apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Bezbednost hrane

Food-Safety-PicPesticidi u poljoprivrednim proizvodima, hormoni u mleku, antibiotici u mesu – šta ovi sastojci koji mogu da se nađu u hrani znače za naše zdravlje? Iako su količine ovih sastojaka male, a stručnjaci još uvek diskutuju oko toga da li su opasni ili ne, njihovo prisustvo u hrani zbunjuje i uznemirava ljude.

Hormoni u hrani

Hormonske injekcije daju se stoci kako bi brže dostigla željenu težinu. Veća težina znači više mesa, što znači veći profit za proizvođača. Hormoni, takođe, povećavaju proizvodnju mleka kod krava. Hormoni se decenijama koriste u industriji mesa i mleka. Veštaćki estrogen i testosteron su najčešće korišćeni hormoni. Prvi put je zabrinutost zbog injekcija estrogena koje su davane stoci izašla na videlo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada su skoro sve krave u SAD tretirane sastojkom dietilstilbestrolom (DES). DES se koristio i u medicini, na primer, davan trudnicama kako bi se sprečio pobačaj.DES je izbačen iz upotrebe i u medicini i u stočarstvu. Poznato je, takođe, da dugotrajna izloženost estrogenu povećava rizik za rak dojke. To, logično, povlači pitanje da li je bezbedno dugotrajno korišćenje veštačkog estrogena kod stoke.

Rekombinovani (genetski modifikovan) goveđi hormon rasta je druga vrsta hormona koja povećava količinu mleka kod krava. Postoje sumnje da, iako sam po sebi bezbedan, on povećava nivo drugih hemikalija u organizmu koje mogu da izazovu rak. Za sada nema definitivnog dokaza ni da je bezbedan, ni da nije bezbedan. U svakom slučaju, FDA (Američka uprava za hranu i lekove) je 1993. godine odobrila upotrebu ovog hormona za stoku. Koliko hormona ima u jednom hamburgeru i da li on može da vam naškodi? Odgovor je da niko zaista ne zna. Istraživanja pokazuju da se hormoni koji se daju stoci pojavljuju u mesu i mleku. Da li se ovi hormoni prenose i na ljude i povećavaju rizik od bolesti i dalje je pitanje bez odgovora.Istraživanja koja finansira prehrambena industrija pokazuju da nema rizika, dok
nezavisna istraživanja govore da rizka po zdravlje ljudi ima.

Iako nije dokazana direktna veza, već dugo se sumnja da meso tretirano hormonima utiče na pojavu ranog puberteta kod dece. Tačno je da deca sve ranije ulaze u pubertet, ali da li su hormoni iz mesa krivi, ili se to može pripisati uslovima života savremene dece, pitanje je na koje naučnici još uvek nisu dali konačni odgovor. Štaviše, oni tvrde da je veoma teško razdvojiti sve elemente važne za istraživanje, jer hormoni prirodno postoje i u hrani i u organizmu dece (i ljudi generalno). Uz sve to, delovanje hormona je suptilno i potrebne su godine da se prikaže.

Količina hormona koja ulazi u krvotok čoveka nakon što pojede meso tretirano hormonima je mala u poređenju sa estrogenom koji organizam svakodnevno proizvodi. Ipak, čak i mali nivo hormona može bitno da utiče na neke procese u organizmu. Zbog nedostatka čvrstih dokaza o bezbednosti hormona u hrani, Evropska Unija je zabranila korišćenje svih hormona u govedini, a Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland i EU su zabranile i rekombinovani goveđi hormon rasta. U SAD ne postoje značajna istraživanja koja bi procenila bezbednost po zdravlje hormona u mesu i mleku.

Pesticidi u voću i povrću

Farmeri koriste pesticide u konvencionalnoj proizvodnji voća i povrća. EPA (američka Agencija za zaštitu životne sredine) ograničila je količinu ostataka pesticida koji mogu da se pojave u hrani, a na osno-vu složenog procesa koji uključuje različite elemente kao što su toksičnost pesticida,ali i količina hrane koju ljudi unose. Nakon ovih izračunavanja, svaki od 9700 pesticida (toliko ih je bilo prilikom poslednjeg brojanja), dobio je broj odnosno procenat koji se toleriše.
Prema navodima FDA koji se baziraju na istraživanju neprofitne organizacije po imenu Radna grupa za zaštitu životne sredine (EWG), sledeće voće i povrće sadrži najviše nivoe ostataka pesticida: breskve, jabuke, paprike, celer, nektarine, jagode, trešnje, kruške, grožđe, spanać, zelena salata, krompir. Prema ovom istraživanju, najmanje ostataka pesticida imaju: avokado, zamrznuti kukuruz šećerac, ananas, mango, špargle, zamrznuti grašak, banane, kupus, brokoli, papaja.

Izloženost pesticidima može se smanjiti konzumiranjem organski gajenog voća i povrća umesto onog sa liste koja sadrži najveće količine ostataka pesticida. A bez obzira da li je reč o konvencionalno ili organski gajenom voću i povrću, trebalo bi preduzeti sledeće korake kako bi se smanjila zagađenost od pesticida ili bakterija: dobro operite voće i povrće pre upotrebe; oljuštite voće i povrće (ljuštenjem se uklanjaju, u velikoj meri, pesticidi i bakterije, ali se istovremeno uklanjaju i vredni hranljivi sastojci).

Antibiotici u mesu

Rančeri i farmeri daju male doze antibiotika stoci, svakoga dana, ne da bi sprečili da se stoka razboli, već da bi brže dobila na težini. Mnogi lekari i istraživači sumnjaju da se na ovaj način doprinosi pojavi sve većeg broja bakterija koje su otporne na antibiotike, što ima značajne i opasne posledice po naše zdravlje.

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da je 84% bakterije salmonela u mlevenom goveđem mesu (iz supermarketa) bilo otporno da neke antibiotike. Istraživanje iz 2012. pokazalo je da su se ljudi razboleli unošenjem salmonele otporne na bakterije iz mesa svinja kojima je davan antibiotik ciprofloksacin. FDA procenjuje da je davanje antibiotika pilićima dovelo do toga da se 1999. godine 11.000 ljudi razboli od crevnih bolesti čiji je uzročnik na antibiotike otporna bakterija. Delom i zbog ovih otkrića naučnika, nekoliko glavnih lanaca brze hrane u SAD je odbilo da kupuje pileće meso tretirano antibioticima, dok su druge kompanije nastavile da kupuju i prodaju antibioticima tretirano meso.

I kod mesa je najbolje, ako je moguće, kupovati ono organski gajeno ili lokalno proizvedeno (najbolje kod poznatog farmera). Da bi meso bilo prodavano kao organski gajeno, mora da zadovolji nekoliko kriterijuma: da je stoka hranjena organski proizvedenom hranom (a posebno da nije hranjena klaničkim otpadom), da stoka nije tretirana antibioticima i hormonima, da meso nije zračeno u procesu prerade, te da je stoka vođena na ispašu (odnosno da nije živela samo u štalama i tamo hranjena).

Dijetaplus.com

Više informacija potražite na:

Tags:
One Response
  1. avatar 14. 01. 2016.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: