NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Ervin Šredinger i najpoznatija mačka

Erwin_SchrödingerNa današnji dan, 12. avgusta 1887. godine, rođen je Ervin Šredinger jedan od najznačajnijih fizičara i osnivača kvantne mehanike.

Rođen je u Beču, kao sin jedinac u porodici dobro obrazovanih roditelja. Obrazovanje je počeo u kući, gde je do 11. godine učio od svog oca i privatnog učitelja. Nakon toga učenje nastavlja u školi a kasnije upisuje Bečki univerzitet.

Na ovom univerzitetu diplomirao je fiziku i ostao je tu do Prvog svetskog rata. Tokom rata borio se na italijanskom frontu, kao artiljeriski oficir. Nakon rata vraća se u Beč, gde se oženio 1921. godine, a kasnije je dobio poziciju teorijskog fizičara na univerzitetu u Cirihu. Šest godina koje je proveo na ovom univerzitetu (1921-1927) bile su najproduktivnije u njegovoj karijeri. Godine 1927. odlazi na Berlinski univerzitet da zameni Maksa Planka. Na ovom univerzitetu ostao je do dolaska nacista 1933. godine, kad odlazi na Oksford. Iste godine podelio je Nobelovu nagradu za fiziku sa Polom Dirakom.

Pet godina kasnije vraća se za Austriju, ali nakon što je Austrija pripojena nacističkoj Nemačkoj odlazi za Dablin gde se bavio filozofijom fizike. U Beč se vraća 1960. godine, gde je umro 4. januara 1961. godine.

Google obeležio 126. rođendan E. Šredingera

Google obeležio 126. rođendan E. Šredingera

Ervin Šredinger je najveći doprinos fizici dao formulacijom tzv. talasne funkcije. Nakon rada De Brojla iz 1924.  godine u kome je on pretpostavio da svaku česticu “prati” odgovarajući talas i Hajzenbergove “matrične matematike”fizika je mnogo napredovala i odmakla od Borove formulacije atoma, a nova teorija postizala je velike uspehe tamo gde stara nije funkcionisala. Nažalost, rad sa Hajzenbergovim matricama bio je naporan i komplikovan, a vizuelno prikazivanje rezultata i efekata još teže.

A tada se, kako u knjizi “Božija čestica” kaže Lion Lederman “dogodio najslavniji godišnji odmor u istoriji fizike”. U nastavku Lederman na šaljiv i zanimljiv način opisuje kako je Šredinger došao do sigurno jednog od najznačajnihih otkrića u fizici.

Šredinger je zaključio ‘Meni je potreban godišnji odmor’. … Ostavio je ženu kod kuće, iznajmio vilu u švajcarskim Alpima na dve i po nedelje, poneo sveske i dva bisera i – poveo sa sobom jednu damu, jednu svoju raniju žensku iz Beča. Sebi je odredio misiju: da spase kvantnu teoriju, koja je tada bila sva zakrpljena i škriputava. Ovaj fizičar rođen u Beču, ugurao je sebi ta dva bisera u uši da mu nikakvi suvišni zvuci ne bi skretali pažnju. Svoju devojku je smestio u krevet, da mu se nađe pri ruci, za nadahnuće. Nije imao šta da se dvoumi, samo je trebao da odradi dva posla: da stvori novu kvantnu teoriju i da postigne to da mlada dama bude zadovoljna. (Nemoj postati fizičar ako nisi spremam da ispuniš ta dva zahteva.)

Sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je Šredinger uradio bar jedan od dva zadatka koja je sebi postavio. Rezultat ovog “godišnjeg odmora” bila je poznata jednačina, koja je nazvana “Šredingerova jednačina” koja se u najopštijem obliku može napisati kao:

i \hbar \frac{\partial}{\partial t} \Psi = \hat{H} \Psi

a verovatno najpoznatiji oblik ove jednačine, za nerelativističku česticu, je:

i \hbar \frac{\partial}{\partial t} \Psi(\mathbf{r}, t) = \left[ \frac{-\hbar^2}{2m} \nabla^2 + V(\mathbf{r}, t) \right] \Psi(\mathbf{r}, t)

Schrodingers_cat.svg

“Šredingerova mačka” = živa i/ili mrtva

Osim ove ni malo jednostavne jednačine Šredinger je u javnosti verovatno mnogo poznatiji po paradoksu koji je nazvan “Šredingerova mačka”. “Šredingerova mačka” je misaoni eksperiment, koji ne ugrožava mačke i druge životinje, u kome je mačka zatvorena u neprovidnoj kutiji. Osim mačke u kutiji se nalazi mala količina radioaktivnog materijala, Gajgerov brojač, čekić i cijanid. Postavka eksperimenta je takva da Gajgerov brojač detektuje radioaktivno zračenje materijala koji se nalazi u kutiji. Ako do raspada dođe brojač aktivira čekić koji lomi posudu u kojoj se nalazi cijanid a otrov ubija mačku.

Paradoks Šredingerove mačke ogleda se u tome da bez otvaranja kutije nije moguće da znamo da li je mačka živa ili mrtva. Pošto je proces radioaktivanog raspada slučajan i zasnovan na kvantnim efektima ne postoji ni jedan način da budemo sigurni da li se neki atom raspao ili nije, a samim tim i da li je čekić razbio otrov ili nije. Prema kvatnoj mehanici, tačnije kopenhagenskoj interpretaciji, pre otvaranja kutije mačka je istovremeno živa i mrtva, tj. njena talasna funkcija je “mešavina” ova dva stanja sa jednakom verovatnoćom:

\textrm{\v Sredingerova ma\v cka}=\frac{1}{\sqrt{2}}\|ziva>+\frac{1}{\sqrt{2}}\|mrtva>

Ovde dolazimo do paradoksa – jednostavna veza između kvantnih efekata mikrosveta i naših saznanja o makrosvetu dovodi do potpuno neočekivanog rezultata i Šredingerove mačke koja je živa i/ili mrtva.

Pogledajte interesantno objašnjenje ovog paradoska u 100 sekundi, a za bolje razumevanje Šredingerove jednačine i kvantne fizike… potrebno je mnogo više vremena…

ps. Radoznalost nije ubila mačku! Verovatnoća da mačka pređe u stanje “mrtva” nakon otvaranja kutije je 50%, isto kao i verovatnoća da pređe u stanje “živa”. Lepše zvuči radoznalost je oživela mačku! 🙂

(Prvi put objavljeno 12. avgusta 2013)

One Response
  1. avatar 28.08.2013.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: