proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Prehrambena vlakna u ishrani

Tokom proteklih 10 000 godina ljudska ishrana se menjala od bazične biljne ishrane koja se sastojala od semena, stabljika, korena, zelenih delova biljaka, polena i male količine namirnica životnjiskog porekla ka nutritivno ograničenoj i često monotipskoj ishrani u kojoj su namirnice biljnog porekla svedene na pojedinačne žitarice, leguminoze i krtolasto povrće. Analiza primeraka koprolita iz perioda poslednjih 10 000 godina nedvosmisleno potvrđuje ovu tvrdnju.

Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su primetili blisku vezu imeđu raka debelog creva i drugih neinfektivnih bolesti sa ishranom karakterističnom za ekonomski razvijene zemlje i konstatovali da je nedostatak prehrambenih vlakana mogući uzrok. Ova teorija je potvrđena i proširena ne samo na bolesti digestivnog trakta već i koronarne bolesti srca, gojaznost i dijabetes.

Interesantno je da se do ovih otkrića došlo upoređivanjem zdravstvenog stanja populacije u Evropi u odnosu na ekonomski nerazvijene populacije u Africi i Aziji kod kojih navedene bolesti nisu bile zastupljene u tolikoj meri kao u tadašnjoj Evropi. McCarrison, lekar i pionir nutricionizma, je 1920. skrenuo pažnju na dobro zdravlje plemena Severne Indije, koje je pripisao ishrani baziranoj na integralnim žitaricama (ne obrađenih modernim prehrambenim tehnologijama). U godinama koje slede, engleski lekar Trowell u svojoj knjizi “Neinfektivne bolesti Afrike” pozitivne efekte na zdravlje takođe dovodi u vezu sa neprerađenim ugljenim hidratima i sirovim namirnicama. Iako postoje brojni naučni radovi na ovu temu još uvek postoje konflikti mišljenja naučnika o definisanju samih prehrambenih vlakana. Jednostavno rečeno, biljna vlakna su nesvarljivi ugljenihidrati u hrani. Iako još uvek ne postoji najtačnija i sveopšte prihvaćena definicija, to ne bi trebalo da nas sprečava da obogatimo svoju ishranu prehrambenim vlaknima jer su njihova pozitivna svojstva nesumnjivo dokazana.

Generalno gledano, ishrana urbanog stanovništva koje je prihvatilo način ishrane svojstven razvijenim zemljama je deficitarna u prehrambenim vlaknima, usled čega mnoge zdravstvene organizacije apeluju na optimalan unos prehrambeih vlakana kao preventivu. Neke od namirnica bogate prehrambenim vlaknima su: žitarice sa celim zrnom (pšenica, raž, ječam, ovas), semenke (lana, bundeve), pšenične i kukuruzne mekinje, orašasti plodovi, smeđi pirinač, paradajz, celer, brokoli, mahunarke, kupus, prokelj, pasulj, šargarepa, celer oi dr. Prijatno!

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: