Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Bezbednost hrane

Food-Safety-PicPesticidi u poljoprivrednim proizvodima, hormoni u mleku, antibiotici u mesu – šta ovi sastojci koji mogu da se nađu u hrani znače za naše zdravlje? Iako su količine ovih sastojaka male, a stručnjaci još uvek diskutuju oko toga da li su opasni ili ne, njihovo prisustvo u hrani zbunjuje i uznemirava ljude.

Hormoni u hrani

Hormonske injekcije daju se stoci kako bi brže dostigla željenu težinu. Veća težina znači više mesa, što znači veći profit za proizvođača. Hormoni, takođe, povećavaju proizvodnju mleka kod krava. Hormoni se decenijama koriste u industriji mesa i mleka. Veštaćki estrogen i testosteron su najčešće korišćeni hormoni. Prvi put je zabrinutost zbog injekcija estrogena koje su davane stoci izašla na videlo pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada su skoro sve krave u SAD tretirane sastojkom dietilstilbestrolom (DES). DES se koristio i u medicini, na primer, davan trudnicama kako bi se sprečio pobačaj.DES je izbačen iz upotrebe i u medicini i u stočarstvu. Poznato je, takođe, da dugotrajna izloženost estrogenu povećava rizik za rak dojke. To, logično, povlači pitanje da li je bezbedno dugotrajno korišćenje veštačkog estrogena kod stoke.

Rekombinovani (genetski modifikovan) goveđi hormon rasta je druga vrsta hormona koja povećava količinu mleka kod krava. Postoje sumnje da, iako sam po sebi bezbedan, on povećava nivo drugih hemikalija u organizmu koje mogu da izazovu rak. Za sada nema definitivnog dokaza ni da je bezbedan, ni da nije bezbedan. U svakom slučaju, FDA (Američka uprava za hranu i lekove) je 1993. godine odobrila upotrebu ovog hormona za stoku. Koliko hormona ima u jednom hamburgeru i da li on može da vam naškodi? Odgovor je da niko zaista ne zna. Istraživanja pokazuju da se hormoni koji se daju stoci pojavljuju u mesu i mleku. Da li se ovi hormoni prenose i na ljude i povećavaju rizik od bolesti i dalje je pitanje bez odgovora.Istraživanja koja finansira prehrambena industrija pokazuju da nema rizika, dok
nezavisna istraživanja govore da rizka po zdravlje ljudi ima.

Iako nije dokazana direktna veza, već dugo se sumnja da meso tretirano hormonima utiče na pojavu ranog puberteta kod dece. Tačno je da deca sve ranije ulaze u pubertet, ali da li su hormoni iz mesa krivi, ili se to može pripisati uslovima života savremene dece, pitanje je na koje naučnici još uvek nisu dali konačni odgovor. Štaviše, oni tvrde da je veoma teško razdvojiti sve elemente važne za istraživanje, jer hormoni prirodno postoje i u hrani i u organizmu dece (i ljudi generalno). Uz sve to, delovanje hormona je suptilno i potrebne su godine da se prikaže.

Količina hormona koja ulazi u krvotok čoveka nakon što pojede meso tretirano hormonima je mala u poređenju sa estrogenom koji organizam svakodnevno proizvodi. Ipak, čak i mali nivo hormona može bitno da utiče na neke procese u organizmu. Zbog nedostatka čvrstih dokaza o bezbednosti hormona u hrani, Evropska Unija je zabranila korišćenje svih hormona u govedini, a Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland i EU su zabranile i rekombinovani goveđi hormon rasta. U SAD ne postoje značajna istraživanja koja bi procenila bezbednost po zdravlje hormona u mesu i mleku.

Pesticidi u voću i povrću

Farmeri koriste pesticide u konvencionalnoj proizvodnji voća i povrća. EPA (američka Agencija za zaštitu životne sredine) ograničila je količinu ostataka pesticida koji mogu da se pojave u hrani, a na osno-vu složenog procesa koji uključuje različite elemente kao što su toksičnost pesticida,ali i količina hrane koju ljudi unose. Nakon ovih izračunavanja, svaki od 9700 pesticida (toliko ih je bilo prilikom poslednjeg brojanja), dobio je broj odnosno procenat koji se toleriše.
Prema navodima FDA koji se baziraju na istraživanju neprofitne organizacije po imenu Radna grupa za zaštitu životne sredine (EWG), sledeće voće i povrće sadrži najviše nivoe ostataka pesticida: breskve, jabuke, paprike, celer, nektarine, jagode, trešnje, kruške, grožđe, spanać, zelena salata, krompir. Prema ovom istraživanju, najmanje ostataka pesticida imaju: avokado, zamrznuti kukuruz šećerac, ananas, mango, špargle, zamrznuti grašak, banane, kupus, brokoli, papaja.

Izloženost pesticidima može se smanjiti konzumiranjem organski gajenog voća i povrća umesto onog sa liste koja sadrži najveće količine ostataka pesticida. A bez obzira da li je reč o konvencionalno ili organski gajenom voću i povrću, trebalo bi preduzeti sledeće korake kako bi se smanjila zagađenost od pesticida ili bakterija: dobro operite voće i povrće pre upotrebe; oljuštite voće i povrće (ljuštenjem se uklanjaju, u velikoj meri, pesticidi i bakterije, ali se istovremeno uklanjaju i vredni hranljivi sastojci).

Antibiotici u mesu

Rančeri i farmeri daju male doze antibiotika stoci, svakoga dana, ne da bi sprečili da se stoka razboli, već da bi brže dobila na težini. Mnogi lekari i istraživači sumnjaju da se na ovaj način doprinosi pojavi sve većeg broja bakterija koje su otporne na antibiotike, što ima značajne i opasne posledice po naše zdravlje.

Istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da je 84% bakterije salmonela u mlevenom goveđem mesu (iz supermarketa) bilo otporno da neke antibiotike. Istraživanje iz 2012. pokazalo je da su se ljudi razboleli unošenjem salmonele otporne na bakterije iz mesa svinja kojima je davan antibiotik ciprofloksacin. FDA procenjuje da je davanje antibiotika pilićima dovelo do toga da se 1999. godine 11.000 ljudi razboli od crevnih bolesti čiji je uzročnik na antibiotike otporna bakterija. Delom i zbog ovih otkrića naučnika, nekoliko glavnih lanaca brze hrane u SAD je odbilo da kupuje pileće meso tretirano antibioticima, dok su druge kompanije nastavile da kupuju i prodaju antibioticima tretirano meso.

I kod mesa je najbolje, ako je moguće, kupovati ono organski gajeno ili lokalno proizvedeno (najbolje kod poznatog farmera). Da bi meso bilo prodavano kao organski gajeno, mora da zadovolji nekoliko kriterijuma: da je stoka hranjena organski proizvedenom hranom (a posebno da nije hranjena klaničkim otpadom), da stoka nije tretirana antibioticima i hormonima, da meso nije zračeno u procesu prerade, te da je stoka vođena na ispašu (odnosno da nije živela samo u štalama i tamo hranjena).

Dijetaplus.com

Više informacija potražite na:

Tags:
One Response
  1. 14.01.2016.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.