Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
“It’s easier for our software to compete with Linux when there’s piracy than when there’s not.”
Bill Gates (2007)
“They’ll get sort of addicted, and then we’ll somehow figure out how to collect sometime in the next decade.”
Bill Gates (2006)
Zanimljiva logika i sigurna sam efikasna. Izgleda da moja teorija o tome da je piraterija nanosi više štete Linuxu nego Windowsu nije daleko od istine 🙁
Da Windows nije "besplatan" na ulici niko normalan ga ne bi ni koristio. Ko je jos lud da baci stotine dolara na nesto, kada ima besplatnih a boljih varijanti.
Loading...
05.01.2009.
Walker
Ma kakvi daleko. Pogledaj naše škole. Generacije dece uče da koriste windows. Pošto je većina njih IT-tvrdoumna i tako, ako i budu koristili komp (a danas ga sve više ljudi koristi hvala Bogu) naravno da će odmah reći "Tata hoću onaj novi windows 98 što ima u školi"… 😀
LM, većina ljudi ovde još uvek svaku pastu za zube zove Kaladont, koliko njih koji se pri prvom susretu sa računarom vide "Welcome" kasnije neće reći "šta je ovo, to nije to, gde je welcome i plava boja" kad vide recimo Ubuntu negde…
Na žalost naše škole, a naročito fakulteti, uče decu (i studente) da treba da koriste ilegalan software.
Naravno da se na svim fakultetima radi na najnovijim verzijama komercijalnih programa, naravno da se studenti motivišu da vežbe i grafičke radove rade na komercijalnim programima. Počev od Origin-a, Mathematica-e, MatLab-a pa preko Microsoftovih okruženja za programere, do CAD programa i 3D grafike. Sve je to lepo ali još kada bi bilo legalno…. da je bar kao na zapadu – fakultet plati licencu da studenti mogu da koriste, a ovde – ko se kako snađe.
Najgore u svemu je što free rešenja najčešće postoje, ali treba neko da se seti da ih upotrebi.
Loading...
05.01.2009.
Walker
Problem nije samo u školama nego opet u državi – program propisuje izučavanje MS proizvoda u srednjim školama, a škole moraju da se drže toga! E sad, zašto program ne dopušta nastavnicima da predaju "teme" a da svaku obrade pomoću programa koji je najbolji i koji poznaju – ne zna se…
To važi za MS proizvode, ali u upotrebi je mnogo drugih profesionalnih programa koji cenom višestruko prelaze MS i koji sigurno nisu predviđeni planom i programom. Sve to se koristi i "reklamira" a čak ni fakulteti/škole nemaju licence.
Jedan od konkretnih primera su gore pomenuti Origin, Matlab itd. Za Matlab cena kreće od nekih 100$ za min studentsku instalaciju pa do više hiljada dolara za kompletnu instalaciju i institucije. U upotrebi je, naravno, ta full verzija. Najveći deo posla koji je potreban završavaju neka, manje poznata, free rešenja.
Loading...
06.01.2009.
Walker
Mathlab je u planu i programu za gimnazije 100%, ima ga u knjigama, screenshotovi, poglavlja cela, sve. Kažem ti, država propisuje šta se uči i kako, nastavnici samo predaju koristeći naučene cake iz predmeta koji imaju na faxu a koji se zove "metodika nastave". Ne odlučuju praktično – ništa, osim kako će tačno da drže pojedinačni čas, a i tad moraju da napišu pripremu koju nadzorni organ mora da dobije na uvid prilikom posete školi.
To u moje vreme nije bilo u školama, sada pojma nemam, lepo je ako su promenili 🙂 Baš me zanima kako je neko zamislio da obezbedi Matlab, ko god da je nastavnik, direktor ili ministar. Mada… bolje je pitanje kako planiraju da obezbede računare za škole. Za početak je i to dovoljno.
Ja sam pre svega ciljao na Univerzitete, tu je situacija ipak drugačija i profesori i fakulteti imaju mnogo veću slobodu da biraju šta će i kako da rade (naročito u slučajevima kada je program koji se koristi sporedna stvar, alat, i nije suština predmeta).
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 16")
Da Windows nije "besplatan" na ulici niko normalan ga ne bi ni koristio. Ko je jos lud da baci stotine dolara na nesto, kada ima besplatnih a boljih varijanti.
Ma kakvi daleko. Pogledaj naše škole. Generacije dece uče da koriste windows. Pošto je većina njih IT-tvrdoumna i tako, ako i budu koristili komp (a danas ga sve više ljudi koristi hvala Bogu) naravno da će odmah reći "Tata hoću onaj novi windows 98 što ima u školi"… 😀
LM, većina ljudi ovde još uvek svaku pastu za zube zove Kaladont, koliko njih koji se pri prvom susretu sa računarom vide "Welcome" kasnije neće reći "šta je ovo, to nije to, gde je welcome i plava boja" kad vide recimo Ubuntu negde…
Na žalost naše škole, a naročito fakulteti, uče decu (i studente) da treba da koriste ilegalan software.
Naravno da se na svim fakultetima radi na najnovijim verzijama komercijalnih programa, naravno da se studenti motivišu da vežbe i grafičke radove rade na komercijalnim programima. Počev od Origin-a, Mathematica-e, MatLab-a pa preko Microsoftovih okruženja za programere, do CAD programa i 3D grafike. Sve je to lepo ali još kada bi bilo legalno…. da je bar kao na zapadu – fakultet plati licencu da studenti mogu da koriste, a ovde – ko se kako snađe.
Najgore u svemu je što free rešenja najčešće postoje, ali treba neko da se seti da ih upotrebi.
Problem nije samo u školama nego opet u državi – program propisuje izučavanje MS proizvoda u srednjim školama, a škole moraju da se drže toga! E sad, zašto program ne dopušta nastavnicima da predaju "teme" a da svaku obrade pomoću programa koji je najbolji i koji poznaju – ne zna se…
To važi za MS proizvode, ali u upotrebi je mnogo drugih profesionalnih programa koji cenom višestruko prelaze MS i koji sigurno nisu predviđeni planom i programom. Sve to se koristi i "reklamira" a čak ni fakulteti/škole nemaju licence.
Jedan od konkretnih primera su gore pomenuti Origin, Matlab itd. Za Matlab cena kreće od nekih 100$ za min studentsku instalaciju pa do više hiljada dolara za kompletnu instalaciju i institucije. U upotrebi je, naravno, ta full verzija. Najveći deo posla koji je potreban završavaju neka, manje poznata, free rešenja.
Mathlab je u planu i programu za gimnazije 100%, ima ga u knjigama, screenshotovi, poglavlja cela, sve. Kažem ti, država propisuje šta se uči i kako, nastavnici samo predaju koristeći naučene cake iz predmeta koji imaju na faxu a koji se zove "metodika nastave". Ne odlučuju praktično – ništa, osim kako će tačno da drže pojedinačni čas, a i tad moraju da napišu pripremu koju nadzorni organ mora da dobije na uvid prilikom posete školi.
To u moje vreme nije bilo u školama, sada pojma nemam, lepo je ako su promenili 🙂 Baš me zanima kako je neko zamislio da obezbedi Matlab, ko god da je nastavnik, direktor ili ministar. Mada… bolje je pitanje kako planiraju da obezbede računare za škole. Za početak je i to dovoljno.
Ja sam pre svega ciljao na Univerzitete, tu je situacija ipak drugačija i profesori i fakulteti imaju mnogo veću slobodu da biraju šta će i kako da rade (naročito u slučajevima kada je program koji se koristi sporedna stvar, alat, i nije suština predmeta).