posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

Nauka u ekonomiji (privredi)

Naučni sistem zemlje zauzima važno mesto u ekonomiji baziranoj na znanju, ali i u ekonomiji znanja. Laboratorije, istraživački instituti i istraživački centri pri ustanovama visokog obrazovanja su samo srce tog naučnog sistema, koji u širem smislu uključuje i ministarstvo nauke i drugi elementi koji podržavaju naučnu infrastrukturu. U ekonomiji znanja, naučni sistem doprinosi ključnim funkcijama i to: a) proizvodnji znanja – razvoj i unapređenje znanja, b) transmisija znanja – edukacija i razvoj „humanog resursa“, i c) transfer znanja – širenje znanja i obezbeđivanje inputa za rešavanje problema.

Proizvodnja znanja

Naučni sistem se tradicionalno smatra za primarnog proizvođača novih znanja, uglavnom kroz osnovna istraživanja na univerzitetima i vladinim laboratorijama. Ova nova znanja obično se nazivaju “nauka” i tradicionalno se razlikuje od znanja koje generiše više primenjena ili komercijalna istraživanja, što je bliže tržištu i “tehnološkom” kraj spektra znanja. U ekonomiji zasnovanoj na znanju, razlika između osnovnog i primenjenog istraživanja i između nauke i tehnologije je donekle zamagljena. Postoji debata o tačnoj granici između nauke i tehnologije, i o tome da li je nauka sistem jedini ili glavni proizvođač novih znanja. Ova debata je relevantna zbog različitih pogleda na odgovarajuću ulogu vlade u finansiranju proizvodnje različitih tipova znanja.

Nauka u ekonomiji (privredi) 1Naučno znanje je široko primenljivo u širokom spektru ljudskih delovanja i ubrzano širi granice. Tehnološka znanja potiču više od prečišćavanja i primene naučnih znanja na praktične 4probleme4. Nauka smatra da znanja ne mogu ili ne bi trebalo da budu prisvojena od bilo kog pojedinačnog člana ili grupe u društvu, ali bi trebalo da budu široko distribuirana. To je osnova koja je važna za tehnoloških razvoj. Zbog ovoga, veći deo znanja smatra se za “javno dobro”, u kome svako dobro treba da deliti ako želimo da povećamo društvenu korist. Karakteristika znanja kao javnog dobra znači da, kao i ostala javna dobra, kao što su kvalitet životne sredine, privatni 4sektor možda ne želi dovoljno da investira u njega jer ne može preveliki profit da dobije. Vlade dakle imaju ulogu u obezbeđivanju i subvencionisanju stvaranja i razvoja nauke da se poboljša ukupna društvena korist, baš kao što to čini u regulisanju zaštite životne sredine.

Neki tvrde da danas nema smisla praviti razliku između nauke i tehnologije u ekonomijama zasnovana na znanju. Oni predstavljaju stav da metode naučna istraživanja su masovno rasprostaranjeni u društvu kroz protekle investicije u obrazovanje i istraživanja. Posledica je da nijedno posebno, ili svako, mesto istraživanja, javno ili privatno, može biti identifikovano kao moguća početna tačka za naučno znanje. Pored toga, možda više neće postojati fundamentalna razlika u karakteru naučnih i tehnoloških znanja, koja se mogu proizvesti kao zajednički proizvodi iste istraživačke delatnosti. Studije procesa istraživanja su pokazala da često značajna tehnološka poboljšanja koriste malo naučnih inputa i 4da potraga za tehnološkim rešenjima mogu biti produktivni izvor i za nova naučna pitanja i odgovore. Kao rezultat toga, tradicionalna baza naučnog sistema, istraživačke institucije i univerziteti, ne mogu se smatrati dominatnim u proizvodnji naučnog znanja.

U ovom prikazu, firme u privatnom sektoru će investirati u osnovna istraživanja, uprkos mogućim prelivanjima profita na konkurente, ako oni mogu da ostvare dovoljno vrednost iz upotrebe ovih fundamentalnih znanja u svojim drugim aktivnostima da opravda ulaganje u njegovom kreiranju. Zbog toga danas imamo povećana ulaganja u R&D sektore privatnih kompanija. Ta ulaganja su više usmerena ka tehnološkim (primenjenim) znanjima nego ka fundamentalnim (naučnim) znanjima.

Series NavigationKodifikacija znanjaUticaj i karakteristike

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: