Gravitacija i vreme
- Ajnstajn za pocetnike
- Poceci teorije relativnosti
- Majkelson-Morlijev eksperiment
- Specijalna teorija relativnosti
- Duzina, masa i brzina u STR
- Vreme u specijalnoj teoriji relativnosti
- Paradoks blizanaca
- Paradoks Blizanaca (2. deo)
- Paradoks blizanaca – jos jedan primer
- Opsta teorija relativnosti
- Ajnstajnova teorija gravitacije
- Gravitacija i vreme
- Fizika ili naucna fantastika
Već je rečeno da Teorija relativnosti ne pravi razliku između prostora i vremena. Do sada smo videli koje su posledice Opšte teorije na "izgled" prostora. Slične ovakve posledice registruju se u proticanju vremena.
Opšta teorija relativnosti predviđa da gravitacija usporava vreme. Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostor-vreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom. Približavanjem bilo kom masivnom objektu vreme počinje da teče sve sporije i sporije. Na osnovu ovoga može se zaključiti da će vreme na Zemlji proticati nešto brže nego na Jupiteru. Dok će na Jupiteru vreme teći brže u odnosu na Sunce. Ajnštajn je izračunao da jedna sekunda na Zemlji traje 1,000002 Sunčevih sekundi.
Bilo je mnogo pokušaja da se ova razlika izmeri, ali nijedan od njih nije bio uspešan. Prvi eksperiment koji je potvrdio tačnost i ovog tvrđenja OTR izvršen je, verovali ili ne, na Zemlji! Godine 1960, pet godina nakon Ajnštajnove smrti, na Harvardskom univerzitetu, dr Robert Paund i njegov asistent Glen Rebka su izvršili eksperiment koji je potvrdio razliku u brzini proticanja vremena na površini Zemlje i na nekoj maloj visini iznad naše planete (gde je gravitacija nešto slabija). U svom eksperimentu oni su koristili toranj visok 22,6 metara, jedan časovnik se nalazio na Zemlji a drugi na vrhu tornja. Za ovako precizno merenje bilo je neophodno koristiti vrlo precizne časovnike. U prirodi je teško naći precizniji časovnik od atomskog, u ovom eksperimentu časovnici su bila jezgra radioaktivnog Co-57. Kada je sve ovo postavljeno na svoje mesto trebalo je jedino detektrima meriti frekvenciju fotona gama zraka koji su nastajali prilikom radioaktivnog raspada. Rezultati koji su u ovom eksperimentu dobijeni dobro su se poklopili sa oni šta je predvidela Ajnštajnova teorije.
Pet godina nakon smrti njegovog tvorca Ajnštajnova teorija je konačno u potpunosti eksperimentalno potvrđena. Sumlje više nije bilo, čovečansvo je dobilo najbolju teoriju gravitacije koju je ikada imalo. Ali, to što je ova teorija potvrđena kao tačna nije umanjilo interesovanje za nju, naprotiv ona je postala još značajnija i otvorila je jedan sasvim nov pogled na svet, a o njemu u narednom nastavku 
Loading ...
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara
i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke.
Nerazumem nista o tom zakrivljenju prostor vreme, kaze da zbog tog zakrivljenja svetlost nemoze da pobegne iz crne rupe, svetlost je cestica zar nije jednostavnije da nemoze da "pobegne" zbog gravitacije koju ona ima.
Zakrivljenost prostor-vremena nastaje pod uticajem gravitacije. Gravitacija jeste razlog zbog kog svetlost ne može da napusti crnu rupu, ali to postiže preko polja – zakrivljenog prostor-vremena.
To je upravo razlika između Njutnove teorije gravitacije i teorije relativnosti. Kod Njutna gravitacija je delovala na daljinu (i držala bi svetlost) a u relativnosti gravitacija stvara polje koje deluje na svetlost.
Razlika između ta dva načina da se nešsto kaže nije samo jezička već suštinska, jedna je pogrešna i nemoguća, a druga je tačna.
zvuci paradoksalno, ali svetlost je i talas i cestica, propagira se kao talas a emituje i apsorbuje kao cestica.Albert je postulirao da je brzina svetlosti maksimalna brzina u svemiru, a da tom prilikom dolazi do sazimanja dimenzije u pravcu kretanja i dilatacije vremena (produzenja), to znaci da svetlost ne poznaje vreme kao ni prostor u nasem smislu. I jos malo zena kao zacina: nema postavljenih meta, nijedan luk nije nategnut, a strela napusta tetivu. Ona mozda ne pogadja ali ne promasuje. (Dodao sam i prezime kod prestavljanja)
nisam bas razumeo sta si mislo pod pojmom “teorija relativnosti ne pravi razliku izmedju prostora i vremena”? hoces da kazes da su to isti pojmovi ?!, ili si zapravo mislio da teorija relativnosti povezuje prostor i vreme u jednu celinu, nazvanu prostor-vremenski kontinuum. Zapravo pored toga sto neki dogadjaj opisujes gde se on dogodio, moras da kazes i kad se dogodio, znaci da ga lociras sa tri prostorne i jenom vremenskom koordinatom u cetvorodimenzinom prostor-vremenu u kom zivimo.
Da, mislio sam na to što si napisao. U 3+1 dimenzionom prostoru STR vreme je ravnopravno sa prostornim koordinatama.
aha, ok… pretpostavio sam. imas interesantne članke mada kao sto napisah u jednom postu, mehanika je najteza oblast fizike (mislim na relativisticku i kvantnu) i potrebno je napora da se sve to razume, i pitanje je koliko su cak i diplomci fizike sve to razumeli. vidim da si i dosta citao jer prepoznajem neke recenice
Relativnost baš privlači ljude, mnogo je onih koji vole da čitaju o tome. Možda zbog toga što im liči na SF
Nažalost tekstovi su dosta stari, na sajtu su od 2007. godine a pisani su nekoliko godina pre toga i potrebna im je ozbiljna prerada, dopuna itd ali treba naći vremena. Sad sve to razumem mnogo bolje, ali nemam toliko vremena za pisanje
da, primetio sam datume postova. svakako da se nase saznanje i razumevanje menja s vremenom (kao i sve ostalo). Sto se tice relativnosti,nezgodno je sto imam dosta losih prevoda sa stranog jezika koji moze da zbuni ili da navede citaoca na pogresan zakljucak. Evo recimo, meni je bas interesantna “priroda” korena koji se pojavljuje u Lorencovim transformacijama. Zapravo, sta bi bilo kada bi brzina nekog objekta bila veca od c? Po nekima, bilo bi moguce putovati u proslost… ali kako su dosli do tog zakljucka?, da li zato sto smo brzi od svetlosti, pa sustizemo njen talasni front koji je emitovan pre nego sto smo posli, ili je neki drugi nacin razmisljanja doveo na takav zakljucak.
Naime, Lorencove tranfsormacije o tome ne govore, vec samo kazu da bi u slucaju brzina vecih od c, realnim vrednostima prostorno-vremenskih kordinata dogadjaja u jednom sistemu reference, odgovarale bi imaginarne vrednosti u drugom, sto je fizicki neprihvatljivo. E sad, sta znaci imaginarne??? Sta znaci vreme koje nije realno? Po mom razmisljanju da bi vreme “islo u nazad” ono bi takodje bilo realno, al sa negativnim predznakom. Da li zaista imaginarne vrednosti vremena odredjuju da bi ono “islo u nazad” ili govore nesto sasvim drugo?
Zasto je etar ili nesto sto bi ga menjalo mogu to biti neutrini ili nesto cemu tek treba dati ime uopste izbzcen iz fizike? S takvim medijumom sve pojave o brzini svetlosti kao maksimalnoj, zatim sama gravitacija postaju potpuno logicne. Ako uzmemo da je etar ili prostor vreme ili vec taj neki medijum izuzetne gustine i idealne pokretljivosti viskozitet=0 a sama materija ili energija kao drugi pojavni oblik materije u stvari mehur koji razmice ili ispunjava prostor, gravitaciju mozemo shvatiti kao analogiju “hidrostatickog pritiska” samog prostora to jest prostor tezi da potisne sve “mehurove materije” jedne ka drugima pa deluje kao gravitacija a isti taj pritisak prostora deluje i u mikro svetu kao sila koja subatomske cestice kao “mini mehurove” povezuje odnosno drzi na okupu i deluje kao univerzalna sila u nama poznatom univerzumu a elektricitet i magnetizam mogu se objasniti kao vid kretanja sastavnih cestica tog idealnog fluida. Sirenje svemira dodje kao posledica teznje prostora da iz sebe istisne mehurove materije prema vecim masama ili ka rubovima svemira. Vreme u teoriji relativiteta kao promenjiva dimenzija takodje nije potrebna vec se objasnjava da cestice koje se krecu brzinama bliskim svetlosnoj dobijaju vecu masu a samim tim svi fizicki procesi pa i satni mehanizmi bili mehanicki ili elektronski zbog povecane mase srazmerno usporavaju kretanje. Pozdrav Virke.