Astronomija je nauka koja proučava objekte i pojave izvan Zemlje i njene atmosfere. Ona proučava poreklo, razvoj, fizička i hemijska svojstva, kretanje, kao i procese koji se odvijaju na nebeskim telima (kao što su planete, zvezde, zvezdani sistemi, galaksije…), pojave kao što je kosmičko pozadinsko zračenje i nastanak, razvoj i sudbina svemira. Osobe koje se bave astronomijom zovu se astronomi.

Astronomija je jedna od najstarijih nauka. Astronomi ranih civilizacija izvodili su planska posmatranja noćnog neba, na osnovu kojih su čak i uređivali svoje živote (kad treba sejati, kad žnjati itd.). Pronađeni su mnogobrojni astronomski artefakti iz ranijih perioda ljudske civilizacije koji govore o tome koliko je astronomija bila uključena u živote tadašnjih ljudi.

Istorijski gledano astronomija je obuhvatala raznovrsne discipline kao što su astrometrija, nebeska navigacija, posmatračka astronomija, izrada kalendara, pa čak i astrologiju. U današnje vreme profesionalna astronomija se deli na dve grane, na posmatračku astronomiju i teorijsku astronomiju. Posmatračka astronomija je na sticanje i analiziranje podataka, tako što upotrebom svojih instrumenata za posmatranje dolaze do njih, a na osnovu teorijskog znanja i astronomskog softvera se ti pdoaci obrađuju i tumaće njihove vrednosti. Teorijska astronomija je usmerena ka razvoju računarskih ili analitičkih modela za opisivanje astronomskih objekata i pojava. Jedno drugo se međusobno dopunjuju, tako da teorijska astronomija nastoji da objasni rezultate posmatranje, a posmatračka se koristi za potvrdu teorijskih rezultata.

Astronomija je inače jedna od retkih nauka u kojoj i amateri mogu da doprinesu razvoju nauke. Oni imaju poseban značaj u posmatranju trenutnih fenomena. Njihovo polje delovanja se sa razvojem tehnologije i digitalnih fotoaparata znatno proširilo, tako da se veliki broj amatera bavi i astrofotografijom, ali i radio astronomijom.

Najveći doprinos u razvoju astronomije i dostizanju nivoa koji danas ima dalo je otkriće teleksopa. 1609. godine Galileo Galilej je napravio svoj prvi teleskop i uperio ga u nebo. Tada je otkrio četiri najveća satelita Jupitera (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto, poznati kao Galilejevi sateliti), pege na Suncu, prestenove oko Saturna i mene Venere. Sa razvojem nauke i tehnologije i teleksopi su se razvijali. Njihova veličina je rasla, moć uvećanja takođe. Tako da danas pored optičkih teleksopa koji nam omogućavaju da vidimo u vidljivom delu spektra, postoje i teleskopi koji nam omogućavaju da vidimo svemir u ostalim delova sprekta (radio teleskopi, gama teleksopi, itd.). Razvoj tehnologije i čovekova želja da dokumentuje pojedine fenomene koje je video na nebu naveli su ga da počne i fotoaparat da primenjuje u astronomiji. Prva astrofotgrafija napravljena je davne 1840-godine, ali je tek od kraja XIX veka omogućen bolji kvalitet slike sa daljim razojem fotografije. Danas posedujemo CCD kamere, digitalne fotoaparate, USB kamere, čije se rukovanje uz malo napora i vremena lako savlada i omogućava i astronomima amaterima da prave fenomenalne fotografije neba i nebeskih pojava. Omogućava nam da snimimo planete, dvojne zvezde, magline, zvezdana jata i mnoge druge nebeske pojave.

Najveći problem kod svega napred navedenog jeste kako do toga doći. Danas je nažalost sve podređeno novcu i ekonomiji, tako da i sva ova oprema poprilično košta. Pored toga, razvoj nauke dovodi do razvoja privrede, razvoj privrede do razvoja procesa proizvodnje, proizvoda, usluga, a to dovodi do potrebe da se što veći deo dana provede radno. Tako da pored nedostatka sredstava da se sva ova oprema kupi, suočavamo se i sa drugim bitnim faktorom, vremenom. Ali ipak postoji rešenje.

Sa razvojem infomracione i komunikacione tehnologije, pre svega misli se na internet, razvijaju se i novi oblici bavljenja astronomijom. Za sve ljubitelje astronomije koji nemaju dovoljno vremena kako bi mogli da odu van grada i nemaju dovoljno sredstava da nabave opremu kakvu bi želeli, postoje posebne kompanije i grupe ljudi koji omogućavaju pristup svojoj opremi preko interneta. Postoji nekoliko organizacija koje se bave ovim poslom u svetu, ali ovom prilikom biće reči o jednoj od njih.

My Telescope.com je Kanadska kompanija koja se bavi instaliranjem posmatračke opreme na posebnim mestima i pruža mogućnost korisnicima da upravljaju tom opremom. Njihove usluge su dostupne široj publici, astronomskim zajednicama, školskim sistemima i ko god je zainteresovan da baci malo dublji pogleda ka nebu koje nas okružuje.

Oni su mala grupa ljudi. Osnovani su 1998. godine i razvili su većinu tehnologija koja je potrebna kako bi njihovi korisnici bili zadovoljni uslugama koje dobijaju, kao što je tehnologija za upravljanje teleskopom i njegova kontrola. Imaju veliki broj ciljeva, a jedan od njih jeste da obezbede po pristupačnim cenama usluge koje će pružiti veličanstven užitak za vreme posmatranja. Korisnici imaju direktan pristup teleskopu, fokuseru, filterima i primarnoj kameri, kao i sekundarnoj kameri koja igra ulogu tražioca. Takođe pružaju mogućnost korisnicima da samo prave fotografije i mogućnost da sami vrše korekcije na fotografijama (npr. dark i flat field podešavanja). Cilj jeste i da korisnici vide kakav je osećaj da se upravlja teleskopom i prave astrofotografije, kao i doživljaj za vreme njihove obrade.

Trenutno se bave razvojem programa za škole. U početku će se njihov program bazirati na edukaciju studenata u oblasti fotometrije. Nakon toga će se orijentisati ka instalaciji i poravnanju teleskopa, kao i na uticaj praćenja i usmeravanja teleksopa. Takođe baviće se i organizovanjem kurseva za fotografiju koji će podučavati korisnike o kompoziciji boja kao što je LRGB i kako da se uklone efekti atmosferskog isparavanja i bilansa belog. Svakom korisniku je omogućeno da na početku korišćenja svog zakupljenog vremena može da zatraži pomoć ljudi iz MyTelescope i da se obuči za korišćenje njihove opreme, ali je i na njihovom sajtu pružen uvid u to kako se koristi njihova oprema u obliku video snimka.

MyTelescope je povodom MGA2009 organizovao nagradni konkurs. Na tom konkursu mogli su da konkurišu profesori astronomije ili srodnih nauka iz celog sveta sa interesantnim idejama i projektima koje bi mogli da realizuju tokom svojih časova koristeći teleskope ove kompanije. Nagrada za najbolje radove bilo je 100 sati korišćenja njihovog teleksopa u te svrhe. Jedni od dobitnika tih 100 sati su i članovi astronomske sekcije kruševačke gimnazije (danas članovi AU „Eureka“) koji će realizovati projekat „Određivanje karakteristika Jupitera“.

Sve što vam preostaje jeste da se registrujete, spremite novac, zakupite vreme i zavalite se u vašu fotelju dok surfujete putem interneta i upoznajete se sa čarima astronomije i neba koje nas okružuje. Druga značajna grupa jeste grupa The Virtual Telescope Project o kome će biti reči u nekom od narednih članaka.