodatne provere i potvrde. Pre tumačenja ovog rezultata i donošenja bilo kakvih zaključaka neophodno je da rezultat bude potvrđen. Ako se ispostavi da je izmerena brzina tačna, biće to sigurno zanimljiv dan za fiziku.

Uskoro detaljnije…

10 Comments
  1. avatar 23.09.2011.
  2. avatar 23.09.2011.
  3. avatar 24.09.2011.
  4. avatar 24.09.2011.
  5. avatar 24.09.2011.
  6. avatar 24.09.2011.
  7. avatar 26.09.2011.
  8. avatar 27.09.2011.
  9. avatar 27.09.2011.
  10. avatar 29.09.2011.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: