Ponajpre su zmajevi korišćeni u vojne svrhe. Na osnovu starih zapisa se zna da je još 206 godine pre naše ere u Kini, general Man Sin pomoću zmajeva odredio mesto i dubinu tunela kroz koji je trebalo izići iz opkoljenog grada.

Kada je trebalo izmeriti rastojanje do opsednutog neprijateljskog utvrđenja, iznad njega su puštali zmaj i po dužini kanapa kojim je zmaj bio vezan, izračunavali su udaljenost.

U rukopisima s početka 17-tog veka zapisano je, da je 907.g. pri opsadi Konstantinopolja (Carigrada) knez Oleg “napravio konje i ljude od papira sa oružjem i pozlatom i pustio ih u vazduh nad gradom. Videvši ovo branioci su predali rusima sve zaposednute gradove”. Taj dokument potvrđuje prvo korišćenje vazdušnih zmajeva u vojne svrhe, u novoj eri.

Slika 2

U Sijamu (1689), kralj Aitija je oslobodio svoj grad -prestonicu puštajući eksploziv sa zmajeva koji su leteli iznad grada.

U velikoj britaniji 1894. godine Robert Baden Pauel je zamenio glomazni balon za izviđanje letećim zmajem. Njegov prvi zmaj za osmatranje bio je dug 11 metara. Njime se upravljalo pomoću dva užeta. Korpa je stabiliozana u toku leta, opet pomoću užadi, pa je osmatrač imao dobre uslove za izviđanje. Sledeće godine je unapredio konstrukciju- povećao je sigurnost leta, spajajući više manjih zmajeva u jednu celovitu konstrukciju (slika2 – crtež 2). Amerikanac Vajs (Njise) je pak, napravio 1897. godine zmaj sa dve čelije od po četiri zmaja vezanih zajedno. Ispod zmaja bila je postavljena korpa za osmatrača, koja je usmeravana pomoću čekrka (slika 2- crtež 3).

Francuska armija je pre Prvog svetskog rata imala sekciju letećih zmajeva. Godine 1856 ogromna naprava sa krilima razmaha 15 metara, podigla je u vazduh francuskog mornara Le-Bri, koji je dostigao visinu nekih 100 metara.

U “zmaju – nautici” klasični pronalazač po pravilu je postao australijski inženjer Laurens Hardgrejv. Njegov zmaj – čvrst i otporan, mogao je izdržati velika opterećenja. Upravo su taj koncept usvojili u naoružanje “zmajoletači”.

Oktobra 1909 godine francuski artiljerac Madio izveo je interesantan eksperimen. Nekoliko Zmajeva tipa Hardgrejva je povezao i podigao na zajedničkom metalnom užetu. Duž užeta pod delovanjem jakog vetra podiže se druga kombinacija zmajeva koja je opremljena posebnom korpom. Aeronaut, koji je udobno smešten u ovu korpu, mogao je uz pomoć posebne kočnice da se zaustavlja na potrebnu visinu. Samo godinu dana kasnije kapetan francuske armije Sakkonen sa grupom svojih drugova oficira koristio je ceo sistem do tada već usavršene Hardgrejeve zmajeve i popeo se na visinu od oko 200 metara.

Slika 3.

Veliku aktivnost na polju istraživanja primene zmajeva u vojne svrhe iskazali su engleski, nemački i ruski vojni stručnjaci. Njih je interesovala mogučnost primene tih letelica za vazdušna izviđanja, korekciju artiljerijske vatre. U poređenju sa balonima, korpe na zmajevima pa i sami zmajevi su manje uočljivi.

Uspešno su se primenili zmajevi i nad morem. Godine 1903 ruski oficir Šrajber leteo je na zmaju koga je vukao brod. Nekoliko godina kasnije, u toku svetskog rata, vazdušni zmajevi su pomagali nemačkim podmorničarima da izbegnu otkrivanje od strane neprijateljskih aviona. Po zahtevu mornarice jedna od vojnih, vazduhoplovnih fabrika sagradila je ogroman vazdušni zmaj. Podmornica bi vukla iznad vode zmaj-letelicu. Izviđač u korpi, koja je obešena ispod zmaja, ima mogućnost da izdaleka uoči opasnost, i da oslobodivši kočnicu, veoma se brzo spusti duž užeta sa visine od 100 metara, pravo na palubu, zmaj se odbacivao, a podmornica bi zaronila pod vodu. Kasnije bi pokupili konstrukciju zmaja (slika3 – crtež 4).

Godine 1909 na krstarici “Poručnik Ilin” izvršili su uspešan ogled podigavši izviđača na visinu do 300 nekih metara uz pomoć niza vazdušnih zmajeva tipa “Hardgrejv”.

Godinu dana kasnije engleski avijatičar Samjuel Kodi preplivao je kanal Lamanš u čamcu koji je vukao vazdušni zmaj.

Iz knjige Vazdušni zmajevi, biće nastavljeno