Od šoljice Kafe Do Olujnog Oblaka I Nazad

Jako nevreme i katastrofalne poplave koje su sredinom maja pogodile našu zemlju izazvale su ogromnu materijalnu štetu, ali iz ogromne vode “isplivale” su i različite priče i pretpostavke o mogućem veštačkom uticaju na trenutne vremenske prilike i klimu. Najviše se pričalo o antenama i HAARP-u, a priča je otišla toliko daleko da je pokrenuta i peticija za uklanjanje HAARP antena iz Srbije. Ipak, koliko god popularna priča o HAARP-u bila i uprkos činjenici da je analiza HAARP-a izuzetno dobra za posećenost sajta (što je i potvrđeno jednom odličnim tekstom na sajtu “Svet nauke”) tekst koji sledi neće govoriti o tome. Zaključke o HARRP-u i sličnim projektima prepustiću vama. Pisaću o oblacima i olujama, o snazi i energiji kojom ove iznenadne i, nekima, zastrašujuće vremenske prilike raspolažu. A tu priču počeću od…. jedne šoljice jutarnje kafe!

Prva pomisao mnogih (posle one “zar već buđenje, još samo pet minuta”) ujutru je “gde je ta kafa?”. Nažalost, tu kafu neko mora da skuva a ~~najbolji~~ najbrži način za kuvanje kafe je “kuvalo” (ili kettler). Pretpostavimo da kafu pijete u društvu i da u kuvalo sipate 1 litar vode sa česme ( $V=1kg$ ). Uključujete u struju i čekate da voda provri. Dok se vi nervirate što kafe još nema struja zagreva grejače,a grejači predaju toplotu (energiju) vodi i zagrevaju je. U jednom trenutku toplota “kida” veze između molekula, voda počinje da ključa i iz kuvala izlazi vodena para (koja ga isključuje).

Dok čekate da voda provri u kuvalu, tj. vodi, odigravaju se dva procesa. Prvi proces je zagrevanje vode sa sobne temperature (npr. $t_1=20^oC$ ) na temperaturu ključanja ( $t_2=100^oC$ ). Kad temperatura vode dostigne tačku ključanja ona ne provri istog trenutka već se tad odigrava sledeći proces – energija koju voda dobija od kuvala troši se za “kidanje” veza između molekula vode i promenu agregatnog stanja.

Lako možemo da izračunamo koliko je energije potrebno da voda u kuvalu proključa. Formula koja nam to omogućava je:

$Q = Q_1 + Q_2$

gde je $Q_1$ – energija potrebna za promenu temperature do tačke ključanja, a $Q_2$ energija potrebna za promenu agregatnog stanja.

Ove dve evergije (količine toplota) mogu se izračunati primenom jednostavnih formula:

$Q_1 = m \cdot c (t_2 - t_1)$

gde je $m$ – masa tečnosti, $c$ – specifični toplotni kapacitet, a $t_1$ i $t_2$ – početna i krajnja temperatura. Specifični toplotni kapacitet vode je $c=4186 \frac{J}{kg \cdot K}$ . Ovaj toplotni kapacitet pokazuje koliko je enrgije potrebno za zagrevanje 1 kilograma tačnosti za 1 stepen.

Ako u ovu formulu zamenimo vrednosti iz pomenutog primera kuvanja prve jutarnje kafe dobijamo:

$Q_1=1kg\cdot 4186\frac{J}{kg\cdot K}(100^oC-20^oC)$

Nakon jednostavnog izračuvananja dobijamo da je energija potrebna za zagrevanje 1 litra vode do tačke ključanja:

$Q_1=3.35 \cdot 10^5J$

Energija potrebna za promenu agregatnog stanja može da se izračuna na osnovu formule:

$Q_2=m \cdot q_i$

gde je $q_i$ – specifična toplota isparavanja i za vodu ona iznosi $q_i=2260\frac{kJ}{kg}$ . Ovaj koeficijent daje nam podatak o tome koliko je enrgije potrebno uložiti za prevođenje 1 kilograma tečnosti u gas.

Zamenom brojčanih vrednosti iz našeg primera dobijamo da je:

$Q_2=2.26 \cdot 10^6 J$

Ukupna energija koja je potrebna da proključa 1 litar vode za kafu u ketleru iznosi:

$Q=Q_1+Q_2=2.595 \cdot 10^6 J \approx 2600 kJ$

Da bi voda u kuvalu prikupila dovoljno energije i provrela potrebno je neko vreme a to vreme zavisi od jačine grejača kuvala. Pretpostavimo da kuvalo koje koristite ima snagu

$P=2kW=2000W=2000\frac{J}{s}$ .

Prema definiciji snaga je jednaka promeni energije (izvršenom radu) u jedinici vremena, pa tako ovo kuvalo u svakoj sekundi vodi preda $2000 J=2kJ$ energije. Vreme potrebno da sva voda u kuvalu pređe iz tečnog stanja u paru je:

$t=\frac{Q}{P}=\frac{2600kJ}{2kJ/s}=1300 s \approx 20 min$ .

Srećom, za kuvanje kafe nije potrebno da sva voda provri već da voda počne da ključa pa je ovo vreme mnogo kraće .

Već se sigurno pitate kakve veze prva jutarnja kafa ima veze sa oblakom? Budite strpljivi, saznaćete u sledećih par redova…

A sada oblak!

Dok vi pijete vašu prvu jutarnju kafu vodena para koja je nastala u kuvalu, nakon što je voda proključala polako se širi kroz vašu sobu, izlazi kroz prozor i odlazi u atmosferu. “Delići” vodene pare iz vaše kuhinje spajaju se sa sličnim “delićima” iz kuhinje vašeg košije, iz ostalih kuinja u vašoj ulici, u vašem gradu, državi i celom kontinentu. Toj pari priključuje se i voda, zagrejana sunčevom svetlošću, u rekama i jezerima.

Sva ta vodena paras odlazi u atmosferu i tamo formira oblake. Najčešće se oblaci samo šetaju nebom ali često iz oblaka padne kiša. Nastanak kiše u oblacima je proces koji je sličan onom kod kuvanja kafe, jedina razlika je to što se odigrava u drugom smeru – vodena para prelazi u kišne kapi – tečnost i pri tome oslobađa energiju (istu količinu energije koja je bila potrebna da voda proključa).

Pošto je rač o fizički identičnom procesu možemo da izračunamo koliko energije oslobodi jedna popdnevna prolećna kiša. U ovom primeru analiziraćemo samo jedan običan dan, bez vremenskih nepogoda i samo energiju koja se oslobodi u procesu promene agregatnog stanja, tj. kondenzacije vodene pare i nastanka kišnih kapi. Sve ostale oblike energije koji prate kišu i oluju (npr. kinetička energija oblaka, vetar itd) zanemarićemo zbog jednostavnosti.

Vremenska prognoza (NOAA)

Ako pogledamo vremensku prognozu videćemo da su padavine od otprilike 3 mm kiše za 1 sat normalna pojava i da se dešavaju vrlo često. Količina padavina izražena na ovaj način znači da na površini od $1m^2$ u proseku padne vodeni stub visine 3 milimetara. Prevedeno u “razumljivije” jedinice to je 3 litar vode (kiše) po kvadratnom metru površine.

Pretpostavimo i da ta obična prolećna kiša pada u celom Nišu, gradu koji ima površinu od oko $S=600 km^2$ . Ukupna količina kiše koja iz oblaka padne na zemlju u Nišu može da se izračuna množenjem prosečne količine padavina i površine:

$V=S*h=600km^2\cdot3mm=1.8\cdot 10^6m^3\approx2\cdot10^9l$ .

Primećujete da je ovo ogromna količina vode! Na sličan način kao u primeru jutarnje kafe možemo da izračunamo energiju koja je oslobođena tokom kondenzacije vodene pare u kišne kapi. Formula je ista kao i za jutarnju kafu:

$Q=m\cdot q_i$ .

gde je $q_i$ – specifična toplota kondenzacije, koja ima istu brojnu vrednost kao i u primeru kafe. Zamenom brojeva dobijamo:

$Q=2\cdot10^9 kg \cdot 2260\frac{kJ}{kg}=4.5\cdot 10^{12}kJ$ .

Rekli smo da kiša pada 1h (tj. $T=3600 s$ ) pa možemo da izračunamo i snagu, koja je (kao i u primeru jutarnje kafe) jednaka:

$P=Q/T=\frac{4.5\cdot10^{15}J}{3600s}=1.25\cdot10^{12}W$ .

Kruženje vode u prirodi

Da, dobro ste pročitali tokom ovog običnog pljuska nastane snaga od 1.25 biliona vati! Ako vam ova snaga ne deluje mnogo velika podsetiću pomenuću da je ukupna snaga svih izvora energije na zemlji samo malo veća od ove vrednosti – 5.5 biliona vati. Ovo znači da samo jedna obična kiša u jednom gradu izazove promenu energije u atmosferi za koju je potrebno uložiti svu energiju koju čovečanstvo može da proizvede na celoj planeti! Ako bi na isti način izračunali koliko kiše je palo sredinom maja i promenu energije u atmosferi dobili bi još veće vrednosti. Vrednosti koje su nekoliko puta veće od ukupne proizvodnje električne energije na Zemlji.

Šta mislite koliko je je potrebno energije za zagrevanje vode, koliko je kafa potrebno skuvati, da u atmosferu stigne dovoljna zapremina vodene pare koja kondenzacijom može da stvari kišu ovakvih razmera.

Ako mislite da su ekstremne meteorološke promene koje su izazvale strašne poplave u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izazvane veštački razmislite ponovo. Razmislite ponovo da li verujete u to da čovek može da stvori, kontroliše i upravlja procesima koji svojom snagom i količinom raspoložive energije višestruko prevazilaze mogućnosti čovečanstva u proizvodnji energije. Da bi nečim upravljali prvo morate da budete dovoljno jaki da ga kontrolišete! Razmislite da li verujete da je čovek toliko moćan da upravlja prirodnim procesima čiju snagu ne može da iskoristi ili su u pitanju ipak samo čuda prirode i njena nekontrolisana snaga.

Prijatna kafa!

Reference i više informacija:

(Fotografije: natasha555, Wikipedia, NOAA ARL, HDC)

4 Comments

09.06.2014.

Jelena
ne mogu se zaključci zasnivati da l’ verujemo ili ne verujemo, ljudi će sigurno jednog dana ovladati tehnikom kontrolisanja klime a sigurna sam da ima umobolnika koji bi zarad novca okrenuli to u svoju korist. O HAARP-u bi trebali da govore oni koji i upravljaju njime i naravno da objasne zašto kada predvide npr. uragane ima na hiljade mrtvih, i zašto imamo u poslednjoj deceniji uragane, zemljotrese i uopšte nevremena kakva nikad nisu zabeležena. mobilni telefon nije napravljen da izaziva rak mozga (nadam se) pa ipak to radi. Mora da usledi detaljna analiza svih uredjaja

Loading...
03.03.2015.

vb
A sta je sa avalanche procesima, kao sto su izazivanje lavine jednom obicnom grudvom snega i slicno. Mozda covek ne moze napraviti te kolicine energije ali moze da izazove neke lancane procese. Osim toga za kontrolu trofaznog motora npr. covek ne mora da bude jak koliko i motor da bi ga kontrolisao , dovoljno je da iscupa kabl, a znamo kolika je energija potrebna za to.

Loading...
05.03.2015.

Milan Milošević
vb :

A sta je sa avalanche procesima, kao sto su izazivanje lavine jednom obicnom grudvom snega i slicno.

Tu su nekontrolisani procesi. Ono što aktivira proces ne kontroliše njegov tok već se dalje odvija proizvoljno (haotično).

A trofazni motor ne kontroliše kabl, on je samo posrednik već je neko napravio elektranu koja potroši mnogo više energije od one koja se dobije tako da je poređenje besmisleno.

Loading...
25.08.2016.

Rafa
Ja bih se slozio sa VB-om ipak. Mislim da poredjenje nije uopste besmisleno, isto je sa tranzistorom, na bazi (ili gejtu) je potrebna veoma mala kolicina energije koja moze da izazove velike promjene energije u kolu drejna (ili kolektora kako god). Ako su “bolesni umovi” ovladali potrebnim znanjima da oslobode energiju oblaka u tacno odredjenom trenutku moguce je da tu ima istine. Jasno je i to da ta energija mora da postoji da bi se mogla “osloboditi”, ali kako ste objasnili “nakupi se” i u samom formiranju oblaka, a mozda moze da se iskoristi i energija jonosfere o kojoj je Tesla toliko govorio. Super je i Jelena kazala da o tome trebaju pricati ljudi koji “istrazuju” jelte u tim centrima. Ako je originalno Tesla je u knjizici “My inventions” govorio bas o ovome.

Loading...