Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Nobelova nagrada za ekonomiju (2017)

Nobelova nagrada za ekonomiju (2017) 1Nobelova nagrada u oblasti ekonomije za 2017. godinu dodeljena je Ričardu Taleru, američkom ekonomisti. On je ovu prestižnu nagradu dobio za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije.

Ričard Taler (Richard H. Thaler) je rođen 1945. godine u Nju Džersiju, SAD. Doktorirao je 1974. godine na Univerzitetu u Ročesteru braneći doktorsku tezu pod nazivom „The Value of Saving A Life: A Market Estimate“. Nakon završetka doktorskih studija karijeru započinje na istom univerzitetu. Godine 1978. prelazi na Univerzitet Kornel u Itaki, a od 1995. radi na Univerzitetu u Čikagu u saveznoj državi Ilinois. Od 1991. godine je jedan od direktora američkog Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja.

Ni malo ne iznenađuje odluka Švedske kraljevske akademije nauka da Nobelova nagrada pripadne baš Ričardu Taleru. “Istražujući posledice ograničene racionalnosti, društvenih preferencija i nedostatka samokontrole, on je pokazao kako ove osobine često sistematski utiču na pojedine odluke, kao i ishode na tržištu”, navodi se u obrazloženju. Polazna tačka Talerovih istraživanja proističe iz njegovih zamerki konvencionalnoj ekonomiji, koja ljude posmatra kao visoko racionalna i neemotivna bića. Taler, za razliku od ovog pristupa, „ugrađuje psihološki realne pretpostavke u analize ekonomskog odlučivanja“.

O važnosti bihevioralne ekonomije govori i činjenica da su psiholog Daniel Kaneman i ekonomista Vernon Lomaks – Smit 2002. godine dobili istu ovu nagradu. Prvi za uključivanje psiholoških istraživanja u ekonomsku nauku, posebno u područje ljudskog odlučivanja i donošenja odluka pod dejstvom rizika, a drugi za uvođenje laboratorijskih eksperimenata u empirijsku ekonomsku analizu, naročito u proučavanju alternativnih tržišnih mehanizama. Bihevioralna ekonomija koristi dokaze iz psihologije i drugih nauka kako bi kreirala modele ograničenja racionalnosti, snage volje i ličnog interesa i istražila njihovu primenu u ekonomiji. Proučavanje individualnih razlika u racionalnosti i učenju je važno za razumevanje interakcija socijalnih i ekonomskih zbivanja, kako bi se minimalizirali efekti ograničenja racionalnosti. Drugim rečima, bihevioralna ekonomija se bavi pitanjem uticaja psihologije pojedinca na ekonomsko odlučivanje. U literaturi se koriste još i izrazi „psihološka ekonomija“ ili „ekonomija ponašanja.

Subjektivistički pravac ekonomske misli uopšte ima svog prethodnika u poznatom francuskom idealističkom filozofu, Kondijaku (Étienne Bonnot de Condillac, 1715-1780), osnivaču senzualističke škole i velikom protivniku Dekartovog materijalizma u filozofiji i fiziokratskih ideja u ekonomiji. Još u 16. veku, on piše ovako: „Korisnost neke stvari počiva na potrebi koju za njom osećamo. Reći da neka stvar vredi znači reći da je mi cenimo da je dobra za neku upotrebu… Vrednost stvari počiva, dakle, na njihovoj korisnosti ili, što izlazi na isto, na potrebi koju za njom osećamo ili, što takođe izlazi na isto, na upotrebi kojoj može poslužiti.“ Da bi izbegao primedbu da baš najkorisnije stvari (voda, vazduh) ne vrede ništa, Kondijak unapred odgovara da je za vrednost, osim korisnosti, potrebna još i retkost. Ove Kondijakove ideje se nalaze u temeljima svih kasnijih subjektivističkih škola ekonomske misli.

Danas imamo brojna istraživanja i studije koji pokazuju da na ponašanje i donošenje odluka pojedinaca utiče veliki broj faktora, među kojima su i: ponašanja drugih ljudi, navike kojih često nismo svesni, očekivanja, želja za osećanjem pripadnosti i informisanost. Uključivanje ove činjenice u kreiranje politika predstavlja veliki napredak, jer omogućuje spoznaju o različitim uticajima na ekonomska ponašanja pojedinca kroz kombinaciju ekonomije s psihologijom, neurobiologijom i sociologijom. Ne možemo preko noći svi da postanemo ekonomisti, niti potpuno racionalna bića, ali ako smo svesni kognitivnih predrasuda koje utiču na naše finansijske odluke, možda možemo da postanemo bar malo ekonomičniji.

Bihevioralna ekonomija je doživela značajan razvoj u poslednjih petnaestak godina, ali još uvek ima mali uticaj na većinu ekonomskih područja. Mnogi ekonomisti misle da se samo radi o prolaznom trendu, a budućnost će pokazati da li su ili nisu u pravu.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.