DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Ljudi koji menjaju svet – Henri Ford

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford 1„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“
Henri Ford

Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle drugačije. Drugačije razmišljanje je posebno važno i dragoceno kada treba rešiti neki problem ili osmisliti novi proizvod.
“Kada tek počinjete sa rešavanjem nekog problema, prvo rešenje koje smislite je veoma složeno i većina ljudi stane na tome. Ali ako nastavite da živite sa problemom i oljuštite više slojeva tog luka, možete često da dođete do nekih veoma elegantnih i jednostavnih rešenja. Većina ljudi jednostavno ne uzme vreme i energiju potrebnu da stigne do toga.” – rekao je jednom prilikom Stiv Džobs, jedan od osnivača Apple-a [1]. Henri Ford definitivno nije pripadao toj većini…

Henri Ford (Henry Ford) je bio poznati američki industrijalac, osnivač i vlasnik čuvene kompanije za proizvodnju automobila Ford Motor Company, ali takođe i jedan od najpoznatijih istraživača organizacione prakse. Ford je nauku o organizaciji obogatio značajnim praktičnim doprinosima. Njegove organizacione inovacije su i u vreme savremene, moderne organizacije i dalje prisutne. Njegova najpoznatija dela su: „Moj život i rad“ i „Veliko danas – veće sutra“.

Rođen je u američkoj saveznoj državi Mičigen 30. jula 1863. godine kao prvo od šestoro dece imigranata iz južne Irske. Već kao dečak pokazivao je veliko interesovanje za mehaniku i često radio u očevoj radionici. Sa šesnaest godina otišao je od kuće da bi učio mašinstvo. Nakon nekoliko godina vraća se u rodni grad i ubrzo dobija posao inženjera u Edison Iluminating Company. Posle samo dve godine biva unapređen u glavnog inženjera, što mu donosi veće prihode i omogućava mu da se posveti vlastitim eksperimentima na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford 2Uspesi u eksperimentalnom radu ga ohrabruju pa daje otkaz u Edison Iluminating Company i osniva sa drugim inovatorima Detroit Automobile Company koja je, na žalost, ubrzo bankrotirala. Nakon nje postaje suosnivač Henry Ford Company koju nakon izvesnog vremena napušta, a iz nje nastaje nova firma – Cadilac Automobile Company. Međutim, naredne godine, 1903. Ford osniva svoju vlastitu firmu pod nazivom Ford Motor Company. Već 1908. godine kompanija pušta u prodaju čuveni model „T“.

Kompanija Ford, praktično je nastala na ogromnom uspehu modela „T“ i do dana današnjeg, zadržala se među pet najvećih svetskih proizvođača motornih vozila. Henri Ford i njegova kompanija su, globalno gledano, među najzaslužnijima za stvaranje i razvoj svetske automobilske industrije, ali i kompletan smer razvoja civilizacije dvadesetog veka [2].

Model „T“, poznat takođe i kao „tin lizi“ je za punih devetnaest godina, koliko se proizvodio (do 1927. godine), napravljen u 15 miliona primeraka, što je za ondašnje industrijsko-proizvodne mogućnosti bilo ravno čudu. Ovakvu popularnost stekao je zahvaljujući činjenici da je bio prvi masovno proizvođen automobil koji je mogao da preveze više ljudi, a u isto vreme bio i dovoljno jeftin da su ga mogli priuštiti i niži društveni slojevi.

Naime, Ford je tvorac jednog sistema proizvodnje – sistema pokretne trake (sistem konvejera). Ovaj sistem doprineo je unapređenju organizacije rada u proizvodnji, a njegove najznačajnije prednost su: racionalno korišćenje elemenata proizvodnje, veći stepen iskorišćenja vremena, primena specijalizacije, adekvatnija priprema proizvodnje, veća količina proizvedenih proizvoda, veća produktivnost rada i dr. [3]. Ovakav način proizvodnje je za rezultat imao neverovatno povećanje produktivnosti uz istovremeno znatno snižavanje troškova proizvodnje, što je automobil koji se proizvodio u Fordovoj fabrici učinilo neuporedivo jeftinijim od svih konkurentskih modela.

Ipak, pored svih ovih prednosti, bitno je istaći i jedan nedostatak ovakvog sistema proizvodnje, a to je da je rad radnika sveden na najjednostavnije operacije, pa usitnjenost posla prouzrokuje monotoniju koja može biti uzrok prevremene pojave zamora radnika.

Henri Ford je takođe bio i začetnik ideje o proizvodnji istog modela automobila na različitim lokacijama, pa je tako model „T“ vrlo brzo počeo da se proizvodi u lokalnim pogonima u Kanadi, Australiji i Evropi. Ford je, kao sledbenik Tejlora, koji se uz Fajola smatra tvorcem naučne organizacije, nastavio neka od njegovih istraživanja unoseći određene modifikacije, a pre svega vezano za istraživanja u oblasti rukovođenja, metoda rada i organizacionih principa.

Henri Ford je umro pre tačno 70 godina, 7. aprila 1947. godine u 84. godini života, na svom imanju u Dirbornu u saveznoj državi Mičigen. Njegove inovacije ne samo da su dovele do revolucije industrijske proizvodnje, već su imale i veliki uticaj na modernu kulturu, u toj meri da neki društveni teoretičari razdoblje ekonomske i društvene istorije u kome je on stvarao nazivaju „fordizam“ [4].

I danas, Fordove kompanije u više od 50 zemalja sveta zapošljavaju na stotine hiljada radnika, proizvodeći godišnje više od deset miliona motornih vozila, mahom – automobila.

[1] https://raf.edu.rs/citaliste/svastara/3856-sta-mozemo-da-naucimo-od-stiva-dzobsa
[2] http://www.magazinauto.com/sto-godina-forda-t/
[3] Nikolić S. 1994. Organizacija preduzeća: Niš: Prosveta
[4] https://sh.wikipedia.org/wiki/Henry_Ford

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: