skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

“Svet nauke” slavi sedmi rođendan [01.06.2014]

Slika dana: Rodjendan [01.06.2014]

“Svet nauke” – 7 godina rada

Fotografija: Microspace in Canada

Pre tačno sedam godina, 1. juna 2007. godine počeo je da radi blog “O životu, univerzumu i svemu ostalom”, koji je kasnije prerastao u  “Svet nauke” – sajt za promociju i popularizaciju nauke (Impresum).

Koreni “Sveta nauke” potiču još iz prošlog veka. Blogu “O životu, univerzumu i svemu ostalom” prethodio je mali, lični sajt, jedan od onih koji su nekada nazivani “homepage”. Moj prvi “homepage” nastao je još 1998. godine, ubrzo nakon što sam i dobio prvi dial-up modem i internet. Par HTML stranica sa malo teksta i par fotografija, onoliko koliko sam uspeo da skeniram, na nekom od skenera koje je u to vreme bilo teško pronaći. Taj sajt otisnuo se na “krstarenje” internetom 24. avgusta 1998. godine na besplatnom, sada ugašenom servisu Geocities. Nekoliko godina sajt je rastao i širio se sa jednog besplatnog hosting servisa na drugi, sa jedne bepsplatne (redirekcione adrese/domena) adrese na drugu.

Šest godina kasnije moj prvi “homepage”, moje ideje i znanje preprasli su mogućnosti besplatnog servisa i po prvi put sajt dobija svoj domen www.mmilan.com i hosting. HTML stranice zamenio je dinamički generisan sadržaj i Content Menagement System. Novi sajt, na novoj adresi pokretala je Joomla. Bilo je to marta 2004. godine.

Sajt je nastavio da polako raste tokom narednih par godina, ali onda je usledila kraća pauza od nekoliko meseci. Sajt je polako prestajao da bude zanimljiv, ali… iznenada se pojavila nova platforma i nova ideja. Ceo stari sajt – napredniji “homepage” i Joomla su nestali a 1. juna 2007. godine pojavio se WordPress i blog “O životu, univerzumu i svemu ostalom”.

U početku gotovo neprimetan blog je prvenstveno služio za objavljivanje starih tekstova. Većina tekstova preuzeta je sa prethodnog “homepage-a” i drugih sajtova za koje sam do tada pisao. Polako krenuli su i novi tekstovi i blog je ponovo počeo da raste i postaje sve popularniji i posećeniji. Nastala je i istoimena Facebook stranica koja je dodatno doprinela sve većoj popularnosti bloga.

Tokom sledećih par godina na blogu se pojavljuju i novi gostujući autori. Početkom 2010. godine (ne sećam se tačnog datuma) sajt ponovo menja formu, ime i adresu. Od ličnog bloga “O životu, univerzumu i svemu ostalom” postaje današnji sajt “Svet nauke” a adresa sajta postaje www.svetnauke.org.

Od samo par tekstova i nekoliko desetina dnevnih poseta “Svet nauke” je tokom prethodnih sedam godina stigao do par miliona pregledanih stranica i proseka većeg od 1000 dnevnih pregleda, a Facebook stranicu sajta prati više od 7600 ljudi. Na sajtu je objavljeno više hiljada tekstova, od koji su mnogi obrisani, pa je danas čitaocima dostupno oko 1500 naslova.

Dve godine za redom (za 2010. i 2011. godinu) “Svet nauke” je uvršen na listu 50 najboljih sajtova u Srbiji, prema izboru časopisa PC Press.  “Svet nauke” ostvaruje izuzetno dobru saradnju sa Astronomskim društvom “Alfa” iz Niša i sajtom “Astronomski magazin“.

“Svet nauke” je mesto gde se mogli da čitate o mnogim važnim temama iz oblasti nauke. Objavljeno je mnogo “enciklopedijskih” tekstova ali i vesti o aktuelnim dešavanjima, najviše onih o zanimljivim pojavama i otkrićima, ali bilo je i onih ne tako lepih – o zemljotresima, erupcijama vulkana, nukelarnim havarijama. “Svet nauke” je postao mesto na kome ste mogli da pročitate i dodatna objašnjenja naučnih otkrića ali i sajt na kome su objavljivane i kritike na račun loših i pogrešnih tekstova u medijima.

Tekstove sa sajta “Svet nauke” do sada su preuzimali i mnogobrojni lokalni, nacionalni mediji ali i strani mediji i sajtovi (npr. B92, Blic, Telegraf, Novosti, Južne vesti i mnogi drugi). Meni lično, jedna od najvećih potvrda uspeha sajta “Sveta nauke” je rečenica koju sam čuo od mnogih posetilaca, novinara i kolega a koja orpilike glasi “Svet nauke je mesto gde proveravamo ono što pročitamo u novinama ili čujemo u vestima”.

Sve ovo što vidite na sranicama, i još mnogo više “iza scene” realizovano je isključivo zahvaljujući entuzijazmu urednika i autora. Nažalost “Svet nauke” nema stalno finsansiranje, jedini prihod koji koji sajt ostvari je od povremenih (i malobrojnih) reklama. Ako želite da podržite i pomognete budući rad sajta “Svet nauke” (finansijski, kao autor,  ili na neki drugi način) – javite se!

Hvala svima vama koji čitate, pišete ili na drugi način pomažete rad “Sveta nauke”!

One Response
  1. avatar 01.06.2014.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.